Šta treba znati o američkoj blokadi iranskih luka

Frustriran nespremnošću Irana da odustane od svoje kontrole nad Ormuskim moreuzom, američki predsednik Donald Trump pokušava da to pitanje reši silom. Američka vojska je saopštila da je od 13. aprila uvela potpunu blokadu južne obale Irana, uključujući i saobraćaj koji odatle prolazi kroz Ormuski moreuz.

Uski plovni put koji povezuje Persijski zaliv sa ostatkom sveta postao je žarište otkako su SAD i Izrael 28. februara započeli napade na Iran. Teheran je kao odgovor pojačao kontrolu nad koridorom, praktično zatvorivši ovu ključnu saobraćajnicu i zapretivši ekonomijama daleko izvan Bliskog istoka.

 

            

SAD i Iran razmatraju drugu rundu mirovnih pregovora, nakon što su razgovori u Islamabadu proteklog vikenda završeni neuspehom. Pregovarački timovi bi se mogli vratiti u Pakistan ili se sastati u Ženevi, jer dve strane žele da postignu sporazum pre nego što primirje najavljeno 7. aprila istekne sledeće nedelje. O toku pregovora i potencijalnom rešenju sukoba za TV Bloomberg Adria govorio je profesor na Univerzitetu Georgetown u Kataru Mehran Kamrava. "Verujem da su obe strane željne da primirje funkcioniše i da se tenzije smire. Očekujem i predviđam da bi moglo biti pomaka ka pomirenju razlika koje i dalje postoje. Ako primirje bude prekršeno ili ne dođe do dogovora pre njegovog isteka, mislim da gledamo pravo u provaliju jer postoje značajne teškoće sa kojima ćemo se suočiti, u smislu napada kako na Iran, tako i od strane Irana na države Persijskog zaliva", rekao je Kamrava. Prema njegovim rečima, postoje četiri izazova u pregovorima. Jedan je izraelski adut, premijer Netanyahu nije krio činjenicu da ne želi da ove pregovori budu uspešni. Takođe, postoje tri suštinska pitanja koja razdvajaju Iran i Ameriku. Jedno je iranska kontrola nad Ormuskim moreuzom. Drugo je iranski nuklearni program. Za Iran je bitno da sankcije budu ukinute i želi da ima određeni stepen koordinacije, ako ne i kontrolu, nad Ormuskim moreuzom. Predsednik Trump je, sa druge strane, rekao da ga zanima samo iranski nuklearni program, navodi profesor. "U dva navrata ranije, baš kada su Iranci i Amerikanci bili na ivici postizanja sporazuma, u junu 2025. i februaru 2026, Izrael je napao, pokvario pregovore i Sjedinjene Američke Države su morale da uđu u konflikt na strani Izraela. Ako Izrael ovog puta ne napadne, ako Donald Trump može da natera Netanjahua na odgovornost, mogli bismo da vidimo mirovni sporazum koji bi mogao da bude dugotrajan. Ponavljam, Izrael je odlučujući adut", zaključio je Kamrava.

  

Američka pomorska blokada, slična onoj koja se sprovodila uz obalu Venecuele od kraja prošle godine, mogla bi da svede taj saobraćaj na nulu, vršeći pritisak na Iran, ali i stvarajući dodatni pritisak na snabdevanje energijom, posebno za azijske zemlje koje veoma zavise od Bliskog istoka. To bi verovatno dokrajčilo ionako krhko primirje na koje su zaraćene strane pristale 7. aprila.

 

Šta tačno radi američka mornarica?

Nekoliko sati nakon što su 12. aprila propali američko-iranski pregovori u Islamabadu, usmereni na trajno rešavanje rata, Donald Trump je na društvenim mrežama objavio da će američka mornarica "odmah" blokirati "sve brodove koji pokušavaju da uđu u Ormuski moreuz ili izađi iz njega". Dodao je da će učestvovati i druge zemlje, ne navodeći nijednu.

Zapretio je da će "zaustaviti svako plovilo u međunarodnim vodama koje je platilo taksu Iranu", implicirajući da bi SAD mogle široko da nametnu svoju blokadu, daleko izvan moreuza, pa čak i u vodama Omanskog zaliva.

Američka vojska je zasebno izdala uže tumačenje, odredila početak blokade za 13. april u 10 časova po njujorškom vremenu. Ona se odnosi na sva plovila koja "ulaze ili izlaze iz iranskih luka i obalnih područja".

SAD su navele da neutralni brodovi koji nisu pristajali u Iranu neće biti ometani, iako mogu biti pregledani zbog krijumčarenog tereta. Pomorcima se savetuje da prate zvanična emitovanja i kontaktiraju sa američkim pomorskim snagama kada se nalaze u Omanskom zalivu i približavaju Ormuskom moreuzu, dodaje se.

Britanska pomorska grupa koja posreduje između vojske i civilnih brodarskih interesa saopštila je da je obaveštena o američkim ograničenjima, te dodala da se razvijaju dodatne smernice, uključujući procedure ruta, provere i odobrenog tranzita.

 

Američka mornarica je u poruci operaterima brodova od 13. aprila navela da će presretati da preusmerava ili zaplenjuje brodove koji napuštaju Iran. Međutim, nije jasno da li će SAD želeti da angažuju sopstvena plovila u potrazi za tankerima u Indijskom okeanu, niti kako bi bilo koja strana reagovala na sukob ili eventualno oštećenje tankera.

SAD u regionu raspolažu resursima koji uključuju USS Tripoli, amfibijski jurišni brod sposoban za brzu reakciju. On nosi 3.500 mornara i marinaca, kao i stelt lovce i transportne avione.

Kako je Iran odgovorio?

Iranski Korpus čuvara islamske revolucije odgovorio je na poziv na blokadu koji je uputio Donald Trump porukom da će se svi vojni brodovi koji pokušaju da se približe moreuzu "pod bilo kojim izgovorom" smatrati kršenjem primirja.

Iran je takođe poručio da će gađati sve luke u Persijskom zalivu i Omanskom moru ukoliko njegova sopstvena brodarska čvorišta budu ugrožena. "Verovatnije je da će ova nova eskalacija izazvati dodatne tenzije nego podstaći pomirenje", rekao je John Bradford, bivši oficir američke mornarice i suosnivač saveta Yokosuka za azijsko-pacifičke studije.

Zašto SAD to rade?

Gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana pokazalo se kao izuzetno efikasno asimetrično oružje, koje nanosi ozbiljan finansijski udarac i koje SAD teško pokušavaju da obuzdaju, što predstavlja izvor velike frustracije. Iranske pretnje brodovima u moreuzu smanjile su dnevni broj prolazaka na jednocifrene iznose, u poređenju sa oko 135 u mirnodopskim uslovima.

Krajnji cilj blokade bio bi prekid protoka iranske nafte, čime bi se presekao ključni finansijski izvor režima.

Uoči sukoba, mnogi stručnjaci su odbacivali mogućnost zatvaranja moreuza, smatrajući da Iran ne bi želeo da ugrozi sopstveni izvoz. Umesto toga, Teheran se pokazao sposobnim da ometa druge, dok istovremeno održava sopstvene isporuke. To je pomoglo rastu njegovih prihoda od sirove nafte, ali i globalnih cena.

Opciju blokade administracija Donalda Trumpa već je koristila u Venecueli, vršeći pritisak na ekonomiju pogođenu sankcijama. Međutim, taj latinoamerički proizvođač je znatno manji, oslanja se na ograničeniju flotu i manje je važan najvećem svetskom uvozniku nafte, Kini.

Šta to znači za Iran?

Ako se uspešno sprovede, blokada bi bila izuzetno bolna za Iran, koji se u velikoj meri oslanja na izvoz nafte. Tokom proteklih nedelja zemlja je imala koristi od viših cena, a tereti koji su ranije prodavani uz popust u odnosu na globalni Brent, početkom ovog meseca prodavani su po višoj ceni. To je omogućeno američkim izuzećem osmišljenim za povećanje ponude, koje je dozvolilo kupovinu ranije sankcionisanih tereta. Čini se da je Indija preuzela dva takva tereta – potencijalno svoja prva od 2019. godine.

Viša cena po barelu ključna je za Iran, koji je pretrpeo veliku štetu od američkih i izraelskih vazdušnih napada i moraće da uloži značajna sredstva u obnovu i oporavak svoje pogođene ekonomije. Taj neočekivani prihod, vredan stotine miliona dolara od početka rata, sada bi mogao da nestane.

Šta to znači za SAD?

Donald Trump je često pokušavao da poveže uticaj na bliskoistočnu ponudu sa naporima za plasman američke nafte i gasa, predstavljajući krizu kao priliku za vodećeg proizvođača. Ipak, američka sirova nafta nije uvek idealna zamena za bliskoistočne vrste, a za američke potrošače visoke referentne cene već podstiču inflaciju.

Iran je pokazao da je svestan da možda ima veću sposobnost da podnese pritisak od SAD. Cene nafte su naglo porasle jer su se investitori pripremali za dodatne poremećaje u snabdevanju usled blokade.

A šta to znači za azijske zemlje?

Azija je podnela najveći teret energetske krize, a dodatna ograničenja saobraćaja kroz Ormuski moreuz dodatno bi pogoršala situaciju u regionu. Brodski saobraćaj kroz moreuz naglo je usporio kako je rastao oprez uoči najavljene blokade.

Čini se da je američko izuzeće za kupovinu sankcionisane iranske nafte poništeno blokadom, što predstavlja oštar zaokret, a zemlje koje su tražile bilateralne sporazume sa Iranom sada bi mogle biti opreznije zbog rizika sukoba sa SAD, čime se dodatno ograničavaju njihove mogućnosti za obezbeđivanje goriva.

"Toliko su fokusirani na Iran da gube iz vida šta uzrokuju ostatku sveta", rekao je Jorge Montepeque, izvršni direktor Onyx Capital Groupa, u intervjuu za Bloomberg Television. "A bol je u Aziji, bol je u južnom Pacifiku, bol je kod svih koji zavise od nafte".

- Ažurirano u tekstu.