Zahlađenje odnosa Donalda Trumpa i Friedricha Merza

Nemački kancelar Friedrich Merz je proteklih godinu dana važio za jednog od malobrojnih lidera Evropske unije koji je održao dobar odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, ali samo jedna Merzova kritika američko-izraelskog bombardovanja Irana dovela je do dramatičnog raskida svojevrsne bromanse dvojice lidera. Štaviše, Merz je na svojoj koži osetio nepisano pravilo Trumpove vlasti da svako ko ga kritikuje biva javno ponižen, a odnosi degradirani, što su već iskusili brojni svetski lideri, kao što su predsednik Francuske Emmanuel Macron i premijer Španije Pedro Sanchez.

Uprkos ovom javnom prepucavanju, nema naznaka da se dovodi u pitanje bliska američko-nemačka vojno-logistička saradnja, koja je Vašingtonu izuzetno važna za vojnu akciju protiv Irana, jer je vazduhoplovna baza u nemačkom gradu Ramštajnu od ključne logističke važnosti za dopremanje naoružanja na Bliski istok. Osim toga, američke vojne baze u Nemačkoj i širom Evrope ključne su za američko projektovanje moći na ceo svet.

Merz istupio 'trampovski'

Dosad je Merz sebe uvek smatrao čovekom koga Trump zove kada želi da razgovara sa Evropom, pri čemu je Merz već tri puta lično bio gost u Beloj kući – poslednji put početkom marta, samo četiri dana nakon početka rata sa Iranom. Tada je Merz imao samo reči hvale za predsednika SAD, ističući da Nemačka "podržava SAD i Izrael da se reše ovog užasnog terorističkog režima". Tada je Trump još nazivao kancelara "svojim prijateljem" i hvalio ga kao "snažnog političkog lidera".

Dva meseca kasnije, kancelar je napravio zaokret od 180 stepeni, izjavivši prilikom posete jednoj školi u njegovoj rodnoj oblasti Sauerland da "iransko rukovodstvo, posebno takozvana Revolucionarna garda" u aktuelnom sukobu "ponižava" SAD te da izgleda da Vašington nema jasnu strategiju kako da izađu iz ovog rata.

Bloomberg

 

"Iranci su očigledno jači nego što se očekivalo, a Amerikanci nemaju ni zaista ubedljivu strategiju u pregovorima", rekao je Merz, dodavši da je uvek problem sa ovakvim sukobima to što se ne radi samo o ulasku, nego i kako izaći iz njih. "To smo veoma bolno videli u Avganistanu tokom 20 godina. Videli smo to i u Iraku. Trenutno ne vidim kakav će strateški izlaz Amerikanci izabrati, posebno jer Iranci očigledno vrlo vešto pregovaraju - ili vrlo vešto ne pregovaraju."

Merz se požalio i da cela situacija na Bliskom istoku veoma negativno utiče na nemačku ekonomiju i košta je mnogo novca. Iako je pritom ponudio da Berlin rasporedi minolovce u Ormuskom moreuzu, Merz je istakao da je preduslov za to da napadi prvo stanu.

Međunarodni i nemački novinari su bili iskreno iznenađeni Merzovim izjavama, pri čemu se čini da je najtačniju analizu dao nemački spoljnopolitički analitičar Ulrich Speck, rekavši da je "poput Trumpa, Merz jednostavno kaže šta trenutno misli". Uostalom, to bi bio samo jedan u nizu kancelarovih gafova u javnim obraćanjima, jer malo ko veruje da je Merz zaista odlučio da protivureči Trumpu.

Oštra reakcija iz Bele kuće

Merzove opaske možda su zvučale bezopasno u učionici među nemačkim đacima, ali su u Vašingtonu shvaćene kao direktan napad na Trumpovu politiku, naročito nakon toga što se Trumpova administracija već naljutila na lidere evropskih članica NATO-a koji su prethodnih nedelja isticali da rat sa Iranom "nije njihov rat".

"Nemački kancelar Friedrich Merz misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje. On ne zna o čemu govori. Kad bi Iran imao nuklearno oružje, celi bi svet bio njihov talac", napisao je Trump na društvenoj mreži Truth Social, dodajući da upravo sada sa Iranom radi "ono što su druge države ili drugi predsednici davno morali da urade". "Nije ni čudo da Nemačkoj ide tako loše – i ekonomski i inače."

Bloomberg

 

Trumpova oštra reakcije se proteže na 315 slovnih znakova, efikasno spuštajući Merza na isti nivo kao Macrona, kojem se poslednjih meseci nekoliko puta rugao, tvrdeći pritom da ga je njegova supruga Brigitte Macron navodno tretirala "izuzetno loše". To je očigledno bila tipična Trumpova reakcija u kojoj se javnim izrugivanjem osvrće na sve one koji mu protivreče. Konkretno, Macron je bio među prvima koji se usudio da kritikuje rat sa Iranom.

Čak je i italijanska premijerka Giorgia Meloni, koja je negovala bliske veze sa Trumpom, došla u sukob s njim. On ju je verbalno napao nakon što je branila papu Lava Četrnaestog od Trumpovih oštrih kritika na papine antiratne poruke. Na neformalnom samitu lidera EU na Kipru prošlog petka, Meloni je rekla da nije imala skorašnji kontakt sa Trumpom, iako su odnosi sa SAD, kako kaže, "i dalje čvrsti".

U vladinim krugovima u Berlinu pak već svi ulažu žestoke napore da se ova kriza u američko-nemačkim odnosima "ispegla" i kancelarove izjave povuku, naročito što se pred prvu godišnjicu postojanja Merzove vlada ona i sam Merz suočavaju sa rekordno niskom popularnošću zbog ekonomske situacije i domaćih političkih sporova oko reformi.

Pa tako Merzov partijski kolega i šef nemačke diplomatije Johann Wadephul ističe da izjava o navodnom poniženju nije bila usmerena protiv Amerikanaca, već je bila namenjena kao "upozorenje iranskom režimu", to jest da se ubede da "mora da napravi dalje ustupke u mirovnim pregovorima" te da u suprotnom Trump rizikuje da izgubi ugled, što će rezultirati obnovom napada na Iran.

I sam Merz je juče na konferenciji pokušao da svoju izjavu objasni kao reakciju na posledice rata, insistirajući da njegov lični odnos sa Trumpom "ostaje dobar kao i uvek".

Evropa u nezahvalnom položaju

Iako mnogi komentatori ne kriju svoje mišljenje da Merz u svojim ocenama nije mnogo pogrešio, pre svega po pitanju Trumpove strategije kako da prisili Teheran da ponovo otvori Ormuski moreuz i preda svoje zalihe visokoobogaćenog uranijuma, mnogi ističu da Merzova izjava neće previše pomoći u rešavanju krize koja sve brže dolazi u EU.

"Kancelarova kritika upućena Trumpu nije bila samo beskorisna, već i štetna. Ugrožava centralne spoljnopolitičke odnose, a da pritom ništa ne postiže", istakao je u objavi na društvenoj mreži X Peter Neumann, profesor bezbednosnih studija na londonskom univerzitetu Kings College. "Sviđa mi se Friedrich Merz, ali to je, nažalost, bio autogol."

Prema oceni glavnog tržišnog stratega kanadske investicione kuće "Wellington Altus" Jamesa Thorna, to da Merz drži lekcije Trumpu, a da istovremeno priznaje da Nemačka ne može sama da se brani, savršen je rezime moderne Evrope i "klasična evropska arogancija".

Bloomberg

 

"Nemačka želi moralni autoritet nezavisnosti, udobnost američke zaštite i budžetsku pogodnost da ne plaća ni za jedno ni za drugo. Merz živi u svetu fantazije koji je stvorio Pax Amerikana: kritikujte hegemona, zavisite od hegemona i pretvarajte se da je zavisnost sofisticiranost", ističe u objavi na X Thorne i dodaje da "ako je Amerika ponižena, Evropa je gola".

Iako su Merzove najnovije izjave očigledno potvrda široko rasprostranjenog evropskog mišljenja da je ovaj rat zapravo glupa, nepromišljena i potpuno nepotrebna avantura, analitičari ukazuju da je sasvim drugo pitanje da li rastući otpor Evrope prema ratu sa Iranom može naterati Trumpa da preispita svoju politiku.

"Kratkoročno gledano, Merz je možda uradio upravo suprotno, potvrđujući u Trumpovom umu koliko su evropski političari slabi i nezahvalni", ističe spoljnopolitički kolumnista britanskog portala "Unherd" Daniel Depetris, dodajući da će američki predsednik okončati rat i sklopiti sporazum sa Iranom "samo na osnovu toga kako su time pogođeni novčanici Amerikanaca, a ne na osnovu onoga što Evropljani kažu ili urade".

Bloomberg

 

Prema njegovoj oceni, čak i kada ova kriza na Bliskom istoku prođe i u Beloj kući bude za Evropu simpatičniji predsednik nego Trump, sasvim je izvesno da su "dani kada je Zapad imao zajedničku spoljnu politiku – ili barem zajedničku teoriju o tome kako rešavati sporove – prošli".

"Pojedinačne države će imati individualne politike, od kojih će se neke uskladiti, dok će se druge sukobljavati", ističe Depetris, podsećajući da je svet tome svedočio i kada je na čelu SAD bio Joseph Biden, otvoreni zagovornik NATO-a i posvećeni transatlantista. "Ono što je iranski rat dokazao jeste da evropska i američka spoljnopolitička usklađenost više ne funkcioniše zajedno. Kako god da se završi, transatlantski jaz će se dodatno proširiti jer obe strane udvostručuju svoje uverenje da su na pravoj strani istorije."