Nemačka i dalje glavni izvozni partner Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih osam meseci ove godine porasla je za 8,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iznosila je 49,3 milijardi evra, a izvoz i uvoz su skoro jednako rasli.

U inostranstvu je prodata roba u vrednosti od 21,7 milijardi evra, što čini povećanje od 8,6 procenata, dok je uvoz robe imao vrednost od 27,6 milijardi, što predstavlja povećanje od osam procenata. Međutim, pokrivenost uvoza izvozom je 79,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7 procenata.

 

 

Statistika za avgust 2025. godine, pokazuje da je izvezeno robe u vrednosti od 2,7 milijardi evra, što čini smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,1 milijardu evra, što je smanjenje od 0,7 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je, kao i prethodnih meseci, najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pa zemlje članice Evropske unije čine 58 odsto ukupne razmene. Na drugom mestu nalaze se zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 2,1 milijardu evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Izvoz Srbije iznosi oko 3,6 milijardi evra, a uvoz oko 1,5 milijardi.

Kako se navodi u izveštaju RZS-a, najveći izvoz Srbija je imala sa Nemačkom, i to oko 3,4 milijardi evra, na drugom mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa oko 1,4 miliona evra, a na trećem je Italija sa 1,3 miliona, iza nje slede Kina i Mađarska. Najviše se su se izvozile električne mašine i aparati, zatim obojeni metali, slede metalne rude i otpaci metala, drumska vozila i pogonske mašine i uređaji.

 

 

Po uvozu, Nemačka se nalazi na drugom mestu sa oko 3,2 milijarde evra, dok je na prvom mestu Kina sa oko četiri milijarde evra. Na trećem mestu je Italija, a zatim slede Turska i Mađarska. Statistika pokazuje da je Srbija najviše uvozila električne maštine i aparate, naftu i naftne derivate, medicinske i farmaceutske proizvode, drumska vozila i industrijske mašine.

U Nemačku se najviše izvoze motorna vozila

Iako se nemačka privreda suočava s ozbiljnim usporavanjem, izvoz robe iz Srbije na to tržište ne pada. Prema podacima Nemačko-srpske privredne komore (AHK), Srbija je prvi put za 20 godina imala u 2024. trgovinski suficit sa Nemačkom, u koju je izvezla robu vrednu 4,6 milijardi evra.

Da je Nemačka najznačajniji trgovinski partner Srbije i da je i u 2025. među najznačajnijim izvoznim tržištima za Srbiju, pokazuju i podaci MAT-a. Tako je, na primer, najveći deo proizvedenih motornih vozila i prikolica za prvih sedam meseci ove godine izvezen upravo u Nemačku - čak 34 odsto.

Takođe, najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti Proizvodnja proizvoda od gume i plastike jesu, na prvom mestu, Nemačka, gde ide 13 odsto, i SAD, 10 odsto.

 

"Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značajnosti robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 13,5 odsto, dok je u 2024. bio nešto veći - 14,3 odsto", navode autori MAT-a i dodaju da su ključni proizvodi koje Srbija izvozi u Nemačku od početka ove godine: rotacione električne mašine (vrednost izvoza 419 miliona evra) i oprema za distribuciju električne energije (370 miliona evra).

 

 

Srbija svakako ostaje značajan izvozni i proizvodni oslonac nemačkih firmi, ali će dinamika novih ulaganja zavisiti od oporavka ekonomije te države. Nemačka je nakon pada BDP-a u 2023. od 0,3 odsto i 2024. od 0,2 odsto, ušla u fazu stagnacije. Za 2025. godinu predviđa se rast od svega nula odsto, a oporavak tek od 2026. sa skromnih 1,1 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), i Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neaglomerisani lignit), kao i Severnom Makedonijom (izvoze se električna energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Prema podacima RZS-a, po regionima, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina (32,6 odsto), sledi Beogradski region (22,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (22 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,4 odsto). Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,1 odsto), slede Vojvodina (30,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,7 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,9 odsto).