Na dan kada su prošle nedelje nemački demohrišćanski blok (CDU-CSU) i socijaldemokrate (SPD) predstavili koalicioni sporazum buduće vlade pod vođstvom Friedricha Merza, u javnosti su objavljeni rezultati ankete, koja prvi put desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) vidi kao najjaču stranku u Nemačkoj. I pre nego što je postao kancelar, Merz je u mesec i po dana prekršio nekoliko predizbornih obećanja, što je dovelo do dosad nezabeležene situacije – da pobednička lista i pre sastavljanja vlade izgubi popularnost.
CDU-CSU je sa bezmalo 29 odsto glasova na biralištima 23. februara spala na tek 24 odsto podrške, prema rezultatima ankete Ipsosa. Glasači CDU-CSU prešli su u tabor AfD, koja je sa nepunih 21 odsto na biralištima skočila u anketama na 25 odsto, što je prvi put od Drugog svetskog rata da je u Nemačkoj najpopularnija krajnje desničarska partija, to jest stranka koju domaće službe državne bezbednosti sumnjiče za desničarski ekstremizam.
Upravo strahovanja da rezultati buduće vlade naredne četiri godine neće uspeti da zaustave trend daljeg uspona AfD-a dele ne samo komentatori već i budući kancelar. A očekivanja od Merza su ogromna, kako u Nemačkoj, tako i celoj Evropi.
Opširnije
Nemačka ulazi u gigantsku potrošnju i zaduživanje
Kontroverznom ustavnom promenom najverovatniji budući kancelar Nemačke u Bundestagu izgurao formiranje specijalnih fondova za infrastrukturu i odbranu.
18.03.2025
Merz najavljuje kraj štednje i revolucionarne promene u Nemačkoj
Pregled kretanja referentne desetogodišnje nemačke obveznice govori da je očekivani prinos u poslednjoj sedmici porastao za više od 40 baznih poena.
13.03.2025
Evropska trka u naoružanju u kojoj profitira – Amerika
Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću i njegovi prvi spoljnopolitički potezi doveli su do velikog preokreta u Evropi, koja je naprasno shvatila svoj strateški cilj broj jedan – naoružavanje.
12.03.2025
Zašto će Zapadni Balkan biti (ne)važan Merzovoj vladi
Za važne odluke, najverovatniji budući nemački kancelar ne želi da čeka kraj koalicionih sporazuma.
27.02.2025
Srbija je zaglavljena država na putu ka EU
Srbija od 2014. godine dobija po 200 miliona evra bespovratnog novca od EU.
12.12.2023
U razgovoru za nemački javni medijski servis ARD, Merz je rekao da će pokrenuti "brze reforme za olakšanje privredi" koja se već tri godine nalazi u blagoj recesiji, ali da se ne mogu očekivati "brzi dobici" te da će proći neko vreme dok nemačka ekonomija ne oseti olakšanje.
Merz je u poslednjim danima starog saziva progurao izmene nemačkog ustava, omogućavajući svojoj budućoj vladi da se narednih godina zaduži više od 1.000 milijardi evra zarad potrošnje na odbranu, infrastrukturu i zaštitu klime. Takvo gigantsko zaduživanje Nemačke i potrošnja predstavlja za pojedine komentatore način na koji se očekuje oporavak nemačke privrede, pa samim tim i evropske.
Kuda vode evropske integracije
S obzirom na sve probleme koje na spoljnopolitičkom planu čekaju novu nemačku vladu, poput činjenice da će Nemačka biti izmeštena iz krajnjeg dogovora oko Ukrajine, da dolazi do topljenja američko-evropske saradnje u oblasti bezbednosti, kao i Trumpov rat carinama, stručnjaci za nemačke prilike smatraju da Zapadni Bakan neće biti prioritet Merza i njegove vlade.
Iako koalicioni sporazum CDU-CSU i SPD-a broji 146 strana, u njemu je tek nekoliko rečenica posvećeno evropskim integracijama onih zemalja Adria regiona koje još nisu članice EU.
S jedne strane, ističe se da je "u našem zajedničkom interesu važan proces pristupanja šest zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Republike Moldavije Evropskoj uniji", s druge strane, ipak četiri rečenice nagoveštavaju šta bi zaista mogao da se očekuje od nove savezne vlade u Berlinu.
"Proširenje EU i njen kapacitet da primi nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga, najkasnije sa sledećim proširenjem, potrebna nam je unutrašnja konsolidacija i reforma EU koja će je institucionalno ojačati", navodi se u sporazumu i potom dodaje da "princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka". "To se u principu odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU."
Iako ova formulacija naizgled ne govori previše, ona suštinski "zamrzava" evropski put zemalja Zapadnog Balkana, to jest proširenje EU. Zapravo, ovakav stav Merzove buduće vlade predstavlja promenu nemačke politike prema Zapadnom Balkanu tako što se ona praktično izjednačava sa politikom francuskog predsednika Emmanuela Macrona.
Bloomberg
On je u više navrata isticao da se EU može uvećavati tek kada se reformiše način glasanja po pitanju spoljnopolitičkih i bezbednosnih pitanja koja sada, prema osnivačkim aktima EU, zahtevaju konsenzus svih članica, za razliku od brojnih ekonomskih pitanja za koje je dovoljna i kvalifikovana većina unutar evropske "dvadesetsedmorice". Konkretno, Macron je isticao da i sa 27 članica EU nekad funkcioniše više loše nego dobro", pitajući se kako bi to izgledalo kada bi imala 35 članica.
Prema oceni Michaela Martensa, dopisnika "Frankfurter Allgemeine Zeitunga", suštinski je ovo odustajanje Berlina od prethodne retorike o proširenju EU.
"Ovo formuliše ono što je odavno tačno: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka ključna je prepreka za prijem novih članica. Konačno, svako novo punopravno članstvo bi sa sobom donelo i dodatno pravo veta u Evropskom savetu u onim oblastima politike koje zahtevaju jednoglasne odluke", ističe Martens u tekstu "Odustajanje od proširenja EU".
Ovaj dopisnik za jugoistočnu Evropu nemačkog konzervativnog dnevnik dodaje da, ako bi EU prihvatila sve države koje su izrazile želju da se pridruže ili već pregovaraju o tome, rezultat bi bio da se, na primer, u spoljnoj politici ništa ne može odlučivati protiv volje Beograda, Kišinjeva, Kijeva, Sarajeva, Skoplja, Podgorice, Prištine ili Tirane.
"Ko sagleda unutrašnju strukturu i spoljnopolitičku orijentaciju ovih država, lako može zamisliti kakve bi to posledice u nekim slučajevima moglo imati. Uzmimo, na primer, Srbiju. Osim zastoja u vladavini prava u Srbiji, prijem ove države bi najverovatnije značio da se u EU teško može nešto odlučivati protiv Moskve", smatra Martens i dodaje da je zbog stavova Mađarske "već često dovoljno teško". "Iako se godinama tvrdilo da je reforma neizbežna, jednoglasnost koja je potrebna za ukidanje jednoglasnosti se ne nazire. Ako se njihovo ukidanje postavi kao preduslov za prijem novih članica EU, kako se sada traži u koalicionom sporazumu, to takođe znači da se proširenje EU ne nazire."
I dok pomenuti deo nemačkog koalicionog sporazuma Martens ocenjuje kao "znak spoljnopolitičkog realizma", nedostatak jasnoće u stavu Berlina po ovom pitanju on primećuje u stavu zvaničnog Beča, gde je nedavno izabrana nova vlada. Kako ističe, nova austrijska ministarka za Evropu kaže da bi volela da EU primi nove članice najkasnije do 2030. godine, ali pritom ne pominju poteškoće koje prete.
Nova era za evropske konzervativce
Za umereno levi nemački dnevnik "Suddeutsche Zeitung" ovo je početak "nove ere za demohrišćane i konzervativce u Evropi".
"Oni već čine većinu političkih lidera, većinu u Evropskom parlamentu i - u liku Ursule von der Leyen - predsednicu Komisije. Sada će se više nego ikada evropska politika fokusirati na oživljavanje ekonomije i generalno prenošenje osećaja bezbednosti, kako u Evropi, tako i u svetu. Što će se reflektovati na još restriktivniju migrantsku politiku", ističe Josef Kelnerger, komentator minhenskog dnevnika. "Isto važi i za zaštitu klime, koja će u budućnosti imati podređenu ulogu u odnosu na ekonomiju. Ipak, oni jasno odražavaju volju većine u Evropi."
Depositphotos
I španski dnevnik "El Pais" u uredničkom uvodniku vidi budućeg kancelara u stabilnoj startnoj poziciji, ocenjujući da je Merzova prednost u tome što je izgurao ustavne promene pre početka kancelarskog mandata.
"Reforma mu daje manevarski prostor bez presedana, što će mu omogućiti da oživi ekonomiju i naoruža naciju", ističe El Pais, dodajući da je koalicioni sporazum "skroman, ali to ne bi trebalo da spreči najveću evropsku ekonomiju i najmnogoljudniju državu da odigra svoju punu ulogu u Uniji". "U svetu Donalda Trumpa, Vladimira Putina i Xi Jinpinga, to je važnije nego ikad."
Meki neoliberalizam
Komentator nemačkog nedeljnika "Die Zeit" Mark Schieritz smatra da sve što je navedeno u koalicionom sporazumu pokazuje da se koalicija "opredelila za ono što bi se moglo nazvati mekim neoliberalizmom, koji se može ublažiti obimnim državnim programima potrošnje".
"Ovo je kompromis oko kojeg su dve stranke uspele da se dogovore. S obzirom na situaciju u Nemačkoj i širom sveta, ovo nije najgori kompromis", smatra Schieritz i dodaje da ovo znači da "ako američki predsednik Donald Trump ne počini neku potpunu ludost, Nemačka bi mogla da završi svoju fazu ekonomskog stagniranja". "Ali pitanje da li će to biti dovoljno da bi se postigla konkurentnost na međunarodnom nivou i sprečio rast radikalnih snaga, ostaje otvoreno."
Bloomberg
Za komentatora konzervativnog britanskog nedeljnik "The Spectator" Henryja Donovana Merzova nova koalicija je loša vest za Nemačku, ističući da su demohrišćani dali previše ustupaka socijaldemokratama.
"Kada mejnstrim konzervativci izdaju svoje principe, oni ne pretvaraju svoje birače u progresivizam. Oni ih politički ostavljaju bez roditelja, ostavljajući ih podložnim radikalnim alternativama", smatra Donovan i dodaje da se prethodno Merz predstavio "kao spasilac koji će vratiti konzervativne postulate svoje stranke posle godina Merkelinog pomeranja" ulevo. "Umesto toga, razotkrio se kao još jedan političar bez kičme spreman da žrtvuje principe zarad vlasti. Za razočarane glasače desnog centra u Nemačkoj, ceremonija potpisivanja nije samo još jedan koalicioni sporazum – to je sahrana političkog doma koji su nekada poznavali."
.webp){kind=icon}
