Srbija očekuje značajnu finansijsku podršku Evropske unije (EU), poručio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ukoliko se zvanični Beograd bude držao svojih obaveza, napomenuo je.
On je na konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen rekao da naša zemlja ima "ogroman broj projekata" sa EU.
"Očekujemo značajnu finansijsku podršku, ukoliko se budemo držali svojih obaveza... i tu ide jedna trećina sredstava za budžet", kazao je Vučić, prenela je Beta. On je naveo da se ta sredstva dele po ustaljenoj šemi, te istakao da to za Srbiju nije mali novac.
Opširnije
EU sprema novi paket sankcija Rusiji
Evropska unija će u narednim danima početi da se konsultuje sa državama članicama o novom paketu sankcija Rusiji.
20.10.2023
Šta Srbija može da ponudi Kini kada carine padnu
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - šansa za naš izvoz i privlačenje kineskih i evropskih investitora.
16.10.2023
"Formiranjem i prihvatanjem regionalnog tržišta, najpre, a zatim učešće u jedinstvenom evropskom tržištu za Srbiju je prioritet i mi to smatramo velikom koristi i benefitom za sve naše građane", rekao je on.
Podsetio je da je EU, po svim parametrima, ubedljvo najveći i prvi ekonomski partner Srbije, te dodao da je 610 najvećih stranih investitora u Srbiji iz država članica EU. "U prva dva kvartala 2023. strane direktne investicije iz EU iznosile su 51 odsto od ukupnog priliva direktnih stranih investicija."
Prema izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o makroekonomskim kretanjima u Srbiji iz oktobra ove godine, u osam meseci 2023. godine ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je 2,8 milijardi evra (2,6 milijardi evra neto), "što i dalje predstavlja veći nivo u odnosu na isti period prošle godine". Iz NBS su dodali da su SDI "i geografski diverzifikovane, s rastućim učešćem zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona pored EU".
Vučić je rekao da Srbija ostvaruje dve trećine izvoza roba u Uniju, te da je naša zemlja vodeći trgovinski partner EU sa Zapadnog Balkana (ZB) - sa udelom od 50 odsto u izvozu celog ZB u EU.
Kosovo i Metohija
Govoreći o političkim temama, Vučić je izjavio da za Srbiju priznanje nezavisnosti Kosova nije pitanje, da je to ponovio bezbroj puta i da mu nije teško da ponovi još jednom. S druge strane, Von der Leyen ovog puta nije ponovila da Srbija mora da prihvati de fakto priznanje Kosova, što je u ponedeljak izjavila u Prištini, ali je, odgovarajući na pitanje novinara, rekla da je tu reč o sprovođenju Ohridskog sporazuma.
"Sporazum predviđa različite korake koji uključuju priznanje dokumenata i institucija od strane Srbije, a s druge strane ide uz osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom, što treba da realizuje Kosovo. To će utrti put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i neophodan je preduslov za evropski put", izjavila je ona.
Predsednik Srbije je poručio da "mi znamo šta su obaveze iz dijaloga i da spremni smo da ih ispunimo", ali nije obrazlagao šta treba ispuniti.
On je podsetio da su potpisana četiri dokumenta, među kojima su principi o Zajednici srpskih opština (ZSO), a da ništa od toga nije ispunjeno. Dodao je da mnogi od tih principa stoje u statutu koji je nedavno predložila "velika petorka" i da je taj predlog "dobra osnova za nastavak razgovora".
"Plašim se da nećemo imati ZSO skoro, jer ja znam dobro sve balkanske trikove", rekao je Vučić i dodao da misli da dobar deo ljudi u Evropi to vidi.
Sankcije Rusiji
Pitanja Kosova i Metohije i uvođenja sankcija Rusiji su dva najveća problema Srbije na putu ka EU, izjavio je Vučić.
"Jedna je činjenica naša neusaglašenost u potpunosti sa spoljnom politikom EU, odnosno neuvođenje sankcija Rusiji, a drugo pitanje je naš odnos sa Prištinom. Ja ću verovatno biti subjektivan, čini mi se ne sasvim subjektivan, ako kažem da veći deo krivice tu nije na našoj strani", rekao je predsednik.
Naveo je da je Von der Leyen prenela da Evropska komisija očekuje Srbiju u članstvu EU i da joj je tamo mesto, ali da sve zavisi od zasluga i dodao da će Srbija nastaviti i pokušati da ubrza svoj evropski put.