Tradicionalno skromna trgovinska razmena Srbije i Ukrajine doživela je u 2022. godini, sasvim očekivano, dodatno smanjenje pod uticajem rata koji se tamo vodi poslednjih skoro godinu dana.
Robna razmena između Srbije i Ukrajine u prošloj godini iznosila je manje od 340 miliona dolara, što je pad za skoro četvrtinu u odnosu na 2021.
Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, Privredna komora Srbije (PKS) navodi da je izvoz srpske robe smanjen za više od 17,3 procenta i u 2022. iznosio nepunih 150 miliona dolara. Uz to, uvoz beleži pad od skoro 30 procenata u odnosu na 2021 - lane je iznosio manje od 190 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom usled ovakvih okolnosti skočila je za više od 10 procenata, što je, izolovano gledano, odličan rezultat koji ipak nije odraz trgovinskih prilika već pre posledica ratnog stanja.
Opširnije
Mađarsku i Srbiju zbližavaju gas, nafta, struja i auto-delovi
Mađarska i Srbija u utorak su još jednom potvrdile jačanje ekonomskih, ali posredno i političkih odnosa.
07.02.2023
Rat u Ukrajini zaoštrava veze između Putina i starog srpskog saveznika
Srbija pokušava da napravi distancu između Beograda i Moskve.
18.01.2023
Pojeftinjenje stanova nije izvesno, razlog je 150.000 Rusa u Srbiji
U ostatku Adria regiona očekuje se pad cena nekretnina za oko 10 odsto u 2023.
07.02.2023
Takođe, najava sličnih onima iz Hrvatske i biznismena Branka Roglića, vlasnika i predsednika Uprave Orbica, da planira velike investicije u Ukrajinu čim to smirivanje situacije dopusti, u Srbiji za sada nema.
Brojevi ne bi trebalo da čude, imajući u vidu da se rat u Ukrajini sada već približava godišnjici svog početka 24. februara, a kraj mu se ne nazire. Naprotiv, kako je Bloomberg Adria nedavno pisala, ukrajinski predsednik Volodymyr Zelenskiy se, nakon nedavne posete Vašingotnu, otisnuo na evropsku turneju. Prvo odredište bio je London, a usledili su Pariz i Brisel, gde se obratio pred zastupnicima Evropskog parlamenta i učestvovao na samitu Evropskog saveta, s 27 šefova država i vlada članica Evropske unije (EU). London nije slučajno bio prvi na listi, jer bi Ukrajina rado upotrebila britanske rakete dugog dometa kojima bi ciljala Krim, poluostvro koje je Rusija prisvojila 2014. godine, preneo je britanski The Times. Dakle, otvorilo se pitanje da li će Britanci Ukrajini isporučiti oružje koje bi moglo da dovede do eskalacije rata.
U međuvremenu, Moody's Investors Service nedavno je snizio kreditni rejting Ukrajine, navodeći kao razlog dugotrajne izazove za njenu privredu i javne finansije zbog rata sa Rusijom. Agencija sada ocenjuje Ukrajinu jedan stepen niže, pozicionirajući je na nivo Ca (sa Caa3), u rangu sa Argentinom. Moody's je takođe promenio izglede sa negativnih na stabilne, navodi se u njihovom saopštenju. Kako je podsetio Bloomberg, i S&P Ratings i Fitch Ratings su u avgustu podigli kreditni rezultat zemlje nakon što je usvojen sporazum sa kreditorima o odlaganju plaćanja duga.
Opao broj uvoznika
Kada su u pitanju privredni odnosi Ukrajine i naše zemlje, primećuje se značajniji pad broja uvoznika.
Naime, na osnovu podataka Ministarstva finansija, sa Ukrajinom posluju 884 privredna subjekta u Srbiji. Od toga, samo izvozom se bavi njih 257, a uvozom 627. Presek ta dva skupa čine 42 privredna subjekta koji ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera, navode za Bloomberg Adriju u PKS.
Oni napominju da u toj računici nisu uvršćene nepoznate firme, ino predstavništva i strana fizička lica, te lica bez PIB.
Više od 150 ukrajinskih firmi u Srbiji
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), na teritoriji Srbije registrovano je 156 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Ukrajine ili pravna lica registrovana u toj zemlji.
Najveći broj privrednih subjekata registrovan je u sledećim delatnostima:
-
Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (86);
-
Informisanje i komunikacije (19);
-
Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (15);
-
Saobraćaj i skladištenje (6);
-
Prerađivačka industrija (6);
-
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (6);
-
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (4);
-
Usluge smeštaja i hrane (3);
-
Rudarstvo (2);
-
Građevinarstvo (2).
Debeli minus na polju SDI
Strana direktna ulaganja za prva tri kvartala prošle godine iznose -21,4 miliona evra, navode iz PKS. Oni podsećaju da se vrednost neto stranih direktnih investicija (SDI) dobija kao razlika aktive i pasive, što znači da "negativan iznos neto stranih direktnih investicija ukazuje na veći priliv po osnovu ulaganja nerezidenata u Srbiju od odliva po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo".
Poređenja radi, u 2021. neto strane direktne investicije u 2021. iznosile su -0,6, a u 2020. godini -2,3 miliona evra. Tokom prethodne dve godine vrednosti su bile u plusu: u 2019. zabeleženo je 1,4, a u 2018. godini 1,2 miliona evra.
- U pisanju teksta pomogla Vanja Popović.