Šta Srbija može da ponudi Kini kada carine padnu

Srbija sa Kinom beleži konstantan deficit u trgovini, koji je prošle godine narastao na 3,6 milijardi evra, najviše pod uticajem rasta izvoza rude bakra nakon što je borski kombinat kupio kineski Zijin.

Ipak, vlasti u Beogradu nadaju se da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji će biti potpisan u utorak, povećati srpski izvoz na dve milijarde evra godišnje, s obzirom na to da će 66 odsto proizvoda kojima se trguje između dve zemlje biti odmah oslobođeni carina. Osim toga, očekuje se da će privući investitore iz Kine i Evropske unije koji bi proizvodili u Srbiji i izvozili na kinesko tržište.

Sporazum, kako je Bloomberg Adria već pisala, predviđa da za 11,4 odsto proizvoda liberalizacija nastupi posle pet godina, za 11,2 odsto posle 10 godina, a za 0,7 odsto posle 15 godina, dok će 10,1 odsto proizvoda biti izuzeto iz sporazuma o slobodnoj trgovini. Očekuje se da će odmah krenuti izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega smrznutog bobičastog voća, goveđeg mesa i mlečnih proizvoda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Pekingu da će sutra biti potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, u prisustvu predsednika Si Đinpinga, koji će obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 sa kineske strane. Kaže da će taj sporazum stupiti na snagu do maja ili juna.

Vučić, koji u Kini predvodi srpsku delegaciju koja će učestvovati na trećem Forumu za međunarodnu saradnju "Pojas i put", kaže da Srbija mora da juri takozvane preferencijalne aranžmane za proizvode u poljoprivredi i industriji. "Moramo da osvajamo nova velika tržišta, da ne dođe u pitanje višak maline i jabuka, vina i rakije", rekao je predsednik Vučić, a prenosi RTS.

Napomenuo je da će procedura oko Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom biti završena do kraja marta. "Potrebno je da prođe razmena nota sa kineskom stranom u roku od 90 dana, a do maja ili juna da stupi na snagu", istakao je Vučić i dodao da više neće biti nikakve carine.

Kako je rekao, to bi značilo da više ne bismo imali nikakve carine, koje su danas veoma visoke, na srpsku jabuku, šljivu, breskvu, sojino ulje, jer je to jedan od najprodavanijih proizvoda.

Vučić je istakao da neće biti carine ni na smrznutu malinu, koja beleži rast od 350 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kao ni na pivo, vodu, kiselu vodu i gotovo sve faramaceutske i industrijske proizvode.

Bloomberg Mercury

 

"Vino će biti bez carina u potpunosti za pet godina, pošto će se carina postepeno smanjivati po 20 odsto u narednih pet godina, dok danas moraju da se uračunaju i čine 30 odsto ukupne cene. To će biti nula odsto posle pet godina i naši vinari će imati mnogo bolju cenu na tom tržištu", istakao je Vučić. Kada je reč o rakiji, u periodu od 10 godina biće ukinuta carina, pošto će svake godine biti niža za po 10 odsto.

Vučić kaže da je sporazum velika stvar koja će pomoći da Srbija uvozi sirovine po znatno nižim carinama i za čeličane i rudnike. "Kada kažu šta ćemo da uvezemo za naše potrošače, pa ne može ni EU da se takmiči sa Kinom, a ne mi. Ti proizvodi koje inače uvozimo iz Kine imaće neuporedivo nižu cenu", naveo je Vučić. 

Koji domaći proizvodi imaju šansu na kineskom tržištu?

U srpsko-kineskim trgovinskim odnosima, pored konstantnog i rastućeg deficita, veoma je nepovoljna i struktura izvoza. U izvozu Srbije u Kinu ključno mesto je imao prerađen bakar, koji je činio oko dve trećine izvoza u Kinu. Ovo nije proizvod visokog stepena obrade, ali uključuje izvesnu dodatu vrednost u odnosu na proizvode primarnog sektora.

Međutim, u 2020. godini izvozna struktura se dodatno pogoršava na osnovu naglog rasta izvoza samo jednog proizvoda – rude bakra. Ogroman skok izvoza rude bakra rezultat je kupovine većinskog paketa akcija RTB "Bor", najvećeg srpskog proizvođača bakra, zlata i srebra, od kineske kompanije Zijin krajem 2018. godine.

Kompanija Zijin 2021. počinje da izvozi rudu u vrednosti većoj od 500 miliona dolara u Kinu, ali i u druge zemlje, Španiju i Južnu Koreju, Gruziju i Finsku. Tako su 2022. bakar i ruda bakra zajedno činili 89 odsto srpskog izvoza u Kinu, čija je vrednost dostigla više od milijardu dolara.

Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Pojas i put" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, ističe da je za smanjenje deficita u trgovini sa Kinom i postizanje pozitivnih efekata povećanja izvoza, u fokusu ekonomskih politika trebalo da bude povećanje izvoza. I to ne bilo kakvo, već samo proizvoda veće dodate vrednosti.

Značajne šanse za izvoz na kinesko tržište imaju svi proizvodi koji imaju konkurentsku prednost na svetskom tržištu, značajan udeo u ukupnom izvozu i već se nalaze na listi izvoznih proizvoda u Kinu.

Elektroindustrija

Uprkos zatvaranju većine gigantskih kompanija u sektoru elektroindustrije koje su poslovale u bivšoj Jugoslaviji, sama proizvodnja i izvoz nisu prestali, već su ga postepeno tokom tranzicionog perioda preuzimale manje privatne kompanije. Među proizvodima koji zadovoljavaju sve kriterijume izvoznih favorita u Kinu, čak pet grupa su proizvodi ovog sektora. To su: elektromotori i generatori, delovi za elektromotore, elektrooprema, kablovi, bojleri i grejači. Iako je Kina najveći svetski proizvođač nekih od ovih grupa proizvoda, izvoz Srbije na kinesko tržište je u znatnom porastu i ima šansu za dalji rast.

"Smrznuto voće, konkretno maline i borovnice kao najvažnija grupa, zatim jagode i drugo smrznuto voće, predstavlja grupu proizvoda sa najvišim indeksom konkurentnosti u srpskoj privredi. Procenjen potencijalni izvoz ove grupe proizvoda u Kinu je četiri puta veći od realizovanog u 2021. i 2022. godini ", navodi se u monografili Uspon Kine, autorki Katarine Zakić i Nataše Stanojević.

Carina kao barijera

Razlog za ove neiskorišćene potencijale upravo je bila visoka carina od 30 odsto na ključne izvozne proizvode Srbije u ovoj grupi - smrznute jagode, maline, borovnice i ribizle. To je značajno poskupljivalo izvoz i konkurentnost na kineskom tržištu u odnosu na druge izvoznike - Maleziju i Tajland, koje kao zemlje ASEAN-a nemaju carinu, kao i Čile, sa kojim Kina ima poseban sporazum o bescarinskoj trgovini određenim proizvodima.

S druge strane, ove proizvode Srbija plasira na tržište EU bez carine po osnovu SSP, što značajno smanjuje izglede, ali i motiv za intenziviranje saradnje sa Kinom u ovom sektoru.

Depositphotos

 

Veliku šansu ima i vino, koje se izvozi iz naše zemlje u Kinu, ali dažbina na izvoz vina u Kinu trenutno iznosi oko 48 odsto, od čega je carina 35 odsto.

Srbija takođe ima potencijal da izvozi duvan na kinesko tržište, dodaje Zakić. Duvanske kompanije iz Srbije probile su se na mnoga tržišta, dok su u nekim regionima cigarete postale dominantan izvozni proizvod sa preko 90 odsto ukupnog izvoza u Japan, oko 80 odsto ukupnog izvoza u Severnu Afriku, preko 50 odsto izvoza u pojedine zemlje Bliskog istoka. Izvoz cigareta u Kinu je u porastu, slično drugim izvoznim tržištima. Za samo tri godine, od simboličnih iznosa, izvoz je dostigao skoro pet miliona dolara.

"Ovo je jedan od najdinamičnijih izvoznih sektora, te je i bez kvantitativne procene jasno da su njegovi potencijali u budućnosti veliki. U sadašnjim okolnostima potencijalni izvoz cigareta u Kinu iznosi oko 10 miliona dolara. Otežana okolnost do sada je bila carina od 25 odsto", ocenjuju Zakić i Stanojević.

Goveđe meso

Srbija nema značajnu proizvodnju goveđeg mesa, ali je u 2021. godini izvoz u Kinu iznosio više od 6,2 miliona dolara. Kina je drugi uvoznik mesa iz Srbije, posle Crne Gore. Ovaj proizvod je uključen u izvozne favorite na kinesko tržište bez obzira na skromne proizvodne mogućnosti Srbije.

Depositphotos

 

"Kada je u pitanju uvoz proizvoda koji je za Kinu od strateškog značaja, kao što je meso, Kina lako uspostavlja dogovore sa zemljama izvan grupacija koje već imaju specijalni tretman, kao što su zemlje ASEAN-a, sa kojima ostvaruje bescarinsku trgovinu. Ona ima sporazume o povlašćenom tretmanu određenih vrsta robe sa Čileom, Australijom, Novim Zelandom, Kambodžom, Pakistanom, Peruom itd., što ukazuje na spremnost za ustupke kada se radi o ključnim proizvodima", istaknuto je u monografiji koju je pre nekoliko dana objavio Institut za međunarodnu politiku i privredu .

Kada je reč o proizvodima od plastike u izvozu u Kinu dominira polietilen, koji je osnovna supstanca, čija ekstrakcija (kao i svaka druga) čini ekološki najneprihvatljiviji segment procesa proizvodnje. Kina je sedmo po veličini izvozno tržište Srbije za polietilen, dok je uvoz ostalih formi plastičnih proizvoda simboličan. Izvozni potencijali za polietilen u Kinu su veliki, skoro 17 miliona dolara, dok je realizovan izvoz u 2022. godini bio 3,7 miliona dolara.

 

- Tekst je ažuriran preciznim podacima iz monografije Uspon Kine, autorki Katarine Zakić i Nataše Stanojević

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar