Srbija prvi put ima trgovinski suficit sa Nemačkom

Srbija prvi put za 20 godina ima trgovinski suficit sa Nemačkom, u koju je u 2024. izvezla robu vrednu 4,6 milijardi evra, istakao je predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić.

Najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore pokazalo je da je trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila da raste uprkos globalnim izazovima. S druge strane, kompanije, članice komore, ocenile su da se ekonomska situacija u Srbiji za 2025. godinu pogoršala, a samim tim i očekivanja do kraja ove godine. To je pokazalo istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među članicama koje je u martu sprovela Nemačko-srpska privredna komora.

Takođe, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39 odsto u 2024. godini na 34 odsto u ovoj godini. Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za dva procentna poena. Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa šest odsto u prošloj, na 13 odsto u ovoj godini. Ipak, u Komori navode da ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali da nisu prešla u negativna očekivanja.

Beta

 

Grujić je kod pitanja koje tradicionalno svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 88 odsto članova potvrdno odgovorilo. 

"Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Posebno ohrabruje podatak da bi 88 odsto ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznici", naglasio je Grujić. 

 

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za šest odsto manje u poređenju sa prošlom godinom. Nešto više nego prošle godine, 53 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za šest odsto više u odnosu na prošlu godinu. 

Borba protiv korupcije i pravna sigurnost 

Prema rečima Alexandera Markusa, izvršnog člana Upravnog odbora AHK, u 2025. godini 33 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je sedam procentnih poena manje nego prošle godine. "Za 45 odsto anketiranih kompanija nivo investicija ostaće nepromenjen, dok isti broj ispitanika, 22 odsto, smatra da će se nivo investicija smanjiti. Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore."

U AHK navode da se, shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, brojnim kompanijama prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija "na čekanju".

 

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85 odsto ispitanih ocenili su proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapređenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti, kao i dostupnosti stručne radne snage.

Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada. Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih država nije percipiran kao relevantan. 

Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih pet godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija. Sajber-bezbednost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu. 

 

Takođe, kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine. 

"Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa, kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama", naveli su u AHK.

Konrad: Proces pristupanja EU najvažniji

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu. 

Anke Konrad; Beta

 

 

"Anketa Nemačko-srpske privredne komore o uslovima poslovanja je već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije. Ona odražava koliko su bliski ekonomski odnosi Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene od preko devet milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja", naglasila je Konrad.

Međutim, ona dodaje da istraživanje takođe ističe oblasti u kojima je potrebno dalje delovanje. "Tako 85 odsto kompanija smatra proces pristupanja EU važnim ili veoma važnim i navodi ovu oblast kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU."

U Srbiji posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom koje zapošljavaju oko 80.000 radnika.