Kamiondžije Balkana u podne blokirale 21 prelaz

Prevoznici sa Balkana, pre svega iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, danas u podne su blokirali granične prelaze, posle skoro dve godine molbi za rešenje problema ograničenog perioda boravka profesionalnim vozačima u zoni Šengena koje su upućivane Evropskoj komisiji. 

Prethodnih godina važilo je pravilo da vozači iz zemalja van EU mogu da provedu najviše 90 dana u Šengen zoni tokom šest meseci - što je pravilo 90 u 180 dana. Pored strožih kontrola od prošle godine, uvođenje novog EU sistema na graničnim prelazima kojim se kompjuterski evidentira broj dana provedenih u EU, uliva se dodatni strah među vozače kamioni sa Zapadnog Balkana.

Primena Sistema ulaska i izlaska iz EU (EES) znači da će biti onemogućeno bilo kakvo zaobilaženje pravila 90/180 dana, što je doskora bilo uobičajeno. Ako vozači kamiona ne budu izuzeti od pravila 90/180, problem neće imati samo transportne kompanije i njihovi zaposleni, već i cela privreda Srbije, više puta do sada su upozorile strukovne organizacije. Srpski vozači obavljaju oko 90 odsto transporta između Srbije i Evropske unije.

 

Inače, EES je uveden pre više od dve decenije i primenjuje se u 29 zemalja Šengenskog sporazuma tako što se dužina boravka kontrolisala pečatima u pasošima, a od 12. oktobra 2025. godine kontrola je digitalna. Probni period traje do 10. aprila, a posle toga, kako su upozorili profesionalni vozači, njima će se oduzimati kamioni, a vozači će biti deportovani.

"Sve zemlje Šengena imaju pravo da profesionalnim vozačima svakodnevni posao upravljanja vozilom putevima Evrope preimenuju u 'boravak na teritoriji Šengena' i svaki boravak duži od 90 dana u 180 dana shvate kao nezakonito ponašanje vozača. Iz toga proizilaze dalje sankcije koje dovode kako vozače, tako i prevoznike u stalnu neizvesnost za opstanak", saopštilo je Udruženje prevoznika robe u međunarodnom drumskom saobraćaju "Međunarodni transport" iz Srbije uoči  blokade graničnih prelaza.

Depositphotos

Kako navode, protest će podrazumevati prekid drumskog transporta preko graničnih prelaza sa zemljama Šengena. "Prekid podrazumeva zastoj daljeg transporta na ulaznim i izlaznim teretnim terminalima kod većih graničnih prelaza, odnosno zastoj teretnog saobraćaja na putevima koji vode ka manjim graničnim prelazima, odnosno na ulaznim teretnim trakama na tim manjim prelazima."

Istovremeno će blokade otpočeti na sledećim prelazima: Batrovci, Bački Breg, Gradina, Šid, Kelebija, Vrška Čuka, Neštin, Horgoš, Strezimirovci, Bačka Palanka, Srpska Crnja, Preševo, Bogojevo, Vatin, Kaluđerovo, Bezdan, Đerdap, Končulj, Brnjak, Jarinje i Merdare.

Osim toga, planirano je da protest prevoznika traje najmanje sedam dana, "s tim da isti može biti prekinut kada se dobiju čvrste garancije o terminu sastanka sa čelnicima Evropske komisije na kome bi zajedno nastupili predstavnici država i prevoznika". Inače, istog dana će i kolege iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, kao i kolege iz Crne Gore započeti svoj protest, navode iz udruženja.

Tim povodom, generalni sekretar udruženja Aleksandar Spasić za Bloomberg Adriju kaže da su se firme žalile povodom gubitaka zbog toga što srpski prevoznici ne mogu ni da uđu, niti da izađu iz Šengena. "Mi trenutnu procenu gubitaka u privredi nemamo."

"Udruženje traži promene već 15 godina. Nekada nije bilo problema – zona Šengena je bila manja – ali još 2010. godine smo uvideli da će doći do prepreka. Srbija je 2014. dobila obećanje da će biti omogućene vize za personalne vozače, ali od tog trenutka nije bilo bavljenja vozačima koji nisu iz država u zoni Šengena."

Međutim, pre dve godine je, kako kaže, udruženje počelo da intenzivno traži od Evropske komisije promene za srpske vozače. "Odgovori Evropske komisije nisu bili adekvatni, a sada smo (prevoznici) se odlučili za proteste kao poslednji korak, jer 10. aprila mi, i da hoćemo, nećemo moći da uđemo u zonu Šengena", poentirao je on.

PKS uputila hitno pismo Evrokomori 

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež uputio je hitno pismo Evrokomori, Forumu jadransko-jonskih komora, kao i privrednim komorama zemalja sa kojima Srbija ostvaruje najintenzivniju trgovinsku saradnju, sa pozivom na zajedničko i koordinisano delovanje ka institucijama Evropske unije, saopšteno je.

"U pismu se navodi da ograničenje boravka na 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana u Šengenu, profesionalnim vozačima prepolovljava radno angažovanje i ima ozbiljan uticaj na funkcionisanje transportnog sektora, stabilnost logističkih lanaca i snabdevanje i logistiku širom evropskog prostora", navodi se u saopštenju.

PKS i sve privredne komore iz regiona Zapadnog Balkana podsećaju da se više od 60 odsto ukupne trgovinske razmene regiona ostvaruje sa Evropskom unijom, dodaje se, zbog čega kašnjenja u transportu ugrožavaju poslovne odnose, principe pravovremene isporuke i održivost ugovora, kako za kompanije iz regiona, tako i za firme iz država članica EU.

EK: Nova rešenja u okviru vizne strategije EU

Evropska komisija je svesna problema vozača i prevoznika sa Zapadnog Balkana i mogla bi da predstavi rešenje u okviru nove vizne strategije EU tokom ove nedelje, izjavio je portparol komisije Markus Lammert, piše RTS.

Bloomberg

On je saopštio da mnogi državljani trećih zemalja iz profesionalnih razloga imaju potrebu da unutar Šengen zone borave više od 90 dana unutar 180 dana. "To se odnosi na vozače kamiona, sportiste ili putujuće umetnike. Ovo pitanje je povezano i sa nacionalnim pravilima i bilateralnim sporazumima i ima našu punu pažnju."

Dodao je i da se rešenja problema vozača sa Zapadnog Balkana razmatraju u okviru nove vizne strategije EU koja bi trebalo da bude objavljena kasnije ove nedelje, piše RTS.

Mandić: Prevoznici žele poziv iz Brisela

Predsednik Udruženja prevoznika Srbije Neđo Mandić kaže za RTS da se ovo može smatrati totalnom blokadom, kao i da je malo robe izuzeto. "Malo je robe koja će moći da prođe – to su samo lekovi u uvozu, žive životinje, eventualno eksplozivi, oprema za dijalizu i ako neko još argumentovano dokaže da njegova roba treba da prođe, imamo krizni štab koji će o tome odlučiti."

Navodi da prevoznici iz Srbije žele da im stigne poziv iz Brisela na razgovor i rešavanje problema.

"Moram da naglasim da ovo ne blokiramo mi, ovo blokira Evropska unija. Svaki naš vozač koji sada ovde stoji u kamionu ima više od 90 dana i to je deo njegovog posla. On ne može raditi normalno ako nema od 110 do 120 dana u 180 dana, jer to niti njemu kao vozaču niti prevozniku ne može da se isplati. Nema zarade ako radite samo jednu trećinu radnog vremena, radnih dana u mesecu. Naša usluga je prevoz robe, ona podrazumeva pređene kilometre, što više prevezemo robe po pređenom kilometru, mi više možemo da fakturišemo, na taj način pokrivamo troškove, na taj način isplaćujemo vozače. Ako to ne možemo, mi moramo stati, a to znači potpuno kidanje lanaca snabdevanja", rekao je on.

"Neću da kažem trebalo je promeniti 90 dana za sve građane, ali svakako neke kategorije, primer kategorija profesionalnih vozača koja je priznata u Briselu, odnosno prepoznata i konstatovano je pre dve godine da je to posebna kategorija koja je jako važna za funkcionisanje evropske privrede i da treba nešto rešiti, ali ništa se ne rešava", dodaje on za RTS.

Ističe i da imaju podršku kolega iz Turske.

Šta EES znači za profesionalne vozače

Evropska unija je 12. oktobra prošle godine započela primenu Entry/Exit Systema (skr. EES), jedne od najvećih reformi granične kontrole poslednjih decenija, u svrhu apsolutne digitalizacije evidencije ulazaka i izlazaka putnika van zone Šengena. Iako je sistem, makar trenutno, u fazi postepenog uvođenja, prve posledice se već osećaju.

Za profesionalne vozače svaka registracija produžava vreme čekanja, tako da je usporavanje međunarodnog transporta neizbežno. Sudeći prema podacima s početka godine, u Srbiji ima oko 170.000 licenciranih profesionalnih vozača, a tržištu rada nedostaje još oko 30.000. 

Zato udruženja vozača predlažu da se, dok se ne nađe trajno rešenje, vozači kamiona izuzmu iz pravila 180/90 i tretiraju kao prekogranični radnici, kao i da se onima koji imaju ispravnu ličnu dokumentaciju i dokumentaciju za robu dozvoli da obavljaju posao.

 

 

 

 

 

Zadržavanje prevoznika na granicama nanosi štetu privredi

Najveću štetu snosiće srpska privreda zbog kašnjenja robe. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu, izvoz Srbije i dalje je snažno oslonjen na evropsko tržište, pre svega na Nemačku, koja sa udelom od 15,7 odsto ostaje ubedljivo najvažniji pojedinačni partner. Slede Italija sa 6,6 odsto i Bosna i Hercegovina sa 6,2 odsto. Mađarska učestvuje sa 4,7 odsto.

 

 

Kada je reč o uvozu, iz Nemačke ulazi 11,7 odsto robe, Italija učestvuje sa 6,5 odsto, što potvrđuje snažnu vezanost Srbije za industrijske lance Evropske unije, a Mađarska sa 4,6 odsto.

 

 

Naposletku, ostaje da se vidi kakav će efekat imati protest srpskih prevoznika po pitanju EES-a. "Ovo je bio iznuđen potez, jer nije bilo razumevanja za našu profesiju i da ovim treba da se pokaže šta će se dogoditi kada naša vozila više neće moći da izvrše transportne zadatke koje zahteva srpska privreda", navode iz udruženja.

Pečati odlaze u istoriju

EES najviše pogađa putnike iz zemalja van EU, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Turska, ali i države koje jesu članice Evropske unije, ali nisu deo Šengena, poput Bugarske, Rumunije i Kipra.

Umesto dosadašnjeg pečata u pasošu, sistem beleži datum i mesto ulaska i izlaska, podatke iz putne isprave, kao i biometrijske podatke (fotografiju i otiske prstiju), koji se prikupljaju prilikom prve registracije. Podaci se, podsećamo, čuvaju tri godine, a osnovna funkcija sistema je automatska provera da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak od 90 dana u okviru perioda od 180 dana.

Za građane Srbije, koji spadaju među najfrekventnije putnike iz regiona, to znači da će svaki prelazak granice sa Hrvatskom ili Mađarskom biti precizno evidentiran u centralnoj bazi podataka EU. 

(Ažurirano kroz tekst.)