Ulazak američko-izraelskog bombardovanja Irana u drugi mesec uticao je ne samo na usložnjavanje energetske krize širom sveta, već i na pojačavanje raskola između SAD i ostalih članica NATO-a, dovodeći u rizik opstanak Severnoatlantske alijanse kao temelja evropske bezbednosti od 1949. godine.
Iako se pre nekoliko nedelja španski premijer Pedro Sanchez u javnom protivljenju američkog rata protiv Irana činio kao usamljeni Don Kihot u borbi protiv vetrenjača, proteklih dana njegovoj oceni i odbijanju da pruži logističku podršku američkim bombarderima u pohodu na Teheran pridružili su se svi evropski saveznici u NATO-u, izazivajući sve veći bes američkog predsednika Donalda Trumpa i njegovih najbližih saradnika.
Trump je i ranije dugogodišnje saveznike u NATO-u nazivao "kukavicama" zbog nedostatka podrške njegovom ratu protiv Irana, ali je proteklih dana svoje kritike dodatno pojačao kada su se Francuska i Italija suprotstavile nekim američko-izraelskim vojnim operacijama, odbivši zajedno sa Španijom da pruže logističku podršku američkoj vojnoj akciji.
Trump je optužio Francusku da blokira avione koji prevoze vojnu opremu Izraelu da lete iznad njene teritorije, napisavši na društvenoj mreži Truth Social da je Francuska bila "veoma nekorisna", što je iz Jelisejske palate dočekano sa čuđenjem i tvrdnjom da je njihova odluka u skladu sa politikom Francuske od početka ovog sukoba.
U međuvremenu je američki ministar rata Pete Hegseth odbio da potvrdi posvećenost SAD kolektivnoj odbrani NATO-a, rekavši da će to zavisiti od predsednika Trumpa nakon što su ključni evropski saveznici odbili da stanu uz SAD u ratu protiv Irana.
Ove izjave na brifingu u Pentagonu još jednom su potvrdile saznanje medija da je opstanak alijanse doveden u pitanje, budući da je kolektivna odbrana u srži saveza koji je formiran 1949. godine sa primarnim ciljem suzbijanja rizika od sovjetskog napada na savezničku teritoriju.
'Beskorisni saveznici'
Zapadni diplomata i izvori upoznati sa situacijom rekli su proteklih dana Reutersu da je odbijanje Pariza da prošlog vikenda pruži logističku podršku američkoj misiji prvi put da je Francuska to učinila od početka sukoba 28. februara, i to tako što je odbio zahtev Izraela da koristi francuski vazdušni prostor za transport američkog oružja i municije koje će se koristiti u ratu protiv Irana.
Izraelsko ministarstvo odbrane je u saopštenju optužilo Francusku da aktivno ometa transfer municije Izraelu te da će Izrael obustaviti sve nabavke odbrambene opreme od Francuske i da neće imati novog angažmana sa francuskom vojskom. Prodaja francuskog oružja Izraelu je relativno mala i nije jasno da li će to uticati na francuske trupe koje služe u mirovnim snagama UN u Libanu.
Bloomberg
Osim toga, i Italija je prošle nedelje odbila dozvolu američkim vojnim avionima da slete na vazduhoplovnu bazu Sigonella na Siciliji pre nego što krenu ka Bliskom istoku, javio je italijanski dnevni list "Corriere della Sera". Italijanski ministar odbrane Guido Crosetto negirao je bilo kakav razdor sa Vašingtonom ili bilo kakvu promenu politike, rekavši da američke vazduhoplovne baze ostaju u Italiji aktivne, ali da je Vašingtonu potrebna posebna dozvola za upotrebu van postojećih sporazuma.
Uprkos ovom objašnjenju, ovaj potez je shvaćen kao neuobičajeno odbijanje saradnje vlade premijerke Giorgie Meloni, koja inače neguje veoma bliska odnose sa Trumpom i njegovom administracijom.
Ova odluka se samo nadovezala na to da je vlada španskog premijera Pedra Sancheza ne samo zabranila američkoj vojsci da koriste svoje baze na španskom tlu za bombardovanje Irana, već i potpuno zatvorila svoj vazdušni prostor za američke avione uključene u napade na Iran. Španska ministarka odbrane Margarita Robles Fernandez rekla je da će Španija dozvoliti korišćenje svojih baza samo za kolektivnu odbranu saveznika NATO-a.
Sve ove evropske saveznike Trump je nazvao beskorisnim, izdvojivši pritom i Ujedinjeno Kraljevstvo, i to baš u trenutku kada je Bakingemska palata potvrdila da će kralj Čarls i kraljica Kamila posetiti SAD krajem aprila.
"Sve te zemlje koje ne mogu da dobiju mlazno gorivo zbog Ormuskog moreuza, poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje je odbilo da se umeša u obezglavljivanje Irana, imam predlog za vas: prvo, kupujte od SAD, imamo ga dosta, i drugo, skupite malo odložene hrabrosti, idite do moreuza i jednostavno ga uzmite", napisao je na Truth Socialu Trump.
Očigledno se pozivajući na tenzije sa Francuskom, Italijom, Španijom i Ujedinjenim Kraljevstvom, šef Pentagona je istakao da kada od saveznika u NATO-u američka vojska traži "dodatnu pomoć ili jednostavan pristup, korišćenje baze i prelet, dobijamo pitanja ili prepreke ili oklevanje". Na pitanje da li su SAD i dalje posvećene kolektivnoj odbrani NATO-a, Hegseth je rekao da "što se tiče NATO-a, to je odluka koja će biti prepuštena predsedniku".
"Ali reći ću samo da je mnogo toga ogoljeno", rekao je Hegseth. "Nemate baš neki savez ako imate zemlje koje nisu spremne da stanu uz vas kada vam zatrebaju. (Trump) jednostavno to ističe, i na kraju će biti njegova odluka o tome kako će to izgledati".
NATO pred raspadom
Bilo koja poruka Vašingtona da možda neće biti spremne da brane saveznike NATO-a u slučaju napada Rusije ili nekog drugog protivnika mogao bi ozbiljno da oslabi savez, čak i ako se Trump ne odluči za potpuno jednostrano povlačenje iz alijanse, jer bi to zahtevalo saglasnost Kongresa. Paradoksa li, američkom predsedniku su time "vezane ruke" zakonom koji je donet krajem 2023. godine upravo na insistiranje Trumpovog sadašnjeg državnog sekretara.
"Nijedan predsednik SAD ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se povuče iz NATO-a bez odobrenja Senata", objavio je tada na društvenoj mreži X tadašnji senator Marco Rubio, zahvaljujući se na podršci kolegama iz obe stranke u Kongresu.
Bloomberg
Rubio je, inače, sada za TV stanicu Fox News oštro kritikovao špansku vladu zbog odbijanja da dozvoli SAD da koriste njen vazdušni prostor za iranski rat, ističući da NATO ne može da bude "jednosmerna ulica" te da će alijansa "morati da bude preispitana". U razgovoru koji je prenet i na sajtu Stejt departmenta, Rubio ističe da je kao senator bio jedan od najjačih branilaca NATO-a jer je to Amerikancima "omogućilo da imamo vojne baze u Evropi koje su nam omogućile da projektujemo moć u različite delove sveta kada je naša nacionalna bezbednost bila ugrožena".
"Ako smo sada došli do tačke u kojoj NATO znači da ne možemo da koristimo te baze, da zapravo – da više ne možemo da koristimo te baze za odbranu američkih interesa, onda je NATO jednosmerna ulica; onda je NATO jednostavno zato što imamo trupe u Evropi da branimo Evropu, ali kada nam je potrebna njihova pomoć – ne njihova pomoć – ne tražimo od njih da izvode vazdušne napade. Kada nam je potrebno da nam dozvole da koristimo njihove vojne baze, njihov odgovor je ne? Zašto smo onda u NATO-u?", upitao se Rubio i dodao da Vašington mora da postavi sebi pitanje "zašto imamo milijarde i milijarde dolara, stotine milijardi dolara, tokom godina bilione dolara, i sve ove američke snage stacionirane u regionu" ukoliko nam "u vreme kada nam treba neće biti dozvoljeno da koristimo te baze".
Stručnjaci već dugo upozoravaju da bi komentari koji sugerišu da SAD možda neće poštovati svoje obaveze prema NATO-u mogle da podstaknu Rusiju da testira spremnost članica NATO-a da sprovedu Član 5 alijanse, u kom se navodi da je oružani napad na jednu državu članicu napad na sve. Rat u Iranu je samo pogoršao tenzije između SAD i Evrope koje su se povećale od početka Trumpovog drugog mandata prošle godine iz različitih razloga, od Trumpove revizije njihovog trgovinskog odnosa, preko zahteva za vlasništvom nad danskim Grenlandom, do otvorenih pretnji evropskim državama.
Ovaj poslednji izliv Trumpovog besa na saveznike u NATO-u je uspeo da ih ujedini protiv njega, ali istovremeno da među evropskim vladajućim političarima i diplomatama uveri da je NATO "paralizovan" te da transatlantski saveznici ne uspevaju "čak ni da se sastaju".
"Sasvim je jasno da se NATO već raspada", rekao je jedan zvaničnik EU od 24 evropskih ministra, zvaničnika i diplomata sa kojima je razgovara američki "Politico", dodajući da Evropa mora hitno da ojača sopstvenu odbranu. "Jedva čekamo da potpuno umre."
Evropsko pregrupisavanje
Problemi sa Trumpom naterali su evropske države da uveliko rade na evropskom odbrambenom pregrupisavanju pa se prošle nedelje u Helsinkiju deset evropskih lidera, među kojima su bili i Keir Starmer i Emmanuela Macron, sastalo na privatnoj večeri kako bi u intimnoj atmosferi razgovarali o teškom stanju transatlantskog saveza.
"Svi želimo da se rat završi, ali nismo na istoj strani kao SAD", rekao je jedan zvaničnik upoznat sa diskusijama, dodajući da je Evropa pruža otpor Trumpovim zahtevima da daju podršku jer "većina Evropljana nije bila unapred obaveštena, a Zaliv nema nikakve veze sa NATO-om".
Bloomberg
Prema oceni sagovornika "Politica", u Evropi je ova kriza imala ujedinjujući efekat. "Ovih 10 zemalja je uvek bilo veoma blisko jedna drugoj, ali rekao bih da su sada još bliže", dodao je zvaničnik o sastanku na kojem su bili lideri Francuske, UK, Holandije, Islanda, nordijskih i baltičkih zemalja.
"Sjedinjene Države su odlučile da se ne konsultuju sa evropskim saveznicima pre pokretanja kampanje protiv Irana. Nije iznenađujuće što neki evropski saveznici sada uskraćuju korišćenje svojih vazduhoplovnih baza – ili vazdušnog prostora u francuskom slučaju", rekao je Fabrice Pothier, izvršni direktor konsultantske kompanije Rasmussen Global i bivši direktor za planiranje politike u NATO-u, dodajući da se Trump suočava sa "posledicama svog unilateralizma i uzimanja Evrope zdravo za gotovo". "Sada je za evropske saveznike ključno da ostanu ujedinjeni u suočavanju sa posledicama Trumpovog besa."
Ono što je uočljivo jeste činjenica da Nemačka i dalje ostaje veran američki saveznik te da nemačka baza Ramstein, kao najveća američka baza u Evropi, bez ikakvih ograničenja funkcioniše kao izuzetno značajan segment američko-izraelskog bombardovanja, od prebacivanja naoružanja za Izrael do obaveštajne i logističke podrške američkim bombarderima i ratnoj mornarici raspoređenoj na Bliskom istoku. Pitanje ograničenja za Amerikance nije postavljeno čak ni kada je nedavno u govoru predsednik Nemačke Frank-Walter Steinmeier otvoreno osudio bombardovanje Irana, rekavši i da veruje da je rat nezakonit.
Nemački kancelar Friedrich Merz je nastojao prethodnih nedelja da umanji tenzije između Evrope i Amerike, budući da se zvanični Berlin plaši da bi američko povlačenje iz Evrope direktno ugrozilo bezbednost Nemačke, koja se decenijama oslanja na američku konvencionalnu, a najviše nuklearnu odbranu.
U međuvremenu, u Briselu se uveliko priprema novi plan o zajedničkom investiranju u odbranu kako bi se Evropa pripremila za eventualno povlačenje Amerike iz NATO-a, čega se možda najviše plaše baltičke zemlje.
"Za sve saveznike, u ovom trenutku, važno je graditi mostove, a ne rušiti mostove", rekao je za "Politico" ministar odbrane Estonije Hanno Pevkur, dodajući da zabrinutost zbog toga da li SAD uništavaju NATO pokazuje da je Zapad "podeljen". "To je upravo ono što (Vladimir) Putin želi da vidi."
Bliskoistočni NATO?
Bez obzira na to kako se završi Trumpov rat protiv Irana, čak i ako se sutra završi na najbolji mogući način i sa najmanjim ekonomskim posledicama, čini se da je NATO već pretrpeo još jedan udarac koji bi čak mogao da bude koban za alijansu.
Dopisnik nemačkog lista "Sueddeutsche Zeitung" Patrick Illinger smatra da bi odluka španskog premijera o zatvaranju vazdušnog prostora Španije za američke bombardere mogla Sanchezu, koji zaostaje u anketama, da koristi na domaćem frontu i donese mu veću podršku Španaca, ali ga takođe vodi opasnim putem.
Bloomberg
"Uprkos svoj emocionalnoj podršci Sanchezovom kursu, najgori mogući scenario bio bi brzi kolaps NATO-a. Trump neće vladati zauvek. Podrška njemu u njegovoj sopstvenoj zemlji opada. Primarni cilj evropske politike trebalo bi da bude očuvanje saveza i nakon njegovog mandata", istakao je Illinger, dodajući da ćemo najkasnije za tri godine saznati "da li ovo bolje funkcioniše čvrstim stavom Sancheza ili opreznijim pristupom Merza".
Redefinisanje američkih nacionalnih interesa u odnosu na Evropu i uspostavljanje "politike zasnovane na dogovorima" u njenim međunarodnim odnosima izazvalo je značajno pogoršanje bezbednosne situacije za manje države, ističu baltički analitičari. Prema oceni litvanskog politikolog Gintas Karaliusa, Evropa ima nezaobilaznog partnera, ali onog koji je dostupan samo od slučaja do slučaja.
"Kao rezultat toga, američki resursi više nisu prvenstveno određeni savezima i multilateralnim sporazumima, već sve više bilateralnim, uglavnom komercijalno vođenim aranžmanima. Za današnju Evropu, koja je navikla na politiku zasnovanu na pravilima, zasnovanu na pouzdanim ugovorima i procedurama, ovo predstavlja skup i potencijalno preteći razvoj događaja", ističe za litvanski javni servis LRT Karalius.
Bloomberg
I dok baltičke zemlje najviše plaši kako će to uticati na njihovu odbranu od Rusije, ruski komentatori smatraju da će SAD jednostavno sklopiti nove saveze, ukazujući da "za razliku od tolerantne Evrope, arapski saveznici Vašingtona otvoreno zahtevaju da Bela kuća reši iransko pitanje jedanom zauvek".
"Oni se ne žure da se uključe u rat, ali su očigledno spremni da pruže što veću finansijsku pomoć. I ne samo to, zalivske monarhije stavljaju na raspolaganje svoje baze, zbog kojih su, inače, gotovo svakodnevno na meti kritika Islamske Republike", ističe komentator ruskog radija "Komersant FM" Dmitrij Drise. "Izgleda kao da današnji NATO, zaglavljen u birokratiji, biva zamenjen 'bliskoistočnim NATO-om', novim savezom sa novim članicama."
.webp){kind=icon}
