Država je u proteklih godinu dana najveći napredak postigla u oblasti borbe protiv nelegalne trgovine i inspekcijskog nadzora, digitalizacije i elektronskog poslovanja, koja već tri godine ubira najbolje ocene, ali i farmaceutske industrije. Dok u oblasti hrane i poljoprivrede nikakvog napretka nije bilo. Ovo su ključne ocene Saveta stranih investitora (FIC), izrečene u Beloj knjizi za 2023. godinu, koja će biti danas predstavljena javnosti, a u koju je Bloomberg Adria imala uvid.
Bela knjiga Saveta stranih investitora, koji okuplja 120 stranih kompanija, tradicionalno daje preporuke, i to sa ciljem da Srbija postane konkurentnija i ekonomski snažnija zemlja, a osim preporuka publikacija postavlja prioritete u ekonomskoj politici i iznosi konkretne predloge za poboljšanje uslova poslovanja.
Bela knjiga zapravo predstavlja analizu poslovno-investicionog okruženja u Srbiji u periodu između dva njena izdanja, u ovom slučaju od novembra 2022. do oktobra 2023. godine. FIC je jedino poslovno udruženje koje ima institucionalni okvir za saradnju sa Vladom Srbije kroz Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz Bele knjige. Konkretno, ove godine joj upućuje 397 preporuka, što je za 14 više nego prethodne godine.
Opširnije
FIC predviđa privredni rast ispod tri odsto do 2026.
Privredni rast Srbije će u 2022, 2023, i 2024. godini iznositi 2,7 odsto, 2,5 i 2,2 odsto.
22.11.2022
Pindžo: Neophodna promena radnih regulativa
Neophodno je neprestano prilagođavati zakonski okvir potrebama kompanija kako bi Srbija ostala konkurentna, smatra Pindžo.
30.08.2022
Istraživanje: Beograd grad sa najvećim ekonomskim potencijalom
Beograd je drugu godinu zaredom proglašen gradom sa najvećim ekonomskim potencijalom u konkurenciji od 100 gradova.
03.06.2022
Knez: Poreska politika u regionu usmerena na pomaganje privatnom sektoru
Koncentracija fiskalnih politika je najviše usmerena na pomaganje privatnim sektorima privrede Adria regije, rekao je glavni analitičar BBA Andrej Knez.
19.12.2022
Bela knjiga obuhvata analizu sa glavnim preporukama u oblastima koje članice Saveta vide kao prioritetne, a to su: porezi, radnopravni propisi, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcija, hrana i poljoprivreda, zaštita životne sredine, devizno poslovanje, farmaceutska industrija i turizam i ugostiteljstvo.
FIC indeks upoređuje i rangira ostvareni napredak u svim temama koje su u fokusu Bele knjige, a na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnih godina. Svaka tema dobija ocenu, gde je jedan najniža, a tri najviša ocena. Dodatni kriterijum je vreme proteklo od kada je preporuka prvi put objavljena u Beloj knjizi.
Prema tom indeksu, nijedan sektor ove godine nije dobio najvišu ocenu. Najveći rejting od 2,3 ima energetski sektor, koji je dobio nešto nižu ocenu nego prošle godine, ali se i dalje dobro drži. U rangiranju napretka prema primeni preporuka dobro su prošli zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, carina, dok je zaštita potrošača zadražala isti rejting kao prethodne godine. Nikave promene nije bilo ni u oblasti javnih nabavki i centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
FIC je detaljno predstavio dešavanja u deset oblasti koje smatraju prioritetima i dali su glavne preporuke kako da se u svakoj od njih ubuduće ubrza napredak.
Porezi
Uveden je sistem elektronskih faktura (SEF) koji predstavlja informatičko-tehnološko rešenje preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje e-faktura, sa periodičnim tehničkim unapređenjima SEF, a usvojen je i objedinjeni pravilnik.
Glavne preporuke za budućnost:
Izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i uvođenja parafiskala i drugo.
Radnopravni propisi
Značajne novine i poboljšanja uključuju pojednostavljenja dobijanja radne i boravišne dozvole, kao i usvajanje zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Glavne preporuke za budućnost:
Izmena Zakona o radu, koja bi trebalo da obuhvati digitalizaciju radnopravnih dokumenata, rad na daljinu, racionalizaciju strukture i obračuna zarade, fleksibilnije uslove i procedure prestanka radnog odnosa.
Digitalizacija i elektronsko poslovanje
Primena e-faktura u privredi je doprinela velikom administrativnom rasterećenju i transparentnosti transakcija. Nastavljena je digitalizacija finansijskih usluga, kroz niz odluka koje je regulator, Narodna banka Srbije, propisala u prethodnom periodu.
Glavne preporuke za budućnost:
U cilju veće efikasnosti i bezbednosti poslovanja, potrebno je omogućiti automatizovanu razmenu podataka između javnog i privatnog sektora. Smanjiti troškove elektronskog arhiviranja dokumentacije privrednih društava kroz izmenu propisa u pravcu izuzimanja najvećeg dela poslovne dokumentacije jer ista nije od značaja za kulturu, umetnost, nauku i druge kategorije. Omogućiti razvoj i uvođenje druge generacije video-identifikacije u vidu biometrijske zaštite u sklopu procesa verifikacije klijenata, a sa ciljem dodatnog unapređenja bezbednosti klijenata i podsticanja daljeg razvoja digitalizacije u Srbiji.
Nekretnine i izgradnja
Od novog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji se očekuje da će doprineti daljem rastu građevinskog sektora. Ukinuta je konverzija građevinskog zemljišta uz naknadu za određene kategorije, definisani su "zelena gradnja" i drugi elementi zelene agende. Uvođenjem informacionog sistema za prostorno planiranje i izgradnju "E-prostor" očekuje se da će se olakšati procesi izdavanja dozvola za gradnju i drugih potrebnih dozvola.
Glavne preporuke za budućnost:
Izdavanje dozvola u postupku objedinjene procedure u odgovarajućoj sadržini koja će omogućiti upis prava svojine bez dodatnog gubitka vremena i trošenja novca radi pribavljanja dodatne posebne dokumentacije.
Borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcijski nadzor
U decembru 2022. godine formiran je nov saziv Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, zajedno sa Stručnom grupom i Koordinacionom komisijom za usklađivanje, odnosno koordinaciju inspekcijskog nadzora. Usvojeni su Program za suzbijanje sive ekonomije 2023 - 2025. godine i Akcioni plan za sprovođenje Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023 - 2024. godine. Proširene su funkcionalnosti Jedinstvenog kontakt centra za prijavljivanje neregularnosti republičkim inspekcijama i e-Inspektora.
Glavne preporuke za budućnost:
Uvesti specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi. Unaprediti sistem fiskalnog opterećenja za preduzeća koja posluju u Srbiji izradom registra važećih naknada, u cilju dalje kontrole parafiskalnih nameta.
Hrana i poljoprivreda
Nije zabeležen napredak u oblasti hrane i poljoprivrede.
Glavne preporuke za budućnost:
Uskladiti Zakon o bezbednosti hrane i sva prateća podzakonska akta sa EU regulativom. Uspostaviti transparentan i sveobuhvatan sistem analize rizika od strane svih inspekcijskih službi, uz uspostavljanje funkcionalnog IT sistema i digitalizaciju nadzora. Donošenjem pravilnka uspostaviti jedinstvena pravila u procedurama inspekcijskih službi.
Zaštita životne sredine
Usvojene su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, sa ciljem da se pojedina pitanja dodatno razrade i preciziraju, kao i da se Zakon dodatno uskladi sa EU regulativom. Usvojeni su Strategija niskougljeničkog razvoja, Program zaštite vazduha i Program razvoja cirkularne ekonomije.
Glavne preporuke za budućnost:
Permanentno i proaktivno unapređenje zakonodavnog okvira koji se tiče zaštite životne sredine. Nastaviti sa primenom propisa iz ove oblasti. Stvoriti ekonomski model koji će motivisati lokalne samouprave da otpad odlažu na sanitarne deponije i da ubrzaju proces zatvaranja i sanacije divljih deponija - smetlišta. Obezbediti primenu načela „zagađivač plaća“, kroz naplatu takse za komunalni otpad, obračunatu u odnosu na količinu proizvedenog otpada i broja odvoženja.
Devizno poslovanje
Pozitivan trend je uveden kada je NBS na svojoj veb-stranici počela da objavljuje odgovore na najčešće postavljana pitanja o primeni propisa o deviznom poslovanju.
Glavne preporuke za budućnost:
U kontekstu trenutnih procesa regionalne integracije, režim za zemlje u regionu "Otvorenog Balkana" treba da bude postepeno liberalizovan, bar na nivou koji je dostupan nerezidentima iz zemalja članica EU, posebno imajući u vidu da je procentualno najveći broj majki kompanija u Srbiji, čime je olakšana kontrola važna za makroekonomsko praćenje.
Dalje ublažavanje administrativnih zahteva (npr. dostavljanje dokumentacije putem imejla umesto u papiru), a posebno
preći na naknadno izveštavanje o prekograničnim finansijskim kreditima. Pojednostaviti pravila o prebijanju potraživanja za sve vrste tekućih i kapitalnih poslova i dozvoliti, uz propisivanje adekvatnih uslova, udruživanje novčanih sredstava, odnosno salda na računima (engl. cash-pooling) između povezanih lica.
Farmaceutska industrija
Agencija za lekove i medicinska sredstva je povećanjem broja zaposlenih i omogućavanjem podnošenja zahteva za lekove elektronskim putem unapredila poslovanje i smanjila kašnjenja.
RFZO je osigurao blagovremeno direktno plaćanje dobavljačima za isporučene lekove i medicinska sredstva, kao i blagovremeno plaćanje apotekama za lekove izdate na recept. Izmenjen je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara u delu naknada za lekove koji posle isteklog roka ostaju u posedu i sakupljaju se od građana.
Glavne preporuke za budućnost:
Obezbediti stabilno finansiranje inovativnih lekova, kao i generičkih lekova uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema RFZO i time nadomesti očigledan manjak istih u finansijskom planu RFZO. RFZO treba da osigura dobijanje iz centralnog budžeta potrebnih sredstava za uvođenje novih lekova na Listu lekova. Ministarstvo zdravlja treba da zajedno sa Ministarstvom finansija i RFZO kontinuirano radi na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava iz budžeta Srbije, u cilju stavljanja novih terapija na Listu lekova RFZO.
Turizam i ugostiteljstvo
Tokom 2023. godine pokrenut je razvoj novog strateškog okvira za sektor turizma u Srbiji.
Glavne preporuke za budućnost:
Donošenje nove strategije razvoja turizma uz promenu koncepta upravljanja turističkim destinacijama.