Poslednjih godina često čujemo da domaće kompanije u Srbiji malo investiraju, ali koliko je to malo, niko pouzdano ne može da kaže, osim što svi znaju da privatna ulaganja treba da budu oko 10 odsto BDP-a, ako želimo da dostignemo stope rasta od pet odsto. Zasebnih podataka o privatnim investicijama nema, a sve relevantne institucije ih iskazuju u paketu sa državnim i stranim kroz ukupne investicije.
Godinama unazad biznis i naučna elita sa Kopanik biznis foruma poručuje da ako hoćemo da idemo napred, potrebne su nam veće stope rasta od prosečnih tri odsto i apeluje na državu da uredi privredni ambijent kako bi domaći investitori više ulagali.
Takođe, Savet stranih investitora iz godine u godinu skreće pažnju na ovaj problem. Jer, prema Milenijumskim ciljevima razvoja, zemlje poput Srbije trebalo bi da imaju najmanje 25 odsto učešća investicija u BDP-u, što bi donelo održivu stopu rasta BDP-a od pet odsto godišnje. A ako hoćemo da smanjimo jaz između Srbije i EU, potreban je rast od čak sedam odsto.
Opširnije
Japance u Srbiji najviše zanimaju energetika i zelena tehnologija
Direktne investicije iz Japana u Srbiju dostigle su ukupno 200 miliona evra, od čega je više od polovine u protekle dve godine.
11.10.2023
Dve nove investicije iz Nemačke i Holandije stižu u Srbiju
Ono što je posebno važno jeste otvaranje 850 novih radnih mesta u Kragujevcu, Čačku i Nišu, naglasio je ministar privrede Slobodan Cvetković.
20.10.2023
Razvoj softvera i biotehnologije najunosnije investicije u Srbiji
Pošto je usaglašenost sa ciljevima održivog razvoja osnova za ovu mapu, prepoznate oblasti investiranja su svakako pozitivne za budući razvoj Srbije
29.08.2023
Šest novih investicija otvaraju 1.200 radnih mesta u Srbiji
Investicije bi trebalo da pomognu zapošljavanje u unutrašnjosti zemlje.
24.07.2023
Padaju prognoze, BDP Srbije teško do zacrtanog nivoa
Ove godine se očekuje rast BDP-a oko dva odsto, što je niže od očekivanog, a priliv stranih direktnih investicija uticaće da usporavanje ne bude veće
18.07.2023
Prema njihovoj računici, strane i državne investicije zajedno učestvuju oko 15 odsto u BDP-u i neophodno je da privatne investicije dostignu već pomenutih 10 odsto BDP-a.
U Beloj knijzi za 2023. godinu ocenjuju da država stalno povećava poresko opterećenje i ostavlja privatnom sektoru sve manje akumulacije za investicije.
"Država povećava javne investicije, ali udeo ukupnih investicija u BDP-u opada. Paralelno sa rastom javnih i stranih investicija, odigrava se pad privatnih investicija", navodi Savet stranih investitora u Beloj knizi.
Strane investicije padaju na pet odsto BDP-a, što je znak da se povećaju privatne
U Narodnoj banci Srbije za Bloomberg Adriju kažu da se učešće investicija u osnovna sredstva (fiksnih investicija) u nominalnom BDP-u od 2018. godine kreće iznad 20 odsto. Tako je 2022. iznosilo više od 24 odsto, dok se prema projekciji centralne banke očekuje učešće između 23 odsto i 24 odsto u 2023. i u 2024. godini.
NBS ukazuje na pad stranih direktnih investicija. Priliv SDI u BDP-u je od 2018. do 2022. godine u proseku bio 7,5 odsto, dok je u 2022. godini to učešće iznosilo 7,3 odsto. Međutim, NBS predviđa da će SDI u 2023. i 2024.godini biti između pet i šest odsto BDP-a.
"Strane direktne investicije su jedan od izvora finansiranja ukupnih investicija u osnovna sredstva, pored ostvarene profitabilnosti, kredita namenjenih investicijama i kapitalnih rashoda države, i kao takve nije ih moguće jasno diferencirati od privatnih investicija, a samim tim i ukupnih investicija", odgovaraju u NBS na naše pitanje koliko tačno iznose domaće privatne investcije.
Kada je reč o podeli investicija na privatne i državne, podsećaju da zvanična statistika prati samo ukupne investicije u osnovna sredstva, dok NBS za potrebe svojih analiza i projekcija procenjuje državne investicije na osnovu podataka o realizovanim i planiranim kapitalnim rashodima budžeta.
Prema njihovoj proceni, učešće privatnih investicija u nominalnom BDP-u u 2022. iznosilo je 17 odsto, dok se u 2023. i 2024. očekuje učešće između 16 odsto do 17 odsto.
Činjenica je da se privatne kompanije trenutno teško usuđuju da investiraju kada je inflacija visoka i uz kamatne stope od sedam odsto na kredite.
Država treba da jača preduzetnički duh
Da su domaći investitori zastali sa investicijama zbog nepoverenja, ali i zbog pandemije virusa korona i rata u Ukrajini, potvrđuje i biznismen Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik".
"Subvencije se godinama daju stranim kompanijama, ali imamo obećanja da će biti podsticaja i domaćim firmama. Nadamo se da će se država okrenuti malo domaćoj privredi", kaže Drakulić.
Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, uzvraća da subvencije za otvaranje radnih mesta važe i za domaće i strane.
"Država ne daje pare na lepe oči. Sva davanja treba da se pokriju bankarskim garancijama.Velike kompanije to mogu da obezbede, ali male ne mogu", kaže naš sagovornik.
Ilustracija (Depositphotos)
Smatra da država mora da uloži dodatni napor kako bi razvijala preduzetnički duh i pomagala domaća mala i srednja preduzeća koja učestvuju u lancima dobavljača stranih korporacija.
Drakulić je optimističan i veruje da će se domaće investicije uvećati. Kako navodi, Delta holding Miroslava Miškovića investirao je 118 miliona evra u Sava centar. Kongresni centar će otvoriti problem smeštaja u Beogradu. Srbija nema dovoljno hotelskih kapaciteta bez obzira na to što u glavnom gradu radi 118 hotela. Za velike kongrese nedostaje još oko 100 hotela u narednih četiri ili pet godina.
"Nedavno je vlada odlučila da subvencioniše izgradnju i obnovu postojećih hotela. To je dobro jer će privatni sektor investirati u male u srednje hotele. Mišković će zidati još jedan hotel preko puta Hajata, ali ovo je prilika da domaći privatni sektor ulaže u postojeće i nove hotele, što će u narednim godinama povećati udeo privatnih investicija u BDP-u", ističe Drakulić.
Filipović: Privatne kompanije nemaju poverenja u sistem
S jedne strane, Srbija ima prljav, nelegalno stečen kapital koji je duboko u sivoj zoni i ne sme da se pojavi na sceni, a s druge strane, onaj koji sme da se pojavi i koji je legalno stečen i dokaziv jednostavno nema poverenje u sistem, upozorava Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, kod nas ne funkcioniše najbolje institucija zaštite privatne svojine i ugovora. Sudstvo i tužilaštvo se selektivno ponašaju i nema sigurnosti u ulaganjima. Nijedan investitor neće da trpi diskriminatorno ponašanje.
"To najbolje pokazuje to što naši poznati biznismeni svoj kapital plasiraju u inostranstvu, a ne u Srbiji. Znači nemaju poverenja u ovaj sistem, odnosno njegovu stabilnost i sigurnost. Veliki deo investicija koje pristižu iz inostranstva su ili privučene subvencijama ili su to raznorazni dilovi sa postojećim donosiocima odluka", kaže Filipović.
On ukazuje na činjenicu da u zemljama poput Slovačke, Mađarske i Češke domaće investicije učestvuju sa 10 do 13 procenata. Kod nas, ako su ukupne oko 22 odsto, kada se oduzmu strane i državne, privatne su ispod 10 odsto. Do korone su bile oko sedam procenata, što je izuzetno malo.
"Većina sistemskih mera koje se donose više favorizuju strane investicije nego domaće. Da bi investitor mogao da računa na podsticaje, potrebno je da uloži najmanje 300.000 evra, umesto dosadašnjih 100.000, a u Beogradu 500.000 evra. To je za mala preduzeća često nedostižno", navodi Filipović.
Da bismo dostigli rast od pet odsto, treba da imamo znatno veće učešće domaćih privatnih investicija, slaže se on.
"S druge strane, nisam video da se neko bavio time kako to da se nama stalno povećavaju strane i državne investicije, a da imamo tako nizak rast BDP-a. U poslednjih 10 godina je u proseku oko tri odsto. Tu je presudan kapitalni koeficijent, odnosno u šta se to ulaže i da li u kapitalno intenzivne delatnosti", kaže Filipović.
Pravna sigurnost i jake institucije put do većih investicija
Aleksandar Radivojević, finansijski i projektni menadžer FREN-a, objašnjava da učešće investicija u visini od 25 odsto BDP-a predstavlja određenu pretpostavku za ostvarivanje viših i održivih stopa rasta BDP-a. Taj procenat treba posmatrati kao indikator značaja investicija za rast i nešto ka čemu treba težiti.
Ali naš sagovornik upozorava da ni znatno veće učešće investicija ne garantuje određene stope rasta, jer stopa rasta zavisi od mnogo većeg broja faktora, nekih na koje možemo da utičemo kao zemlja, ali i nekih eksternih faktora.
Mnogo bitnije faktore za rast, a na koje naša država može da utiče, predstavljaju kvalitet poslovnog okruženja, kvalitet institucija i pravna sigurnost. Napredak na ovim poljima svakako bi doveo i do rasta investicija.
Beta/Saša Đorđević
"Različiti su načini na koje Srbija može ostvariti visoke stope rasta, ali nije nužno svaki rast dobar po građane Srbije. Jedan od načina može biti i zaduživanje države za investicione projekte i na taj ostvarivanje rasta građevinskog sektora i BDP-a. Ukoliko godinu u kojoj dođe do ovakvih investicija poredimo sa prethodnom, manje uspešnom godinom, statistika će pokazati visoku stopu rasta. Međutim, ukoliko se ti investicioni projekti budu pokazali kao nedovoljno uspešni u budućnosti, građani će ostati samo sa obavezom vraćanja dugova koje je država preuzela da bi realizovala ove investicije, odnosno rast BDP-a neće imati pozitivne efekte na građane", kaže Radivojević.
Stopa rasta BDP-a nije sama po sebi suštinski pokazatelj uspeha, potrebno je da taj rast bude održiv i na realnim osnovama, a za to je potrebno unaprediti uslove poslovanja, stvoriti snažnu pravnu državu, unaprediti obrazovni sistem, pružiti podršku malim i srednjim preduzećima, unaprediti kriterijume za izbor investicionih projekata, i još mnogo toga. Za sve to je potrebno dosta energije i vremena, pa je lakše izabrati kratkoročna rešenja koja na neodrživoj osnovi prikazuju rast BDP-a. Problem je u tome što u dugom roku ovakva rešenja mogu imati negativne posledice.
"Upravo sada se nalazimo u periodu posledica prethodnih odluka, koje jesu rezultirale pozitivnim stopama rasta BDP-a, ali na neodrživoj osnovi. Kao posledica, sada smo u periodu koji karakteriše kriza troškova života, visoka inflacija, posledično visoke kamatne stope, i drugo", zaključuje Radivojević.
Siniša Mali, ministar finansija, letos je izjavio da je Srbija ostvarila priliv stranih direktnih investicija od 7,1 odsto BDP-a u 2022. i 6,9 odsto u 2021. godini.
"Ukupne investicije u Srbiji u periodu od 2015. do 2022. godine, kumulativno su realno porasle oko 85 odsto. Učešće fiksnih investicija u BDP-u povećano je na 22,8 odsto u 2022. godini."
Prema njegovim rečima, državne investicije su dostigle 7,4 odsto BDP-a u 2021. i 2022. godine, dok su 2011. i 2012. bile tek oko tri odsto BDP-a.
Depositphotos
Mali: Državne investicije 7,4 odsto BDP
.webp){kind=icon}
