Srbija je zaglavljena država na putu ka EU

Sve ukazuje da je Srbija trenutno najdalje od članstva u EU, što potvrđuje ocena Evropske komisije, ali i same činjenice: pregovori su počeli pre devet godina, a zatvorena su samo dva poglavlja.

Ukoliko se kvantifikuju nalazi iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije u pogledu ukupnog stepena pripremljenosti Srbije za članstvo u EU, dobija se ocena 3,05 na skali od jedan do pet. To je donja granica umerene pripremljenosti, kaže za Bloomberg Adriju Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike.

"Ova ocena je razočaravajuća posebno ako se uzme u obzir da je Srbija imala ocenu od 3,03 prethodne godine, što je napredak za samo 0,02 procentna poena", kaže Subotić.

Ukoliko je cilj da se Srbija domogne članstva u dogledno vreme, biće potrebne brže i sveobuhvatnije reforme, smatra naš sagovornik. "S obzirom na to da se ova ocena suštinski ne menja već godinama, stvara se utisak da je Srbija postala nešto što bih mogao nazvati 'zaglavljenom državom', odnosno državom koja nije u stanju da se oslobodi statusa kvo", navodi Subotić.

Otkako su otvoreni pregovori 2014. godine, Srbija je otvorila 22 poglavlja, a zatvorila samo dva. To su 25. i 26. poglavlje o kulturi i obrazovanju, gde u suštini nema pravnih tekovina i nije merljiv kriterijum napretka.

Hrvatska je, kako navodi, za period od šest godina uspela da okonča svoje pregovore i zatvori svih 35 poglavlja. Dakle, očigledno je da prilično kaskamo.

Uprkos tome, od 2010. do 2022. godine, EU je predstavljala 60 odsto ukupnog udela kada su u pitanju inostrana ulaganja u Srbiju. Procene su da je reč o iznosu većem od 20 milijardi evra. Uz to, Srbija od 2014. godine dobija po 200 miliona evra bespovratnog novca od EU.

Prema podacima Minstarstva za evropske integracije, Srbija je od 2007. do 2020. dobila oko tri milijarde evra kroz pretpristupne fondove EU. Od ovog ministarstva Bloomberg Adria nije dobila odgovore na pitanja o tome da li se Srbija udaljava od EU jer, kako nam je rečeno, "zbog povećanog obima posla i službenog puta, ministarka Tanja Miščević u ovom trenutku nije u mogućnosti da odgovori na pitanja".

Kada je reč o udaljavanju Srbije od EU, Subotić skreće pažnju na činjenicu da Srbija potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i ukazuje da njeno liderstvo ne percipira članstvo u EU kao nešto što je ostvarivo, barem ne u dogledno vreme.

"Iako Srbija ima pravo da potpisuje ovakve ugovore (iako će morati pred samo članstvo i da ih raskine), EU je jasno ukazala da je ovo pitanje koje je strateški zabrinjava", dodaje Subotić.

Savet stranih investitora u Beloj knjizi za 2023. godinu takođe skreće pažnju na udaljavanje Srbije od EU i preporučuje da se intenziviraju pregovori o članstvu da bi se harmonizovali domaći propisi sa evropskim standardima i da bi se smanjio geopolitički rizik za investicije i spoljnu trgovinu.

"Srbija sve više zavisi od spoljne trgovine, što stvara dodatne rizike u situaciji kada se zemlja udaljava od članstva u EU. Rast javnih i stranih direktnih investicija ne može da nadoknadi pad privatnih investicija. Tačno je da se kreditni rejting zemlje nije pogoršao, ali se nije ni popravio i još uvek je ispod investicionog nivoa. U takvim okolnostima članstvo Srbije u EU bi značajno pomoglo da se poboljša investiciona klima. Za to je potrebna dobra volja na obe strane", navodi Savet stranih investitora.

Depositphotos

 

EU je Planom rasta za Zapadni Balkan od šeset milijardi evra na neki način pružila ruku ka Zapadnom Balkanu.

Emanuele Giaufret, šef Delegacije EU u Beogradu na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora, udruženja koje okuplja 120 stranih kompanija uglavnom iz EU, naglasio je da je potrebno da se ubrza integracija Srbije u EU i da je sada pravi trenutak da se ubrzaju sve neophodne reforme. 

"Postoji prilika bez presedana da ubrzamo pridruživanje Srbije EU. Geopolitičke prilike u Evropi su se promenile otkako je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. Proširenje se ponovo našlo na vrhu agende EU i unutar EU prepoznaje se sve veća neophodnost da se okonča proces proširenja EU na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i ostale zemlje koje tome teže. Zemlje koje pretenduju na članstvo u EU treba da iskoriste ovaj prelomni geopolitički trenutak i da odreaguju na sve veću želju EU za proširenjem, ispunjavanjem preuzetih obaveza. Mi, kao kredibilan i dugogodišnji partner Srbije, poslali smo jasnu poruku da ćemo biti spremni za proširenje Unije, što su potvrdili i lideri EU u zajedničkoj izjavi sa samita u Granadi", rekao je šef Delegacije EU.

Prema njegovim rečima, vreme je da se intenziviraju sve neophodne reforme. Da bi pomogla Srbiji i regionu, EU je kreirala novi plan rasta koji treba da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU. On nastoji da produbi regionalnu ekonomsku integraciju uspostavljanjem zajedničkog regionalnog tržišta i da ubrza reforme na Zapadnom Balkanu.

Evropska komisija je predložila dodatna sredstva za premošćavanje ekonomskog i socijalnog jaza između država članica EU i zemalja u procesu pristupanja. Za to je predložen investicioni paket od šest milijardi evra sa fokusom na investicijama i reformama.

To zapravo znači otvaranje jedinstvenog tržišta za robu i usluge sa Zapadnog Balkana, pojednostavljenje carinskih procedura i kraćeg čekanja na granicama, manjih troškova prekograničnih plaćanja kroz Jedinstvenu evropsku platnu zonu (SEPA), otvaranje tržišta drumskog saobraćaja...

Skrenuo je pažnju na reforme u oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija, dobrosusedski odnosi, javna uprava, javne nabavke, upravljanje državnim preduzećima, zelena tranzicija, digitalizacija i mnogim drugim.