Minhenska konferencija - potpredsednik SAD 'podučavao' Evropu demokratiji

Uprkos očekivanjima vodećih evropskih političara da će u govoru novog potpredsednika SAD na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prevashodno čuti viziju Trumpove administracije o budućim transatlantskim odnosima i globalnoj bezbednosti, J. D. Vance im je priredio iznenađenje, čak i pre nego što je stupio na glavni podijum hotela Bayerischer Hof.

U ekskluzivnom intervjuu za Wall Street Journal, Vance je otkrio da će evropskim liderima poručiti da guše slobodu govora i demokratiju time što ne rade sa populističkim partijama, te da moraju da prihvate uspon antiestablišment partija, zaustave masovne migracije i obuzdaju progresivne politike.

Štaviše, Vance je nemačkim domaćinima priredio i dva diplomatska šamara. Jedan time što je, kako su saznali mediji od neimenovanog bivšeg američkog zvaničnika, odbio da na marginama konferencije ima bilateralni sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Scholzom, pod obrazloženjem da Scholz "neće još dugo biti kancelar".

A drugi time što je nedelju dana pred nemačke savezne parlamentarne izbore javno pozvao nemačke političare da rade sa svim strankama, uključujući  i sa desničarskom i antiimigrantskom Alternativom za Nemačku (AfD). Taj potez se u Berlinu ocenjuje kao direktno strano mešanje u izbore.

Američke lekcije Evropi

Ono što je trebalo da bude govor novog potpredsednika SAD o globalnoj bezbednosti i transatlantskim odnosima zapravo je na kraju izgledao kao svojevrsna američka tutorska lekcija Evropi o demokratiji, slobodi govora i zajedničkim vrednostima. Ne samo da u govoru nije nijednom pomenuo Ukrajinu, već je ceo govor usmerio na to najveća bezbednosna pretnja Evropi "nije vojna agresija iz Rusije ili Kine", već to što vladajući političari suzbijaju slobodu govora i blokiraju stranke tvrde desnice da se uključe u vlast.

Nabrajajući neuspehe Evrope "u ispunjavanju demokratskih ideala", Vance je naveo da su "u Americi šokirani" kada čuju "pojedine evropske zvaničnike da bi izbori u Nemačkoj mogli da budu poništeni kao što su poništeni u Rumuniji", ističući da se tvrdi da su rumunski izbori neregularni zbog ruskog uticaja na društvenim mrežama.

"Ako vaše demokratsko društvo može biti srušeno reklamama na društvenim mrežama od nekoliko stotina hiljada dolara, onda je pitanje koliko ono uopšte bilo jako", rekao je Vance, napavši evropske političare da su koristili rečnik sovjetskog stila, kao što su dezinformacije ili poluinformacije, da bi odbacili stavove sa kojima se ne slažu jer su "na neki način uplašeni sopstvenog naroda".

Bloomberg

 

 

U govoru ne samo da je uopšteno pozvao Evropljane odustanu od svog protivljenja saradnji sa antiimigracionim partijama, nazivajući ih legitimnim izrazom volje birača koji su ljuti zbog visokog nivoa migracije tokom poslednje decenije, već je to direktno poručio vodećim nemačkim političarima. On im je pritom rekao da se ne plaše "drugačijeg mišljenja, pa čak i kada dolazi iz inostranstva", aludirajući direktno na američkog multimilijardera Elona Muska, koji već nedeljama kritikuje nemačke vodeće političare, promovišući pritom AfD, koju nemačke službe bezbednosti sumnjiče za desničarski ekstremizam.

"Ako je američka demokratije preživela 10 godina grdnje od Grete Thunberg, vi momci možete da preživite nekoliko meseci Elona Muska. Ali što nijedna demokratija – američka, nemačke ili evropska – neće preživeti jeste da se milionima glasača govori da su njihove misli, brige, nastojanja i molba za olakšanjem nevažeće ili nervredna da uopšte budu razmatrane", rekao je Vance i poručio da "nema mesta za protivpožarne zidove" što je termin koji se u Nemačkoj koristi za neprihvatiljvost saradnje sa desniččarskim ekstremistima. "Ako se kandidujete u strahu od sopstvenih glasača, Amerika ne može ništa da učini za vas. Ne bi trebalo da se plašimo našeg naroda, čak i kada izražavaju mišljenja koja nam se ne dopadaju."

Veliki broj evropskih analitičara je govor američkog potpredsednika žestoko kritikovao. Bivši šef švedske diplomatije Carl Bildt je ocenio da je to bilo "besramno mešanje u nemačku predizbornu kampanju u korist krajnje desničarske AfD".

 

 

Spoljnopolitički komentator nedeljnika Zeit Joerg Lau je na X-u ocenio da je J. D. Vance upravo kancelarskom kandidatu demohrišćana i najverovatnijem budućem nemačkom kancelaru Fridrichu Merzu oduzeo njegov centralni argument za protivljenje punoj saradnji sa AfD-om, a to je bio njihov antiamerikanistički, antizapadni, anti-NATO stav.

"Američka vlada podržava krajnje desničare, radi kampanju za njih i želi da ih vidi na vlasti", napisao je na X-u Lau.

 

 

Prema oceni direktorke rimskog Instituta za međunarodne odnose Nathalie Tocci, Vanceov napad na evropsku demokratiju u Minhenu i "perverzno izvrtanje jezika same demokratije ne bi trebalo da ostavi nikakvu sumnju da je cilj ove (američke) administracije da uništi EU i njene liberalne demokratije".

Kupujte američko oružje za opstanak NATO-a

S druge strane, Vance je prethodno u intervjuu izneo nešto oštriji pregovarački stav SAD prema Rusiji, ali i blaži stav prema američkoj odbrani evropskih članica NATO-a nego što su prethodnih dana bile izjave predsednika SAD Donalda Trumpa i ministra odbrane Pete Hegseth, koje su digle uzbunu među vodećim evropskim političarima, dovodeći u sumnju tradicionalnu ulogu Amerike.

Trumpova administracija je protekle nedelje u nekoliko navrata saveznicima u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji poručila da želi da oni kupuju američko oružje i vojnu opremu kako bi održali NATO savez, rekli su evropski zvaničnici upoznati sa ovim pitanjem, saznaje Bloomberg.

Osim toga, u razgovorima o bezbednosnim odnosima Trumpov tim je takođe sugerisao da želi da Evropa kupuje više američkih energenata, dodaju izvori Bloomberga. Konkretno, izvori navode da je Evropljanima rečeno da bi Trump bio spreman da ublaži svoj zahtev da članice NATO-a troše pet odsto svog bruto društvenog proizvoda na odbranu ako bi Evropa povećala svoju vojnu interoperabilnost sa američkom vojskom i uložila više u američke kompanije.

"Predsednik Trump i njegova administracija razgovaraju sa našim saveznicima u NATO-u kako bi osigurali da sve članice nose svoj deo tereta i ispune svoje obaveze za odbranu", rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Bruan Hughes, dodajući da će ubeđivanje "naših saveznika da ispune te obaveze ojačati NATO".

Zaoštravanje stava prema Putinu

Prethodne izjave o odbacivanju mogućnosti članstava Ukrajine u NATO-a, američkih bezbednosnih garancija i mirovnih trupa u Ukrajini, kao i o povratku Ukrajine na međunarodno priznate granice, američki ministar odbrane Hegseth je za nijansu ublažio. One je u četvrtak novinarima u Briselu rekao da je na Trumpu to "koji će ustupci biti učinjeni ili koji ustupci neće biti učinjeni".

Bloomberg

 

Za razliku od govora na Minhenskoj konferenciji u kojem nijednom nije pomenuo Ukrajinu, u razgovoru za Wall Street Journal Vance je istakao da bi Trump mogao da promeni mišljenje u zavisnosti od toga kako se pregovori odvijaju.

"Predsednik Trump bi mogao da kaže, gledajte, mi ne želimo ovu stvar, možda nam se ova stvar neće dopasti, ali voljni smo da je vratimo na sto ako Rusi nisu dobri pregovarački partneri, ili postoje stvari koje su veoma važne za Ukrajince koje bismo možda želeli da skinemo sa stola", rekao je on, ističući da će SAD udariti Moskvu sankcijama i potencijalno vojnom akcijom ako ruski predsednik Vladimir Putin ne pristane na mirovni sporazum sa Ukrajinom koji garantuje dugoročnu nezavisnost Кijeva.

Prema njegovim rečima, opcija slanja američkih trupa u Ukrajinu ukoliko Moskva ne pregovara u dobroj nameri ostaje na stolu.

"Postoje ekonomska sredstva pritiska, naravno, postoje i vojna sredstva pritiska“ koje bi SAD mogle da upotrebe protiv Putina, rekao je Vance, dodajući da misli da će iz ovih pregovora „proizaći dogovor koji će šokirati mnoge ljude", ali i da je predsednik Trump otvoren za sve opcije. "Reći će: ’Sve je na stolu, hajde da se dogovorimo’."

Što se tiče pitanja ukrajinske teritorije, čija je jedna petina pod kontrolom Rusije, Vance je rekao da je još prerano govoriti koliki će deo teritorije zemlje ostati u ruskim rukama ili koje bezbednosne garancije SAD i drugi zapadni saveznici mogu da ponude Кijevu.

"Postoji veliki broj formulacija, konfiguracija, ali nam je stalo da Ukrajina ima suverenu nezavisnost", rekao je on, dodajući da će detalji morati da budu razrađeni u mirovnim pregovorima.

Na zatvorenim sesijama Minhenske bezbednosne konferencije očekuje se da predstavnici Trumpove administracije predstave Ukrajincima i evropskim liderima američki nacrt mirovnih pregovora o prekidu ruske invazije na Ukrajinu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar