Lideri Evropske unije dogovorili su se da Ukrajini odobre zajam od 90 milijardi evra (106 milijardi dolara) u naredne dve godine, ne bi li ojačali pregovaračku poziciju Kijeva i obezbedili finansijski opstanak zemlje razorene ratom.
EU će se zadužiti zajedničkim dugom, uz garanciju budžeta Unije, što predstavlja značajan zaokret u odnosu na dosadašnji plan da se iskoriste ruska sredstva zamrznuta na teritoriji EU.
Odluka je doneta u ranim jutarnjim satima u petak, posle maratonskih razgovora na samitu u Briselu. Lideri su poručili da će se sada osloniti na zajedničko zaduživanje kako bi Ukrajina dobila hitno potrebnu pomoć, dok će se istovremeno nastaviti razmatranje opcije korišćenja ruskih sredstava.
Opširnije
ECB zadržala nepromenjene kamatne stope, povećane su prognoze rasta za naredne godine
Evropska centralna banka je donela odluku da zadrži kamatnu stopu na depozitnu olakšicu na dva odsto.
pre 20 sati
Beograd bojkotuje samit EU i regiona u odsustvu napretka na evropskom putu
Ponovo odloženo otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, dok zvanični Beograd najavljuje da Srbija u sredu neće učestvovati na Samitu EU-Zapadni Balkan.
17.12.2025
Zelenski se bori da NATO štiti Ukrajinu
Amerikom predvođeni pregovori o prekidu rata u Ukrajini od nedelje su u Berlinu prvi put značajnije uključili i predstavnike država članice Evropske unije, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put otvoreno ponudio da Kijev zarad mira odustane od članstva u NATO-u.
16.12.2025
EU na testu moći zbog Ukrajine i trgovine sa Južnom Amerikom
EU se ove nedelje suočava sa jednim od najvažnijih ispita u poslednjim decenijama. Da li može da deluje kao samostalna geopolitička sila?
14.12.2025
"Mislim da je ovo pragmatično i dobro rešenje, koje ima isti efekat kao ono o kome smo dugo razgovarali, ali se pokazalo previše komplikovanim", rekao je nemački kancelar Friedrich Merz novinarima posle samita.
Lideri EU bili su pod snažnim pritiskom da se dogovore o ovom ogromnom zajmu, nakon višemesečnih pregovora koji nisu uspeli da razreše sporove oko kontroverznog plana.
Bloomberg
Sjedinjene Američke Države su u velikoj meri obustavile finansijsku podršku, a sredstva Kijeva presušiće već u aprilu. Vašington istovremeno vrši pritisak na ratom pogođenu zemlju da učini ustupke u mirovnim pregovorima, što je izazvalo strah među evropskim zvaničnicima da bi u rizik mogao biti doveden čitav kontinent.
Tokom prethodnih meseci većina lidera EU isticala je da je najbolja opcija za finansiranje Ukrajine korišćenje 210 milijardi evra zamrznutih sredstava ruske centralne banke na teritoriji Unije. Predlog SAD da se ta sredstva koriste za posleratne investicije zajedno sa Rusijom dodatno je pojačao pritisak na Evropu.
"Po mom mišljenju, to je zaista jedina opcija", rekao je Friedrich Merz ranije u četvrtak.
Bloomberg
Više lidera EU tvrdilo je da bi korišćenje tih sredstava pomoglo Ukrajini u pregovorima sa Rusijom, uz istovremeno kažnjavanje Moskve. Ideja je bila da se novac Rusiji vrati samo ako plati ratnu odštetu Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je učestvovao na samitu u Briselu, rekao je da je korišćenje moskovskih sredstava "najprimerenija" opcija finansiranja, kako bi "Rusija razumela da će morati da plati reparacije" za razaranje njegove zemlje.
Konačni sporazum o zajmu predviđa sličan mehanizam: Ukrajina će novac vraćati samo ukoliko dobije ratnu odštetu od Rusije. Do tada će ruska sredstva ostati zamrznuta u Evropi, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, dodajući da EU zadržava mogućnost da ta sredstva iskoristi za otplatu zajma.
"Ispunili smo ono na šta smo se obavezali prema Ukrajini", rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron. "Izostanak ove odluke bio bi katastrofa."
Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo blokiranih ruskih sredstava, predvodila je višemesečnu kampanju protiv njihovog korišćenja za obezbeđivanje zajma Ukrajini, upozoravajući na moguću odmazdu i pravne posledice ukoliko Moskva uspe da sudskim putem povrati sredstva.
Rusija je, kako se samit približavao, pojačala napore da osujeti plan. Ruska centralna banka je prošle nedelje podnela tužbu u Moskvi, tražeći 18,2 biliona rubalja (229 milijardi dolara) od Eurocleara, belgijskog depozitara koji drži većinu zamrznute imovine. U četvrtak je Moskva uputila novo upozorenje EU, poručivši da bi mogla da traži odštetu pred lokalnim sudovima od evropskih banaka ukoliko Unija krene u korišćenje tih sredstava.
Belgijski premijer Bart De Wever pozdravio je ishod.
"Došli smo do rešenja iza kojeg svi mogu da stanu", rekao je posle samita. "Izbegli smo haos, izbegli smo podele."
U završnom sporazumu precizira se i da eventualno korišćenje budžeta EU za garantovanje zajma neće uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke, koje su skeptične prema daljem finansiranju Ukrajine.
Iako će odluka verovatno naići na kritike, ona odražava hitnost koju su lideri EU osećali da obezbede nova sredstva Kijevu.
"Sada imamo jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra", rekao je poljski premijer Donald Tusk uoči samita. "I ne govorim samo o Ukrajini, već o Evropi."
.webp){kind=icon}
