U Davosu se bije ključna bitka za vođstvo Nemačke

Utrkivanje za vođstvo Nemačke trenutno se vodi u švajcarskom Davosu, u kojem socijaldemokratski kancelar Olaf Scholz i njegov suparnik, vodeći kandidat hrišćanskih demokrata Friedrich Merz, predstavljaju svoje vizije kako oživeti najveću evropsku privredu.

Obojica pokušavaju da dobiju naklonost globalne poslovne elite okupljene na Svetskom ekonomskom forumu, a bitka ideja koja se tamo odvija jedna je od najvažnijih - ne samo za Nemačku koja 23. februara ima nove izbore već i za celu regiju.

Merz će verovatno promovisati svoj plan za smanjenje korporativnog poreza, što je u oštroj suprotnosti sa podsticanjem investicija putem zaduživanja koje zagovara Scholz.

Prošle godine je bivši nemački ministar finansija Christian Lindner bio prkosan u Davosu, insistirajući na tome da Nemačka nije "bolesnik Evrope", već da je samo "umorna". Sada, s trajnim dokazima da je privredni motor bloka zaglavio, a da bi ga dodatno mogle pogoditi najavljene carine američkog predsednika Donalda Trumpa, pretvaranja su gotova.

Nemački podaci od prošle nedelje su pokazali da je 2024. bila druga uzastopna godina pada, obeležena dugotrajnim padom kineske potražnje, energetskom krizom, posrnulim automobilskim sektorom.

Bloomberg Mercury

Pri tome, cela Evropa se bori sa konkurentnošću, ulaganjima i odbranom. Stanju ne doprinose ni politička previranja u Nemačkoj i Francuskoj.

"Na nemačkom narodu je da odluči, ali jasno je da se politički sastav prethodne administracije mora promeniti", rekao je potpredsednik investicione kompanije BlackRock Inc. Philipp Hildebrand za Bloomberg TV u Davosu. "Promena će biti pozitivna, a onda ćemo videti može li se ta promena pretočiti u evropsko vođstvo."

Merz, čiji tradicionalno pro-poslovni blok ima dvocifrenu prednost pred Scholzovim SPD-om levog centra u anketama, mogao bi dobiti najtopliju dobrodošlicu. Verovatno će iskoristiti priliku da komentariše Trumpov prvi dan na dužnosti. Čelnik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) već je izrazio znatno optimističnije mišljenje o novom američkom predsedniku od većine Nemaca, nazvavši ga "vrlo predvidljivim vođom", s jasnim programom. Takođe, Merzova politička platforma za pokretanje privrede uključuje viši prag za porez na dohodak i niži porez za firme.

Scholz je ovog meseca oštro osudio to stanovište, rekavši da će "obični ljudi morati da plate račun tako što će trpeti rezove u javnim penzijama i pomoći". Scholz se zalaže za korišćenje fonda finansiranog iz duga od 100 milijardi evra za podsticanje javnih i privatnih ulaganja u infrastrukturu i uvođenje poreskih olakšica. Takođe, želi da ojača domaću potražnju smanjenjem poreskog opterećenja za 95 odsto domaćinstava, finansiranog višim porezima za vrlo bogate, te da poveća dečje dodatke, smanji porez na osnovne prehrambene proizvode i uvede kupovnu premiju za nemačka EV.

EPA

Iako tvrdi da je nemački dug od 62 odsto BDP-a vrlo nizak u poređenju s drugim zemljama, Merz insistira na tome da ustavno definisani prag zaduživanja ne bi trebalo da bude ugrožen.

Za Holgera Schmiedinga, ekonomistu nemačke banke Berenberg, korporativna elita bi verovatno preferirala kombinaciju politika svake strane.

"Za firme su niži porezi, manje propisa i bolji podsticaji za više rada važniji od obećanja ulaganja finansiranih iz duga", rekao je. "Međutim, mnoge firme su i za popuštanje kočnice po pitanju dugovanja", dodao je.

Izlazak Lindnerovih demokrata iz vlade zbog tog pitanja bio je povod za prevremene izbore, ali preostali Scholzovi koalicioni partneri podržavaju popuštanje kočnice duga.

Ipak, ko god pobedi na izborima, gotovo sigurno će mu biti potreban barem jedan koalicioni partner, pa je izgledno da će pregovarački ishod uključivati pomalo od svake platforme.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar