Kamiondžije Balkana u podne blokiraju 21 granični prelaz

Prevoznici sa Blakana, pre svega iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, danas u podne će blokirati granične prelaze, posle skoro dve godine molbi za rešenje problema ograničenog perioda boravka profesionalnim vozačima u zoni Šengena koje su upućivane Evropskoj komisiji. 

Prethodnih godina važilo je pravilo da vozači iz zemalja van EU mogu da provedu najviše 90 dana u Šengen zoni tokom šest meseci - što je pravilo 90 u 180 dana. Pored strožih kontrola od prošle godine, uvođenje novog EU sistema na graničnim prelazima, kojim se kompjuterski evidentira broj dana provedenih u EU, uliva dodatni strah među vozače kamioni sa Zapadnog Balkana. Primena Sistema ulaska i izlaska iz EU (EES) znači da će biti onemogućeno bilo kakvo zaobilaženje pravila 90/180 dana, što je do skoro bilo uobičajeno. Ako vozači kamiona ne budu izuzeti od pravila 90/180, problem neće imati samo transportne kompanije i njihovi zaposleni, već i cela privreda Srbije, više puta do sada su upozorile strukovne organizacije. Srpski vozači obavljaju oko 90 odsto transporta između Srbije i Evropske unije.

Inače, EES je uveden pre više od dve decenije i primenjuje se u 29 zemalja Šengenskog sporazuma tako što se dužina boravka kontrolisala pečatima u pasošima, a od 12. oktobra 2025. godine kontrola je digitalna. Probni period traje do 10. aprila, a posle toga kako su upozorili profesionalni vozači, njima će se oduzimati kamioni i a vozaći će biti deportovani.

"Sve zemlje Šengena imaju pravo da profesionalnim vozačima svakodnevni posao upravljanja vozilom putevima Evrope preimenuju u 'boravak na teritoriji Šengena' i svaki boravak duži od 90 dana u 180 dana shvate kao nezakonito ponašanje vozača. Iz toga proizilaze dalje sankcije koje dovode kako vozače, tako i prevoznike u stalnu neizvesnost za opstanak", saopštilo je Udruženje prevoznika robe u međunarodnom drumskom saobraćaju "Međunarodni transport" iz Srbije uoči današnje blokade graničnih prelaza.

Depositphotos

 

 

Kako navode, protest će podrazumevati prekid drumskog transporta preko graničnih prelaza sa zemljama Šengena. "Prekid podrazumeva zastoj daljeg transporta na ulaznim i izlaznim teretnim terminalima kod većih graničnih prelaza, odnosno zastoj teretnog saobraćaja na putevima koji vode ka manjim graničnim prelazima odnosno na ulaznim teretnim trakama na tim manjim prelazima."

Istovremeno će blokade otpočeti na sledećim prelazima: Batrovci, Bački Breg, Gradina, Šid, Kelebija, Vrška Čuka, Neštin, Horgoš, Strezimirovci, Bačka Palanka, Srpska Crnja, Preševo, Bogojevo, Vatin, Kaluđerovo, Bezdan, Đerdap, Končulj, Brnjak, Jarinje i Merdare.

Osim toga, planirano je da protest prevoznika traje najmanje sedam dana, "s tim da isti može biti prekinut kada se dobiju čvrste garancije o terminu sastanka sa čelnicima Evropske komisije na kome bi zajedno nastupili predstavnici država i prevoznika". Inače, istog dana će i kolege iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, kao i kolege iz Crne Gore započeti svoj protest, navode iz udruženja.

Šta EES znači za profesionalne vozače

Evropska unija je 12. oktobra prošle godine započela primenu Entry/Exit Systema (skr. EES), inače jedne od najvećih reformi granične kontrole poslednjih decenija, u svrhu apsolutne digitalizacije evidencije ulazaka i izlazaka putnika van zone Šengena. Iako je sistem, makar trenutno, u fazi postepenog uvođenja, prve posledice se već osećaju.

Za profesionalne vozače svaka registracija produžava vreme čekanja, tako da je usporavanje međunarodnog transporta neizbežno. Sudeći prema podacima s početka godine, u Srbiji ima oko 170.000 licenciranih profesionalnih vozača, a tržištu rada nedostaje još oko 30.000 njih. 

Zato udruženja vozača predlažu da se dok se ne nađe trajno rešenje vozači kamiona izuzmu iz pravila 180/90 i tretiraju kao prekogranični radnici kao i da se onima koji imaju ispravnu ličnu dokumentaciju i dokumetaciju za robu dozvoli da obavljaju posao.

 

 

 

 

 

 

Zadržavanje prevoznika na granicama nanosi štetu privredi

Najveću štetu snosiće srpska privreda zbog kašnjenja robe. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu, izvoz Srbije i dalje je snažno oslonjen na evropsko tržište, pre svega na Nemačku, koja sa udelom od 15,7 odsto ostaje ubedljivo najvažniji pojedinačni partner. Slede Italija sa 6,6 odsto i Bosna i Hercegovina sa 6,2 odsto. Mađarska učestvuje sa 4,7 odsto.

 

 

Kada je reč o uvozu, iz Nemačke ulazi 11,7 odsto robe, Italija učestvuje sa 6,5 odsto, što potvrđuje snažnu vezanost Srbije za industrijske lance Evropske unije. A  Mađarska sa 4,6 odsto.

 

 

Naposletku, ostaje da se vidi kakav će efekat imati protest srpskih prevoznika po pitanju EES-a. "Ovo je bio iznuđen potez, jer nije bilo razumevanja za našu profesiju i da ovim treba da se pokaže šta će se dogoditi kada naša vozila više neće moći da izvrše transportne zadatke koje zahteva srpska privreda", navode iz udruženja.

 

Pečati odlaze u istoriju

EES najviše pogađa putnike iz zemalja van EU, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Turska, ali i države koje jesu članice Evropske unije, ali nisu deo Šengena, poput Bugarske, Rumunije i Kipra.

Umesto dosadašnjeg pečata u pasošu, sistem beleži datum i mesto ulaska i izlaska, podatke iz putne isprave, kao i biometrijske podatke (fotografiju i otiske prstiju), koji se prikupljaju prilikom prve registracije. Podaci se, podsećamo, čuvaju tri godine, a osnovna funkcija sistema je automatska provera da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak od 90 dana u okviru perioda od 180 dana.

Za građane Srbije, koji spadaju među najfrekventnije putnike iz regiona, to znači da će svaki prelazak granice sa Hrvatskom ili Mađarskom biti precizno evidentiran u centralnoj bazi podataka EU.