Srbija povećala prodaju robe u svetu za 10,2 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih šest meseci ove godine porasla je za 10,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iznosila je 37,4 milijardi evra, a izvoz i uvoz su skoro jednako rasli.

U inostranstvu je prodata roba u vrednosti od 16,5 milijardi evra, što čini povećanje od 10,2 procenata, dok je uvoz robe imao vrednost od 20,8 milijardi, što predstavlja povećanje od 10,6 procenata. Međutim, pokrivenost uvoza izvozom je 79,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto.

Ako pogledamo statistiku samo za jun 2025. godine, podaci RZS-a pokazuju da je izvezeno robe u vrednosti od 2,8 milijardi evra, što čini povećanje od 14,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,3 milijarde evra, što je povećanje od 6,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Evropska unija i dalje najveći trgovinski partner

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je, kao i prethodnih meseci, najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pa zemlje članice Evropske unije čine 57,9 odsto ukupne razmene. Na drugom mestu nalaze se zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,35 milijardi evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Izvoz Srbije iznosi oko 2,3 milijardi evra, a uvoz oko milijardu.

 

 

Kako se navodi u izveštaju RZS-a, najveći izvoz Srbija je imala sa Nemačkom, i to oko 2,5 milijardi evra, na drugom mestu nalazi se Bosna i Hercegovina sa oko milion evra, a na trećem je Italija sa 993 miliona, iza nje slede Kina i Mađarska.

Po uvozu, Nemačka se nalazi na drugom mestu sa oko 2,4 milijarde evra, dok je na prvom mestu Kina sa 2,9 milijardi evra. Na trećem mestu je Italija, a zatim slede Mađarska i Turska.

 

 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Severnom Makedonijom (izvoze se električna energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču) i Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neaglomerisani lignit). Najveći deficit je u trgovini sa Kinom, slede Turska, Kazahstan, Italija, Rusija, Mađarska...

Prema podacima RZS-a, po regionima, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina (32,6 odsto), sledi Beogradski region (22,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,9 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,2 odsto). Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,1 odsto), slede Vojvodina (31 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,1 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,9 odsto).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar