Tri lekcije sa Minhenske konferencije za Evropu

Minhenska konferencija o bezbednosti decenijama predstavlja Evropi svojevrsni kompas u kom pravcu se kreću velike sile, a naročito spoljna i bezbednosna politika njenog glavnog bezbednosnog partnera – Sjedinjenih Američkih Država. Ali, ove godine su Evropljani više nego ikad ranije nastojali da protumače sve što im "govori" ovaj kompas u pokušaju da pronađu sopstveni put u aktuelnoj eri u kojoj, kako sada i sami evropski lideri priznaju, propada dosadašnji međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

Pojedini komentatori pomalo pesimistično zaključuju da Minhen zapravo ove godine nije promenio ništa. To jest, da su SAD i dalje pretile da će se bezbednosno-politički razdvojiti od Evrope, a da je Evropa pretila da će sama krenuti autonomnim putem. Ali, da ni jedno ni drugo nije realno.

Iako je taj ciničan sažetak 62. bezbednosne konferencije u glavnom gradu Bavarske delom tačan, ipak je ovaj skup doneo bar tri lekcije za Evropu. Za razliku od prošlogodišnjeg govora potpredsednika SAD J. D. Vancea koji je "eksplodirao" u lice evropskih vodećih političara i stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost, ovogodišnji govor američkog državnog sekretara Marca Rubija izazvao je ovacije u sali u hotelu "Bayerischer Hof", uprkos tome što se ta dva govora nisu suštinski mnogo razlikovali, izuzev u diplomatskom tonu.

Naime, i Vance i Rubio su imali istu poruku za Evropljane: Ako ostanete na svom pogrešnom putu, ispadate iz "zapadne hrišćanske civilizacije". Obojica su istakli aktuelnu ideološku razliku između Amerike i Evrope, prekorevajući Evropljane da se ne samoobmanjuju liberalizmom, te da moraju granice da brane granice od talasa nelegalnih migranata, kao i da se drže "zapadnih vrednosti", samo što je Rubio u govoru pominjao Evropljane kao "saveznike" i "prijatelja", a Vance nije. To je i dovelo do toga da je prošle godine evropska publika na govor šefa američke delegacije u Minhenu reagovala komentarima "zastrašujuće, šta ovaj čovek misli", a ove godine "baš je cool tip, eh, kad bi nasledio Donalda Trumpa u Beloj kući".

Transatlantske lekcije

Iz trodnevne Minhenske konferencije o bezbednosti Evropljani su ove godine mogli da izvuku najmanje tri lekcije za buduće korake u okviru transatlantskog partnerstva.

Bloomberg

To što Rubiov govor nije imao tako ideološki jak kontrontaciono ton kao Vanceov doprinelo je Minhenska konferencija ne produbi dodatno jaz između SAD i Evropske unije, već ipak potvrdi opstanak transatlantskog savezništva oličenog u okviru NATO-a. Međutim, iz govora evropskih lidera postalo je jasno da ulazak sveta u eru dugotrajne nestabilnosti i nadgornjavanja između velikih sila ne može da ostavi EU u statusu da priča o "strateškoj autonomiji" i evropskoj vojsci, a da zapravo ništa ne čini u tom pravcu, oslanjajući se na NATO i američki nuklearni kišobran nad Evropom. Naprosto, Evropljani su ušli u fazu strateškog otrežnjenja i povratka realpolitici, te shvataju da se NATO neće raspasti, ali da je Vašington ozbiljan kada želi da redefinišu savezništvo sa Evropom na ujednačenijim osnovama. 

Iz toga je proizišla i duga lekcija, a to je da su na ovogodišnjoj konferenciji lideri sa obe strane Atlantika jasno govorili da su saglasni da se teret evropske bezbednosti i odbrane mora pravednije raspodeliti, to jest da Evropljani ubuduće moraju manje da se samozavaravaju i oslanjaju na stare garancije okviru Severnoatlantske alijanse a više da rade na jačanju sopstvenih vojnih kapaciteta.

Uprkos tome što su evropski lideri i dalje govori o "evropskim vrednostima" i "realizmu zasnovanom na vrednostima", uočljivo je da počinju da shvataju nove svetske okolnosti te da nije čudno da se odbrambena industrija sve češće naziva ekonomskom strategijom a veštačka inteligencija postaje pitanje prvoklasne bezbednosti a ne samo inovacije i ekonomskog razvoja.

Naoružavanje nema alternative

Baš kao što je Rubio u svom govoru i te kako uvrstio i postulate Trumpovog pokreta MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom), tako poljski posmatrači ističu da se u Minhenu već nazreo novi evropski kurs te da su evropski lideri su predstavili viziju MEGA – Učinimo Evropu ponovo velikom – kao jedini način da Evropa sačuva svoju autonomiju uprkos promenljivom svetskom poretku.

Bloomberg

"Prijateljski stav predstavnika Vašingtona je dobrodošao, ali bez ikakvih velikih iluzija. Kurs za jačanje odbrambenih sposobnosti Evrope je odavno postavljen i sada je široko prihvaćen, iako ga različiti akteri sprovode različitim brzinama", ističe komentator poljskog lista "Polityka" Marek Swierczynski. "Jezikom debata poslednjih decenija, ovo se može opisati kao 'odbrambena unija u više brzina'".

U skladu sa tim, primetna je opšta trku u naoružavanju koja je, prema oceni italijanskog lista "La Stampa", posledica uglavnom tri faktora: beskrupulozne upotrebe sile od strane velikih sila, kolapsa poslednjih ostataka sistema kontrole nuklearnog oružja i intenziviranja ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.

"Ova kombinacija je pokrenula trku za povećanje odbrambenih izdataka, čak i u zemljama koje sebe smatraju pacifističkim i imaju pacifističke ustave, poput Nemačke i Japana. Ili ranije neutralnih zemalja poput Švedske. Ili neutralnih zemalja poput Švajcarske. Bez multilateralnih bezbednosnih arhitektura, bez poverenja u garanciju Pax Americana na Atlantiku i Pacifiku, sve što možemo da uradimo jeste da se fokusiramo na to kako da se sami branimo", ističe Stefano Stefanini, komentator lista "La Stampa".

Ideološki razlaz

Na sve to se nadovezuje i treća lekcija iz Minhena a to je da se američki strateški zaokret i stav prema Evropi i njenoj odbrani neće promeniti kada Trump ode iz Bele kuće. Naprotiv. I dok većina evropskih komentatora ističe olakšanje Evropljana nakon Rubiovog pojavljivanja i govora, njegov govor je zapravo pokazao da će ideološki razlaz između SAD i EU biti aktuelan i ako, primera radi, Rubio bude Trumpov naslednik u Beloj kući a ne Vance. I u tom slučaju će evropske elite slušati američke kritike na račun slobode govora, nevladinih organizacija, prevelikih regulativa i odnosa prema migrantima i desničarskih političkim snagama.

Bloomberg

Zbog toga je komentator nemačkog nedeljnika "Der Spiegel" Rene Pfister zbunjen evropskim uzdahom olakšanja i pita se koliko ljudi mogu biti naivni, dodajući da je u Minhenu, Rubio "ličio na pomoćnika mučitelja koji delinkventu daje čašu vode nakon što je ovaj bio primoran da hoda po užarenom uglju".

"Rubio se nije pomerio ni milimetar od Trumpove politike. Branio je Trumpovu carinsku politiku i imperijalizam. Bezrezervno se zalagao za politike usmerene isključivo ka nacionalnim interesima i nazivao je 'svetski poredak zasnovan na pravilima' prekomerno korišćenim terminom", istakao je Pfister, dodajući da ono što razlikuje Rubija od Trumpa i Vancea je "njegova sposobnost da prikrije nemilosrdnu politiku moći uglađenim jezikom".

Međutim, ono što se ne može prenebregnuti jeste činjenica da je upravo zahvaljujući Trumpu Evropa krenula da radi na svojoj nezavisnosti po pitanju odbrane i bezbednosti. Uredništvo finskog lista "Iltalehti" u uvodniku ističe da je, što se tiče Evrope i evropske bezbednosti, poruka SAD bila jasna te da evropske zemlje treba da preuzmu odgovornost za svoje poslove i sopstvenu bezbednost.

Bloomberg

"Amerikanci su igrali tešku igru, njihov pristup je bio, blago rečeno, nepredvidljiv, a njihov stil agresivan. Trumpove izjave su se posebno često kretale na granici između konfuzije i ludila, generalno više naginjući ka ludilu. Međutim, iz evropske perspektive može se reći da je Trumpovo hvalisanje takođe učinilo mnogo dobra. Evropa se konačno probudila i shvatila da moramo sami da se brinemo o svojim poslovima", ističe ovaj finski list.

Ono što odjekuje i van sala ekskluzivnog minhenskog hotela jeste da Evropa ne može sebi da priušti da se drži određenih iluzija po pitanju bezbednosti kao ranije i da je teza "naoružaj se ili umri" postala realnost i za Evropu više nego ikad u poslednjih sedam decenija.