Nemačka skreće udesno i bez AfD-a na vlasti

Dve nedelje pred vanredne parlamentarne izbore, televizijski duel pokazao je da odlazeći socijaldemokratski kancelar Olaf Scholz i njegov vrlo verovatni demohrišćanski naslednik Friedrich Merz imaju poprilično suprotstavljene vizije budućnosti Nemačke, kako po pitanju migrantske i odbrambene politike, tako i ekonomske i budžetske politike. Čak i uočljiva fizička razlika dva političara – budući da je Merz za bezmalo trideset centimetara viši od Scholza – kao da je slikovito prikazao rezultate istraživanja javnog mnjenja, ali i to da je dobar deo komentatora ocenio da je iz ovog, na trenutke žučnog, duela kandidat demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) bio dominantniji u odnosu na kancelara iz redova Socijaldemokratske partije (SPD).

Prema najnovijem istraživanju koje je objavila agencija za ispitivanje javnog mnjenja INSA, CDU-CSU uživa podršku 29 odsto birača i time su su zadržale status najpopularnije izborne liste, koji imaju već dve godine. Sledi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 21 odsto,  Scholzov SPD je sa 16 odsto na trećem mestu, iako je na izborima u septembru 2021. godine bio na prvom mestu.

Bloomberg

 

Ankete ukazuju da vladajući Zeleni imaju podršku 12 odsto birača, levičarski Savez Sahre Wagenknecht (BSW) šest, Levica pet, a do skoro vladajući liberali (FDP) tek četiri odsto, što je ispod izbornog cenzusa koji je pet odsto birača izašlih na birališta.

TV duel je na mahove bio poprilično žučan pa su sagovornici predloge konkurenta ocenjivali kao "glupe" ili "smešne", ali su izostale teže reči iz predizborne kampanje kada je Merz nazivao Scholza "vodoinstalaterom na vlasti", a ovaj njega posprdnim nazivom "Fritze Merz" (Fritz je podsmešljivo ime za dečaka u vicevima poput "malog Perice" ili "malog Muje").

"Nisam kancelaru uzeo ove reči za zlo, a pretpostavljam da ni on meni ne zamera", rekao je Merz, sa čime se složio i Scholz, a obojica su to pripisali žaru borbe u predizbornoj kampanji.

Dok su tvrdili da su u najboljoj poziciji da vrate najveću evropsku privredu na staze značajnog ekonomskog rasta, obojica učesnika TV duela su nastojala da dokažu javnosti da desničarsku AfD drže na odstojanju, ali da imaju snažne stavove o rešavanju problema neregularne migracije i unutrašnje bezbednosti Nemačke.

Sve se vrti oko AfD

Premda tek objavljeno istraživanje nemačke agencije R+V ukazuje da više od dve trećina Nemaca (68 odsto) strahuje od recesije i ekonomskog kolapsa – znatno više nego letos kada takvog stava bilo 48 odsto ispitanika – dobar deo žustre rasprave dva kandidata se opak odnosio na eventualnu postizbornu saradnju CDU-CSU sa AfD-om.

Nakon nedavnog napada nožem jednog Avganistanca na decu jaslenog uzrasta u kojem su ubijeni jedno dvogodišnje dete i jedan muškarac, pitanje promene migracione politike i politike azila Merz istakao kao jedno od najvažnijih predizbornih tema, predloživši Bundestagu dve rezolucije, jednu o zaokretu u ovim politika, a drugu koja se tiče povećanja unutrašnje bezbednosti.

Merz je tada odustao od svog beskompromisnog stava da je za njega i "slučajna saradnja" u glasanju u Bundestagu sa AfD-om neprihvatljiva, pa je prva rezolucija izglasana podrškom poslanika CDU-CSU, AfD-a, FDP-a i nekoliko slobodnih poslanika, dok druga nije prošla Bundestag jer je 12 poslanika Merzovog demohrišćanskog bloka izbeglo da glasa.

Za kancelara Scholza, ali i ostale levo orijentisane stranke, to je bilo "kršenje obećanja" i "rušenje tabua" da mejnstrim stranke nikad neće sarađivati sa desničarskim strankama, budući da je nemačka domaća bezbednosna služba za AfD saopštila da je na merama kao "osumnjičena za desničarski ekstremizam".

 

 

"Čuli smo od gospodina Merza prošle godine da neće biti saradnje s AfD-om, a sada je došlo do toga", rekao je Scholz, nastojeći u više navrata da upozori javnost da bi demohrišćani posle izbora mogli da naprave vladu sa AfD-om.

Scholz je na ovome insistirao jer to brine i mnoge građane, ukazuju istraživanja javnog mnjenja. Levo orijentisane nevladine organizacije minulih dana su u većim nemačkim gradovima organizovale demonstracije protiv pomeranja Nemačke udesno, pri čemu se samo u Minhenu na tom skušu okupilo više od 250.000 ljudi.

Merz je, međutim, pokušao da dokaže Scholzove dvostruke standarde, citiravši jedan njegov raniji intervjuu u kojem nije kritikovao saradnju njegove i ostalih stranaka sa AfD-om, na lokalnom nivou. Osim toga, istakao je da neće biti saradnje CDU-CSU sa AfD-om jer, kako kaže, imaju različite politike po brojnim pitanjima.

"Svetovi nas dele po pitanjima Evrope, NATO-a, evra, Rusije, Amerike – nema dodirnih tačaka između AfD-a i CDU-CSU, niti govora o bilo kakvoj koaliciji", rekao je Merz, koji ostaje pri svom naumu da zaoštri migracionu politiku kroz stalne granične kontrole i odbijanje vraćanje izbeglica na granici čak i ako traže azil.

Dva kancelarska kandidata su imala različite stavove i o ekonomskoj i budžetskoj politici, od toga da li reformisati ustavnu "kočnicu" za veća zaduživanja države, preko toga koliko treba izdvajati na odbranu i socijalna davanja, do toga kako postići ekonomski rast.

Merz: Trump je 'predvidljivo nepredvidiv'

U spoljnoj politici su pak bila evidentna izvesna slaganja po pitanju odnosa sa Trumpovom Amerikom i podrške Ukrajini, pri čemu su obojica istakli želju da Nemačka blisko i prijateljski sarađuje sa SAD, ali i naglasili odbijanja Trumpovog predloga da SAD preuzmu i obnove Gazu. Scholz je ovaj plan opisao kao "skandalozan", imajući u vidu obim razaranja i patnje tamo, dok je Merz pozvao na strpljenje za Trumpove planove te da "moramo da sačekamo i vidimo šta se ozbiljno misli" pod tim.

Na pitanje moderatora da prokomentariše svoju raniju izjavu da se Trump često ponaša nepredvidljivo na funkciji, Merz je rekao da je predsednik SAD "predvidljivo nepredvidiv".

Scholz je rekao da će se nositi sa Trumpom isto kao i ranije, a to je strategija "jasnih reči i prijateljskih razgovora", ali da "ne smemo da se zavaravamo".

"Ono što američki predsednik kaže, on to i misli", rekao je Scholz i dodao da je na eventualne Trumpove carine Evropska unija, u čijoj je nadležnosti trgovinska politika, spremna da deluje "u roku od sat vremena". "Ako SAD usvoje carinsku politiku, postojaće jedna veoma izvozno orijentisana nacija koja će zbog toga mnogo patiti. Taj narod je Nemačka. I zato zavisimo od toga da nas drugi (u EU) vide kao solidarnog partnera kada je u pitanju carinska politika, ali i sve druge politike".

Uočljivo je da dva najmoćnija nemačka političara se nisu ni dotakla nekih od gorućih izazova, kao što su klimatske promene, veštačka inteligencija i četvrta industrijska revolucija, kao i kako se geostrateški postaviti prema Kini u uslovima hladnog rata između Vašingtona i Pekinga.

Malo šansi za Scholza

Andrea Roemele, profesorka komunikacije u politici na berlinskoj Herti školi, rekla je da je debata bila "previše detaljna u smislu sadržaja" i da uopšte nije "promenila igru".

Bloomberg

 

"Scholz neće moći da ima koristi od ovoga, Merz se jednostavno pokazao previše dobro", rekla je za Bloomberg. "Nije bilo jasnog pobednika - a ovaj rezultat služi samo Merzu."

Scholzu je ovo bila šansa da preokrene situaciju u kojoj njegova SPD u svim anketama zaostaje za CDU-CSU za oko 12 procentnih poena pa izgleda neverovatnim da se postigne izborni rezultat iz 2021. godine kada je SPD imao jedan procentni poen više od CDU-CSU. Za eventualni preokret Scholz će imati šansu na još dve debate sa Merzom, jednu na kojoj će im se pridružiti i kancelarski kandidati Zelenih i AfD-a Robert Habeck i Alise Weidel, i drugom duelu koji će biti četiri dana pre izbora, koji se održavaju 23. februara.

I dok Merz već sada predviđa "da će voditi dobru novu uspešnu vladu“, Scholz je odbacio sugestiju da odlazi sa vlasti, rekavši da će odlučivati birači, a ne anketari.

"Vlada koja osigurava da stvari napreduju i ostanu stabilne u Nemačkoj moguća je samo uz glas za SPD", poručio je on biračima.

Ako Merzova lista dobije najviše glasove, njemu će biti potreban najmanje jedan koalicioni partner da bi formirao parlamentarnu većinu u Bundestagu. AfD je, tvrdi on, neprihvatljiv koalicioni partner, dok će mu ideološki najbliži liberali vrlo teško prebaciti izborni prag od pet odsto. Ako to i učine, podrška njihovih poslanika neće biti dovoljna za formiranje vlade sa većinskom podrškom u parlamentu.

Bloomberg

 

Kako stvari stoje, SPD ili Zeleni su najverovatnije opcije, čak postoji realna mogućnost da za stabilnu većinu bude neophodna trostranačka koalicija, koja bi vrlo verovatno bolovala od istih problema sa nesaglasjem oko ključnih reformskih pitanja baš kao Scholzova propala semafor-koalicija, koju su činili SPD, Zeleni i FDP.

Merz je rekao da je spreman da pregovara sa SPD-om i Zelenima, ali da je preduslov da se dogovori politika koja sprečava da AfD još više ojača, dodajući da neće podržati leve političke pristupe koji bi doveli do jačanja ove stranke.

Drugim rečima, Merz želi da kao kancelar skrene Nemačku udesno, bez obzira da li je AfD u vlasti. Doduše, on to drugačije objašnjava pa kaže da "svi oni koji žele s nama da vladaju morati da se pomaknu prema političkom centru".

Ton i sadržaj ovog duela, prema oceni pojedinih analitičara, ostavljaju otvorena vrata za još jednu veliku koaliciju nakon izbora, iako će pregovori o koaliciji sasvim sigurno biti komplikovani i dugi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar