Samit u Skoplju - Evropa ne može biti ujedinjena bez Zapadnog Balkana

Prvi put u istoriji Evrope, ukoliko radimo ispravno, putem procesa proširenja možemo da ujedinimo Evropu. Evropa ne može biti ujedinjena bez Zapadnog Balkana, poručila je evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, u utorak iz Skoplja, gde se održava samit EU-Zapadni Balkan posvećen Planu rast.

Na samitu koji se održava pod motom "Stabilnost, zajedništvo, budućnost", a čiji je domaćin makedonski premijer Hristijan Mickoski, pored komesarke Kos, učestvovali su i srpski ministar za evropske integracije Nemanja Starović, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto, zatim Albin Kurti, premijer Albanije Edi Rama, premijer Crne Gore Milojko Spajić, kao i ministri, visoki predstavnici iz Evropske unije, regionalnih organizacija i međunarodnih institucija.

Foto: Makedonska Vlada

U svom obraćanju pre početka samita, Kos je rekla da u EU postoji jasan konsenzus za dodatno i hitno proširenje – sada.

"Tako nije bilo u prošlosti, ali imate šansu koju morate iskoristiti, neće trajati zauvek, i vidimo značajan napredak", poručila je Kos.

Istakla je napredak zemalja iz regiona i dodala da se emotivno uzbudi kada govori o Zapadnom Balkanu jer joj je "region veoma drag".

"Znam da ključne reforme koje tražimo od vas nisu jednostavne. One zadiru u ukorenjene strukture interesa, moći i na mnogo načina zahtevaju duboku društvenu i temeljnu transformaciju, a potrebno je da lideri predvode tu promenu. Uveravam vas da se isplati. Dobici su vredni – stabilnost, bezbednost i prosperitet za sve vaše građane", poručila je Kos.

Foto: Makedonska Vlada

                    

Dogovorene reforme sa zemljama iz regiona su 75 odsto sprovedene Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je u Skoplju istakla da su se lideri po prvi put sastali da razgovaraju o sprovođenju (implementaciji), jer su već vidljivi prvi rezultati, kao i da je 75 odsto dogovorenih reformi za sve zemlje ili sprovedeno ili je taj proces u toku. Naglasila je da je Plan rasta ključni deo onoga što se naziva ubrzanom integracijom, pri čemu Komisija planira da integriše region u jedinstveno tržište, kao i u evropske politike odbrane, bezbednosti i spremnosti – pre nego što zemlje iz regiona postanu članice EU. "Ako smo na prethodnom Samitu govorili o planovima, sada smo došli u fazu implementacije – ovaj Samit se po prvi put odnosio na sprovođenje. Pokazujemo prve rezultate – 75 procenata dogovorenih reformi za sve zemlje su ili sprovedene ili su u procesu sprovođenja. Jedna četvrtina ipak nije pripremljena i zato pozivam lidere da ubrzaju ovu implementaciju. Hajde sada da govorimo o konkretnim rezultatima koji se već mogu videti. Uzmimo za primer omogućavanje plaćanja na mnogo brži i jednostavniji način. Jednostavno rečeno, to znači da mladi preduzetnici – na primer u Skoplju ili u Tirani – mogu da primaju uplate iz cele EU isto kao i poslovni subjekti u Madridu ili Beču. Ovo se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana", poručila je Kos.

  

Ona je dodala da je Plan rasta "u potpunosti u vašim rukama, bez mešanja političke dinamike, i da će to u potpunosti pomoći zemljama iz regiona da se pripreme za članstvo u EU".

Premijer Hristijan Mickoski na otvaranju samita poručio je da je "naša snaga u jedinstvu i stabilnosti kroz jačanje odnosa sa našim susedima i sa Evropskom unijom, kroz otvaranje novih tržišta, novih radnih mesta, novih prijateljstava, uklanjanje trgovinskih barijera, unapređenje infrastrukture i povećanje investicija".

Osvrćući se na to da je Makedonija prva zemlja sa Zapadnog Balkana koja je završila ugovor o predfinansiranju u okviru Plana rasta, Mickoski je istakao da je to "odraz poverenja koje uživamo zahvaljujući našoj posvećenosti, zalaganju, vladavini prava i ekonomskoj modernizaciji – postavljajući primer za naše susede i ubrzavajući naš put ka EU".

"Ovaj evropski put pripada svim građanima, svim biznisima, svakoj zajednici – da svi budemo deo ove transformacije. Kredibilitet Plana rasta EU zasniva se na ispunjavanju obećanja i isporuci koristi. Građani treba da osete prednosti integracije već sada – u svojim poslovima, u institucijama, u svakodnevnom životu. Svi imamo zajedničku budućnost i da bismo obezbedili jedinstvo i stabilnost, potrebno je da radimo zajedno – kao susedi, kao partneri, kao region. Zajedno možemo da izgradimo jak i povezan region koji je prosperitetan, inkluzivan i evropski", poručio je Mickoski.

Foto: МIA

On je naglasio da je Zapadni Balkan vitalni deo evropske sadašnjosti i suštinski za njenu budućnost. To je, kako je dodao, region bogat potencijalom i ambicijama, što je često zasenčeno narativima o podelama i odlaganjima.

"Ali kada pogledam ovu prostoriju, vidim različite priče – region definisan duhom koji odbija da bude ostavljen po strani. Ovaj samit je posvećen zajedničkoj viziji – viziji u kojoj se povećavaju investicije, inovacije cvetaju, a integracija stvara prilike koje su dostupne svima. Viziji u kojoj Zapadni Balkan više nije čekaonica, već region koji se kreće, raste i evoluira. Kao Vlada, ova vizija nas vodi u svakom koraku koji preduzimamo – u našim zajedničkim reformskim naporima i regionalnoj saradnji", poručio je Mickoski.

                      

Moguć besplatan roming za Zapadni Balkan sa EU Od 1. januara 2026. godine, ukoliko budu sprovedene reforme, zemlje Zapadnog Balkana imaće mogućnost besplatnog rominga sa Evropskom unijom. Ovo je na konferenciji za novinare najavila evropska komesarka za proširenje i politiku dobrosusedstva Marta Kos, na liderkom samitu Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana posvećenom Planu rasta u Skoplju. "Danas smo govorili i o romingu. Ako zaista radimo marljivo, a vi lideri imate volju da to učinite, biće mnogo reformi koje će promeniti zakone i omogućiće nam besplatan roming za zemlje Zapadnog Balkana od 1. januara 2026. godine. Time će vaši građani moći da komuniciraju bez dodatnih troškova kada budu putovali u zemlje Evropske unije", rekla je evropska komesarka Kos.

 

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa evropskom komesarkom za proširenje, Marta Kos, Mickoski je rekao da "naša država ide evropskim putem sa otvorenim srcem i razumom, prihvatajući evropske vrednosti, ali se protivi ucjenama koje nisu deo tih vrednosti".

"Ne prihvatamo nametanja pod maskom evropskog procesa. Evropa je dom prava, pravde i dostojanstva. To su vrednosti koje prihvatamo – sve ostalo je strano EU i strano nama", poručio je Mickoski.

"Kretaćemo se sami, sopstvenom voljom, sa konkretnim planom i jasnom vizijom. Isporučujemo rezultate, ne zato što to neko traži od nas, već zato što to zaslužuju naši građani. Nastavićemo da sledimo evropske vrednosti ne zato što nam to neko naređuje, već zato što je to naš izbor, naš put, naša opredeljenost. Zato smo zahvalni na podršci Evropske komisije, ali još odlučniji da sami pomognemo sebi, sprovedemo reforme i transformišemo državu – ulaganjem, radom, poverenjem u sopstvene snage i partnerstvom sa EU", naglasio je Mickoski.

Rekao je da su se na današnjim razgovorima fokusirali na realizaciju Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Naglasio je da ovaj plan za nas nije formalnost, već alatka kojom će država biti transformisana.

"Modernizovaćemo javne usluge, unapredićemo obrazovanje, investirati u energetsku i digitalnu infrastrukturu. Napravićemo državu pravim evropskim domom – pre nego što postane formalni deo EU", dodao je Mickoski.

                     

Nakon cele godine rada i truda, Bosna i Hercegovina je usvojila agendu reformi Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, uputila je čestitke što je nakon pune godine Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio reformsku agendu, koja je uslov da se pridruži pet zemalja Zapadnog Balkana i počne da koristi sredstva iz fondova EU. Odgovarajući na novinarsko pitanje na konferenciji za štampu nakon samita u Skoplju o tome šta lideri Bosne i Hercegovine treba da urade da bi imao napredak u implementaciji reformi, Kos je odgovorila da se ova dobra vest desila u petak i da u narednim danima očekuje i zvanično obaveštenje iz Sarajeva. "Kada Komisija usvoji reforme, potpišu se ugovori i tada ćemo početi da radimo na ovom pitanju. Ne mogu da opišem koliko sam srećna što se posle cele godine truda i rada Bosna i Hercegovina pridružila ostalih pet zemalja. Mogu im čestitati. Ipak, Makedonija je prva predstavila reformsku agendu, sada svih šest zemalja Zapadnog Balkana ima ovakvu reformsku agendu", rekla je Kos. Evropska komesarka za proširenje naglasila je da je tajming veoma važan, jer će sredstva koja koriste zemlje Zapadnog Balkana biti dostupna do kraja 2027. godine. "I ako ih ne iskoristimo, ako zemlje ne uspeju da ih apsorbuju, moraću da vratim novac u budžet EU i mislim da postoje bolja rešenja od toga. Ako vi sprovedete reforme, mi bismo vam sredstva dali pre nego što ih vratimo u budžet EU, ako mene pitate. Želim da se i poslednji evro potroši na zemlje Zapadnog Balkana", rekla je Kos.

  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar