Dvocifren rast spoljnotrgovinske razmene Srbije

Izvoz robe iz Srbije u prvih pet meseci ove godine bio je vredan 13,75 milijardi evra, što je povećanje od preko 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz porastao za 11,5 odsto, dostigavši vrednost od 17,5 milijardi evra, pokazuje novi mesečni izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja aprila iznosila je 31,24 milijarde evra, što je rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. 

Najveći spoljotrgovinski partneri ostaju zemlje sa kojima Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, navodi se u izveštaju. Evropska unija (EU) i dalje je glavni spoljotrgovinski partner, a sa zemljama članicama obavljeno je 58,3 odsto ukupne trgovinske razmene. Na drugom mestu su zemlje CEFTA, pa je srpski izvoz na ovo tržište bio vredan skoro dve milijarde evra, dok je uvoz iznosio 895,5 miliona evra. Srbija je u trgovini sa državama CEFTA ostvarila trgovinski suficit u iznosu od 1,07 milijardi evra. 

Kada se pogledaju pojedinačne države, Srbija najviše izvozi u Nemačku (2,32 milijarde evra u prvih pet meseci), dok najviše uvozi iz Kine (2,46 milijardi evra), dok je Nemačka po uvozu sa drugom mestu (2,01 milijardi evra). 

Komentarišući prethodni izveštaj RZS o spoljnoj trgovini (za prva četiri meseca 2025), naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić objasio je da, iako podaci ukazuju na značajan rast spoljne trgovine, a posebno izvoza Srbije, do toga je došlo zbog ranijih propusta u obradi statističkih podataka. Kako je tada naveo, visoki pokazatelji nastali su zbog revidiranja podataka za izvoz za 2024. i 2025. godinu, usled izmena u obuhvatu koje se odnose na evidentiranje prometa u slobodnim zonama. "Obuhvaćen je upravo taj izvoz koji je poticao iz različitih slobodnih zona, koji nije do sada bio evidentiran. To je značajan iznos, reda veličine milijardu evra na godišnjem nivou", rekao je Nikolić, dodavši da su ispravke RZS-a prihvatili Eurostat i Međunarodni monetarni fond (MMF). 

Gde je najveći suficit

Najveći trgovinski suficit ostvaren je sa zemljama regiona - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, a u sve tri zemlje Srbija pretežno izvozi električnu energiju, koja je ujedno i najveći uvozni proizvod.  Trgovinski suficit takođe je ostvaren u razmeni sa već pomenutom Nemačkom, ali i sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom i Rumunijom. 

Nemačka je na drugom mestu kada je u pitanju uvoz, koji je u prvih pet meseci bio vredan 2,01 milijarda evra, a na prvom mestu po uvozu u Srbiju je Kina sa 2,46 milijardi evra. Upravo sa Kinom, odakle Srbija najviše uvozi telefone i laptopove, ostvaren je najveći trgovinski deficit, navodi se u izveštaju RZS. Zatim slede deficit sa Turskom, Kazahstanom, Mađarskom, Italijom i Ruskom Federacijom.

U maju 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3,26 milijardi dolara, što čini povećanje od 22,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,89 milijardi, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izvezena je roba u vrednosti od 2,89 milijardi evra, što čini povećanje od 17,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz bio vredan 3,45 milijardi evra, što je povećanje od 6,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Najviše se uvozi sirova nafta, a izvoze setovi provodnika za avione

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,6 odsto, a manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto. Srbija najviše uvozi sirovu naftu i ulja od bituminoznih minerala. Na drugom mestu su lekovi za maloprodaju, a na trećem uvoz prirodnog gasa. 

Prvi na listi top pet izvoznih proizvoda su setovi provodinika za avione, vozila i brodove. Na drugom mestu je refinisani bakar, a na trećem izvoz ruda bakra i koncentrata. 

Vojvodina ostaje region iz kojeg se najviše izvozi iz Srbije, a njihovo učešće u ukupnom izvozu iznosilo je 34 odsto.  "Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije, što znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe", ističe se u izveštaju RZS. Kako dodaju, "uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije".

Svi ostali regioni doprinose otprilike petinom ukupnog izvoza - Beogradski region učestvuje u izvozu sa 22,1 odsto, region Južne i Istočne Srbije sa 21,5 odsto, a potom slede Šumadija i Zapadne Srbije sa 20,8 odsto, dok je 1,6 odsto nerazvrstano po teritorijama. U strukturi izvoza su najzastupljeniji proizvodi za reprodukciju sa 63,7 odsto, te slede roba za široku potrošnju (24,6 odsto), oprema sa 11,7 odsto i neklasifikovana roba sa manje od 0,1 odsto. 

Kada je u pitanju uvoz, ponovo su najzastupljeniji proizvodi za reprodukciju sa 53,4 odsto. Tu su potom roba za široku potrošnju sa 21,2 odsto, oprema sa 11,5 odsto i neklasifikovana roba sa 13,8 odsto. Skoro polovina uvoza u Srbiju obavlja se kroz Beogradski region, i to 44,9 odsto, a slede Vojvodina sa 31,4 odsto, pa Šumadija i Zapadna Srbija sa 13 odsto.