Odluka američkog potpredsednika JD Vancea da preskoči ovogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju prihvaćena je sa olakšanjem među Evropljanima koji se svesrdno trude da transatlantski odnosi budu na čvrstim temeljima te da ih predstave kao nepoljuljani savez Amerikanaca i Evropljana. A upravo prošlogodišnji Vanceov govor u Minhenu kada nije birao reči u kritici Evropljana, ističući pre svega pitanje migrantske politike i ograničenja slobode govora, predstavljao je svojevrsnu razornu kasetnu bombu administracije američkog predsednika Donalda Trumpa.
Ona se raspršila i narednih meseci izazivala odložene udare na američko-evropski dosadašnji savez – od američkih carina na evropsku robu i podrške opozicionim krajnje desničarskim strankama, preko insistiranja da bar pet odsto BDP-a izdvajaju na odbranu, do pretnji da će silom zauzeti Grenland i komentara koji su minimizirali doprinos evropskih trupa poginulih u Avganistanu i Iraku.
Kada se na to doda i nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD u kojoj se Evropa predstavlja kao kontinent kojem preti "civilizacijski pad", brojni evropski političari i analitičari već mesecima strahuju da je transatlantski savez, prevashodno oličen u NATO-u, pred raspadom.
Opširnije
Minhenska konferencija - potpredsednik SAD 'podučavao' Evropu demokratiji
Počela Minhenska bezbednosna konferencija
14.02.2025
Može li Evropa da se sama brani
Poruka generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea evropskim političarima da ne sanjaju da Evropa može da se brani sama bez podrške Sjedinjenih Američkih Država podigla je veliku prašinu u evropskoj javnosti, ali i političkim, bezbednosnim i medijskim krugovima.
29.01.2026
Bloomberg
Međutim, nakon 77 godina postojanja, Severnoatlantska alijansa jeste na neki načina ranjena, ali daleko od toga da je pred samrti. Konkretno, uprkos tome što se fokus Vašingtona uveliko pomerio na Indo-Pacifik, daleko od toga da SAD napuštaju Evropu. Štaviše, mnogi pokazatelji ukazuju da SAD na evropskom tlu uveliko rade na podizanju nove "gvozdene zavese" prema Rusiji, iako se čak i u izveštaju stručnjaka Minhenske bezbednosne konferencije, objavljenom uoči današnjeg (petak) početka trodnevnog skupa, Amerika sagledava kao "rušilački faktor sveta izgrađenog nakon 1945. godine" a ne više kao "koheziona sila".
SAD ipak ne rasturaju NATO
Prema oceni stručnjaka Minhenske bezbednosne konferencije, u brojnim zapadnim društvima, u prvi plan izbili su lideri koji destrukciju pretpostavljaju suštinskim promenama.
"Ironično, predsednik SAD, zemlje koja je više nego bilo koja druga država oblikovala posleratni poredak,, sada predstavlja najistaknutijeg razbijača. Kao rezultat toga, posle 80 godina izgradnje, poratni poredak se razgrađuje", navodi se u tom izveštaju Minhenske konferencije, koja ističe da je reč o razgradnji posleratnog svetskog poretka.
Bloomberg
Među evropskim političarima, koji upozoravaju da je pred nestankom Evropa i transatlantsko partnerstvo koje smo dosad znali, jeste i francuski predsednik Emmanuel Macron, koji insistira da Evropa mora da izađe iz uloge posmatrača svetskih događaja i da postane njihov učesnik.
"Ako želimo da budemo posmatrači, onda to vodi ka srećnoj pokornosti. Nikome ne smetamo, trudimo se da budemo ljubazni prema Amerikancima, a sa Kinezima nastavljamo kao i pre. Kažem vam, ako ništa ne uradimo, Evropa će biti zbrisana za pet godina", rekao je Macron u zajedničkom intervjuu za nekoliko evropskih medija.
I dok su evropski političari, pa i sami stručnjaci Minhenske bezbednosne konferenciji, kivni na Trumpovu Ameriku jer je "u najvećoj meri odustala od uloge lidera slobodnog sveta", američki ambasador pri NATO-u Matthew Whitaker je žustro odbacio ovakve tvrdnje o tome da su SAD "unutrašnja pretnja" za NATO i posleratni svetski poredak, ističući da on ne vidi "da se svet raspada".
"Trumpova administracija ne pokušava da rasturi NATO, već želi snažniju Evropu", rekao je Whitaker, dodajući da Vašington pokušava da učini NATO snažnijim te da pritisak na evropske saveznike da troše više na odbranu se tiče kapaciteta (NATO-a), a ne napuštanja. "Kada su deca mala, zavisna su od vas, ali na kraju očekujete da porastu i pronađu posao. O tome se radi."
Savezništvo na drugačiji način
Američki predsednici od Dwighta Eisenhowera početkom pedesetih godina 20. veka do Josepha Bidena pokušavali su da ubede evropske saveznike da više troše na sopstvenu odbranu. Ali, svi ti američki pokušaji da se jači transatlantski odnos gradi i na većim evropskim vojnim kapacitetima bivao je bezuspešan. Pa čak i kada je ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu postavila pitanje bezbednosti Evropske unije i naterala, primera radi, nemačke političare da razviju svojevrsni unutarpolitički tabu koji se ticao većeg naoružavanja.
Bloomberg
Međutim, sve se svodilo dobrim delom na retorici evropskih lidera dok ih Trumpovi potezi i retorika u drugom predsedničkom mandatu nisu dovoljno uplašili i naterali da na samitu u junu prošle godine pristanu da povećaju vojne izdatke na pet procenata BDP-a, dobrim delom kupujući američko naoružanje brže i više nego ikad.
Doduše, situacija oko Grenlanda je ponovo poljuljala transatlantski brod, izazivajući ogromne pukotine u međusobnom poverenju, što je mnoge nateralo da pomisle da je NATO pred raspadom, bar ako su čitali ili slušali medijske analize i izjave evropskih političara.
Nasuprot tome, javni i pojedini nedovoljno istaknuti potezi američkih diplomata, generala i predstavnika u alijansi govore nešto sasvim nešto drugo, a to je da NATO i te kako opstaje, ali da se odnosi postavljaju na nešto drugačijim osnovama. To je postalo jasno i pojedinim evropskim saveznicima.
"Oni nas ne napuštaju", rekao je za američki Politico jedan neimenovani zvaničnik za politiku odbrane iz jedne zemlje NATO-a. "Ali došlo je do promene prioriteta."
Zvaničnici i iz SAD i iz Evrope primećuju da diplomatija i vojni kontakti na radnom nivou teku na zdrav i produktivan način, ukazujući na redovne zajedničke vojne vežbe na kontinentu, uglavnom pozitivne razgovore o zadržavanju američkih trupa u Evropi i na veoma poštovanog američkog generala Alexusa Grynkewicha, koji predvodi vojne snage NATO-a.
"Što se tiče Grenlanda, bili smo blizu tačke sa koje nema povratka", rekao je za "Politico" evropski zvaničnik, koji je, pod uslovom da ne bude imenovan, pristao da otvoreno govori o bliskom savezniku. "Nadam se da će (Amerikanci) u Minhenu zaista osetiti da se Evropa promenila. Da, potrebne su nam SAD, sarađivaćemo koliko god možemo, ali je ostalo vrlo malo poverenja."
Ono na šta su evropski oficiri u NATO-u ponosni jeste to da ruski predsednik Vladimir Putin "nije uspeo da nas podeli" već su članice alijanse postale i Švedska i Finska.
"U boljem smo stanju i svi su uvereni da je NATO ključan – ne samo Evropljani, već i mnogi Amerikanci", istakao je jedan od oficira NATO-a.
Bloomberg
S druge strane, mnogim evropskim političarima je teško da prihvate da će transatlantsko savezništvo ubuduće funkcionisati drugačije, uprkos tome što prepoznaju duboku promenu.
"Oni razumeju da ova administracija više voli da radi bilateralno, sa vladama, a ne sa Evropskom unijom, što je velika promena", rekao je španski parlamentarac Pablo Hispan, koji je deo Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dodajući da je to "promena od 180 stepeni" u odnosu na prethodne administracije.
Preispitivanje jačina veza
Da je promena aktuelna, vidi se ovih dana i na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu dan pre otvaranja Minhenske bezbednosne konferencije, koja godinama predstavlja skup na kojem američki i evropski kreatori politike predstavljaju svoje vizije zapadnog partnerstva i odnosa prema celom svetu. Uočljivo je da na sastanak u Briselu nije došao američki sekretar rata Pete Hegseth, već je postao najvišeg zvaničnika Pentagona za politiku Elbridgea Colbyja.
I konferencija u glavnom gradu Bavarske će biti drugačija. Umesto potpredsednika SAD, koji tradicionalno u Minhenu drži govor o američkoj viziji transatlantskog saveza i zajedničke kulturno-političke odnose, ovog puta će to biti američki državni sekretar Marco Rubio, koji će predvoditi američku delegaciju u kojoj će biti Colby i Rubiov zamenik Christopher Landau, koji je u decembru putem društvenih mreža optužio veći deo Evrope za potkopavanje "bezbednosti samih Sjedinjenih Država kroz EU zvaničnike" koje predstavnici Trumpove administracije smatraju "neizabranim, nedemokratskim i nereprezentativnim".
Bloomberg
Evropske diplomate ne očekuju da će Rubio iskoristiti konferenciju da započne svađu sa Evropom, a Vanceovo odsustvo vide kao znak napora Trumpove administracije da se više fokusira na domaću politiku pre srednjoročnih izbora za Kongres SAD. Iako malo ko očekuje da će u Minhenu doći do velikih javnih neslaganja sa Amerikancima, evropski predstavnici se izgleda spremaju i za takav ishod u trenutku preispitivanje dugogodišnjih transatlantskih veza.
Nakon konferencije na kojoj se očekuje da će jedna od glavnih tema biti ruski rat protiv Ukrajine i tenzije oko Irana, Rubio odlazi u zvaničnu posetu Slovačkoj i Mađarskoj, čime se naglašava da je u vreme strateške neizvesnosti fokus Trumpove administracije na centralnoj i istočnoj Evropi, naročito na one koje predvode lideri ideološko-politički blisku Trumpu.
Kako je saopštio američki Stejt department, u Bratislavi se očekuje da će se Rubio sastati sa visokim zvaničnicima kako bi unapredili regionalnu bezbednosnu saradnju i projekte nuklearne energije, dok će u Budimpešti fokus biti na bilateralnim vezama i mirovnim naporima usmerenim na rešavanje globalnih sukoba.
Upravo taj simbolični put američkog šefa diplomatije posle Minhena kod Roberta Fica i Viktora Orbana još više izaziva bore na čelu evropske vladajuće liberalne elite, koji smatraju ovu dvojicu za svojevrsne "loše momke" Evropske unije.
.webp){kind=icon}
