Ubrzati transport: FIC pokrenuo inicijativu za biometrijske lične karte

Savet stranih investitora (FIC) pokrenuo je inicijativu za ceo Zapadni Balkan, s obzirom na nove procedure ulaska u EU i predložio Evropskoj komisiji (EK) i Evropskoj delegaciji da EK donese odluku da se kroz Plan rasta finansira i zamena dokumenata, odnosno biometrijske lične karte, kako bi i građanima, ali i poslovnoj zajednici bio olakšan i ubrzan ulazak u EU, otkrio je za Bloomberg Adriju Aleksandar Ljubić, izvršni direktor FIC-a.

Kako je istakao, na taj način će se povećati bezbednost, olakšati i ubrzati protok i ljudi i robe. "Druga bitna stvar koju smo predložili jeste da se vreme boravka za vozače u EU produži u okviru tog sporazuma, kao što ima vazduhoplovno kabinsko osoblje. Vozači zbog dugog čekanja na granicama plaćaju kazne jer prekorače to vreme."

Upravo je transport i dugotrajno čekanje kamiona na granicama u regionu jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju članice FIC-a i na koji su ukazale u petak na predstavljanju "Bele knjige 2024" u Palati "Srbija".

FIC inače svake godine daje preporuke Vladi Srbije za unapređenje poslovne klime u zemlji. Ove godine dodelio je ponovo najvišu ocenu za napredak u oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, dok su oblasti radne snage, hrane i poljoprivrede, kao i turizma i ugostiteljstva prošle najlošije.

Predugo zadržavanje na granicama

Što se tiče transporta, Ljubić kaže da se sa ovim problemom suočava 100 odsto kompanija. "Ovaj problem dugo traje, i još je veći. Srbija je postala veliki proizvodni pogon EU, mnoge fabrike rade 100 odsto za potrebe Unije i ovde imaju po nekoliko postrojenja. Deo sirovina nabavljaju ovde, ali deo uvoze iz EU. Zamislite njihov očaj jer se transport robe predugo zadržava na granicama. Prvo čekaju da uđu, pa čekaju da izađu."

O tome je govorila i Marjana Davidović, generalna direktorka Nestle za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

"Pored brojnih analiza nakon same proizvodnje, inspekcija i kontrola, kamioni sa našom robom čekaju u redu na granici dan, dva ili tri dana, a onda kada kamion pređe granicu, prolazi i kroz veterinarsku inspekciju u EU i carinjenje. Tu imamo dva problema, jedan je oko digitalizacije gde jeste napravljen pomak, ali je ključno da se svi sistemi povežu između sebe. Na primer, carinski sistem sa poreskom upravom. I takođe izgradnja adekvatne infrastrukture kako bi, na primer, kamioni sa većom propusnom moći mogli brže da pređu granicu", navela je ona.

Marjana Davidović navela je da prosečno vreme za kamion kome treba četiri dana da stigne do Severne Evrope, uz mala unapređenja infrastrukture i digitalizacije na graničnim prelazima, može da se smanji za jedan dan. "To je izuzetno važno, tako bi se ubrzao prevoz, a za oko 20 odsto smanjila cena transporta i logistike."

Depositphotos

 

Prema njenim rečima, postoje i veliki problemi sa manjkom vozača i generalno radne snage, a to je još jedna oblast za koju je FIC naveo da ima lošiju ocenu i da je potrebno unaprediti.

"Problem pronalaženja adekvatne radne snage u dovoljnom broju biće sve veći u Srbiji. Pre 10 ili 15 godina imali smo izobilje radne snage, dok je sada u nekim profilima veliki nedostatak. Iz naše oblasti to je svakako poljoprivreda. Fabrike se otvaraju, velika je potražnja. Sada su to možda u većoj meri niže pozicije, ali imaćemo veliki nedostatak u stručnom kadru, IT industriji, inženjerskoj struci... Potrebno je prilagoditi obrazovni sistem potrebama tržišta, a s druge strane neminovno je da će nam dolaziti i sve više stranaca. Takođe, dualno obrazovanje je dobar korak i mladima treba pružiti više prilika da u toku školovanja idu na praksu i nađu poslove", rekla je za Bloomberg Adriju Davidović.

 

 

Izmeniti Zakon o radu

Kada se radi o radnoj snazi, glavne preporuke iz Bele knjige su da je neophodno izmeniti ključne zakone u oblasti rada, poput Zakona o radu, te doneti sva podzakonska akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Pominje se i digitalizacija u administriranju radnopravnih dokumenata, fleksibilniji uslovi rada van prostorija poslodavca, racionalizacija strukture i obračuna zarade.

Aleksandar Ljubić; Foto Bloomberg Adria

 

Ljubić naglašava da se Zakon o radu nije menjao više od decenije, a da smo u međuvremenu imali ogromne promene u društvu. "Imali smo pandemiju, imamo rad od kuće, rad na daljinu, a toga nema u ovom zakonu. Napredovali smo u digitalizaciji, imamo jedinstven sistem plaćanja sa EU, pričamo o QR kodovima, a u zakonu i dalje imate pisaću mašinu i oglasnu tablu."

O svemu tome treba otvoriti dijalog sa Vladom Srbije. "FIC ukazuje na probleme, a sve zainteresovane strane, poslodavci, sindikati, investitori, treba da sednu i naprave najbolje uslove za sve nas", dodaje Ljubić.

Michel: Srbija odlično mesto za investiranje

U ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" navedeno je da, od ukupno 397 prošlogodišnjih preporuka za bolje poslovanje, napretka nije bilo u 77 odsto slučajeva, dok je ostvaren napredak u 23 odsto, i to u sedam procenata napredak je ocenjen kao značajan, a u 16 odsto slučajeva je navedeno da je postignut određeni napredak.

"Srbija je, uprkos geopolitičkoj krizi, odlično mesto za investiranje", rekao je predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Yettela Mike Michel. "U ovogodišnjoj Beloj knjizi nalazi se nova 451 preporuka za stvaranje boljeg ambijenta za poslovanje. U 2024. godini 10 preporuka imaju najveći prioritet, a najveći progres do sada je u oblasti digitalizacije i energetike."

On je naglasio da je Srbija u 2023. imala rekordan nivo stranih direktnih investicija, čak 4,5 milijardi evra.

 

Urednik "Bele knjige 2024" Nebojša Savić kazao je da ukupna prosečna ocena poslovne klime u Srbiji, za period od oktobra prošle do oktobra ove godine, iznosi 1,3 (pri čemu je najmanja ocena za oblasti jedan, a najviša tri) i da je ove godine bila za 0,06 poena niža od prethodne godine.

On je naveo da se ovakav rezultat može objasniti i time da je prethodna godina bila izborna godina i da su onda i procedure bile malo sporije. Kako je istakao, najveće unapređenje bilo je u oblasti energetike, digitalizacije, zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i u oblasti javnih nabavki i tržišta kapitala.

Visoki parafiskalni nameti

Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da veruje da će u narednom periodu, ukoliko bude političke stabilnosti, ne samo u Srbiji već i u regionu i svetu, privredni ambijent biti još bolji. On je istakao da će se sigurno raditi na obnavljanju zajedničke komisije Vlade Srbije i Saveta stranih investitora, "kako bi se direktno sa privrednicima razgovaralo barem nekoliko puta godišnje, da dijalog bude efikasan, a ne protokolaran, kako bi privrednici mogli da čuju planove Vlade Srbije, posebno u oblasti zakonodavstva i da lakše planiraju poslovanje".

On se slaže sa ocenom privrednika da postoje visoki parafiskalni nameti i troškovi i da bi trebalo da Ministarstvo finansija radi na njihovom smanjenju. Takođe, naveo je i da će se razmatrati izmena regulative kako bi se smanjila zloupotreba bolovanja, na šta se poslodavci često žale. I premijer je takođe pomenuo veliki problem sa manjkom radne snage s kojim se suočava privreda. 

"Za Srbiju je veoma bitan Plan rasta za Zapadni Balkan, i nikada ga nismo doživljavali kao zamenu za članstvo u EU. Unija ostaje strateško opredeljenje Srbije", zaključio je Vučević.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar