Srbiji potreban dugoročan rast od sedam odsto da bi stigla EU

Srbija je na 45 odsto BDP-a Evropske unije, a da bi se taj jaz smanjio, potrebne su veće stope privrednog rasta, bliže brojki od sedam odsto, rekao je u utorak Emanuele Giaufret, šef Delegacije EU u Beogradu na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora, udruženja koje okuplja 120 kompanija, većinom iz EU.

Koliko investicija je potrebno da bi Srbija dostigla rast  barod pet odsto BDP-a, objasnio je direktor FIC-a Aleksandar Ljubić. On je naveo da je neophodno da udeo investicija u BDP-u bude 25 odsto, a računa se da će kod nas državne investicije iznositi oko osam odsto, što sa stranim čini 15 procenata.

"To znači da bi privatne investicije trebalo da premaše 10 odsto BDP-a, kako bismo ostvarili pomenuti rast i za to ćemo se boriti u narednom periodu", naveo je Ljubić.

On je potvrdio da je Srbiji potreban dugoročan stabilan rast od sedam odsto kako bi stigla zemlje EU, pod uslovom da EU raste 2,5 odsto godišnje.

Inače, ove godine se u Srbiji očekuje privredni rast od oko 2,5 odsto, a dogodine 3,5 odsto, što je daleko od potrebnog.

Šef delegacije EU je naglasio da je potrebno da se ubrza integracija Srbije u EU i da je sada pravi trenutak da se ubrzaju sve neophodne reforme. Da bi se prevazišao ekonomski i socijalni jaz između EU i zemalja Zapadnog Balkana i ubrzalo pristupanje EU je nedavno predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi evra .

"Plan predviđa da se zemlje Zapadnog Balkana integrišu u jedinstveno tržište EU, da se uspostavi zajedničko regionalno trište i da se ubrzaju reforme", rekao je šef Delegacije EU.

Otvaranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, optimizacija carinskih procedura i smanjenje čekanja na granici, smanjenje troškova prekograničnih plaćanja, učešće Srbije i Zapadnog Balkana u jedinstvenom platom prometu EU samo su neki od primera koji su planirani za naredne godine.

Bloomberg Adria

 

"Neophodan je napredak i u vladavini prava, medijskim slobodama, dobrosusedskim odnosima, javnoj upravi i javnim nabavkama, rukovođenju državnim preduzećima, zelenoj tranziciji i digitalizaciji", istakao je Giaufret.

Predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Yettela Mike Michel potvrdio je da intenziviranje pregovora sa EU o statusu članstva Srbije ostaje ključni prioritet, da bi se harmonizovali domaći propisi sa evropskim standardima i smanjio geopolitički rizik za investicije i spoljnu trgovinu.

Osim toga, neophodno je vratiti inflaciju u ciljni koridor, optimizovati fiskalno opterećenje u cilju podsticanja investicija i privrednog rasta, te smanjiti javne izdatke i dovršiti restruktuiranje infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike, radi održivosti adekvatnog nivoa fiskalnog deficita i javnog duga.

Prema njegovim rečima, 2023. godina nije bila stabilna godina i Savet stranih investitora potpuno svestan izazova sa kojima se Srbija suočava zbog ekonomskih i geopolitičkih uslova, kao i da postoje stvari koje se mogu učiniti, bez obzira na okolnosti.

U Beloj knjizi za 2023. godinu najveći napredak ostvaren je u sektoru energetike, naglasio je Michel.

"Uzimajući u obzir sve trenutne okolnosti, opšte preporuke Saveta stranih investitora sadržane u Beloj knjizi 2023. odnose se na najveće izazove za investicije: proces EU integracija Srbije, zadržavanje inflacije uz rast kamata, porast poreskog opterećenja i održivost javnog duga",  rekao je predsednik Saveta stranih investitora.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da je Srbija ostvarila napredak u 100 preporuka, a da je najviši prosečan rejting ostvarila energetika, kao i da su planirana ulaganja u energetski sektor u narednih deset godina od 15 milijardi evra.

Bloomberg Adria

"I Međunarodni monetarni fond je takođe u poslednjoj reviziji rekao da smo pokrenuli reforme i da nastavljamo na dobrom putu", naglasila je Đedović Handanović. 

Prilika za Srbiju su, prema njenim rečima, evropski investitori koji se udaljavaju od azijskih tržišta zbog prekinutih lanaca vrednosti i logističkih problema, ali i investitori iz Azije koji su zainteresovani za region Zapadnog Balkana.

Digitalizacija i telekominikacija iz godine u godinu beleže dobre rezultate na listi Bele knjige. Izvoz IKT sektora Srbije iznosio je 2,7 milijardi evra u 2022, a ove godine je ostvaren rast od 35 odsto i očekuje se da će izvoz dostići 3,8 milijardi evra, rekao je danas ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović.

On je naveo  da u IKT sektoru radi 112.000 ljudi i da se najviše izvozi u SAD, Englesku, Švajcarsku na koje otpada skoro trećina izvoza IKT sektora, te da ovaj sektor ostvaruje najveći suficit.

Jovanović je izrazio zadovoljstvo što su telekomunikacije i digitalizacija i ove godine među prvih 10 mesta.

"To je rezultat dugoročnog planiranja i što je još 2017. godine digitalizacija postavljena kao jedan od naših prioriteta", rekao je ministar. Prema njegovim rečima, rađena je telekomunikciona i naučna infrastruktura i digitalizacija privrede i institucija, što je stvorilo uslove za veće strane investicije, da budu zasnovane na radno intenzivnim aktivnostima.

On je aukciju za 5G mrežu najavio za narednu godinu.

(Ažurirano podatkom o BDP-u Srbije.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar