Od EU dve milijarde bespovratno i četiri milijarde evra kredita

Evropska komisija je objavila ambiciozan plan za ekonomski rast u zemljama regiona Zapadnog Balkana. Promovisanje ovog plana bio je razlog zašto je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen posetila zemlje regiona prošle nedelje. Ovaj plan podrazumeva šest milijardi evra, od čega su dve milijarde bespovratni grant, a četiri milijarde evra su krediti za period 2024 - 2027. godine.

Predloženo je sedam prioriteta: slobodno kretanje robe; slobodno kretanje usluga i radne snage; pristup jedinstvenom evropskom platnom prostoru (SEPA); olakšavanje drumskog prevoza; integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta; jedinstveno digitalno tržište; integracija u industrijske lance.

Među ciljevima je i podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana putem Zajedničkog regionalnog tržišta, zasnovanog na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo doprineti rastu njihovih ekonomija za deset odsto.

"Ekonomska konvergencija je suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U ovom trenutku, brzina približavanja zemalja regiona i EU, i njen nivo, nije zadovoljavajući – ni u ekonomskom ni u reformskom smislu. To ometa njihov napredak na putu ka EU", navodi se u ovom dokumentu.

Unapređenja ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, uz uslov da se Zapadni Balkan uskladi s pravilima jedinstvenog tržišta i otvori relevantne sektore i oblasti za sve svoje susede istovremeno, u skladu sa Konkretnim regionalnim tržištem. 

Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana će biti pozvan da pripremi Reformski program na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Izveštaja o proširenju i Programa ekonomske reforme zemalja. Ovaj Reformski program će biti konsultovan, ocenjen i usvojen od strane Komisije.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Leyen izjavila je da se usvajanjem novog Plan rasta vrednog šest milijardi evra Zapadni Balkan približava Evropskoj uniji.

"Potencijal plana rasta je izuzetan. On može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro ima koristi iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko plaćanje, transport, energiju i digitalno jedinstveno tržište", rekla je predsednica Evropske komisije.

Strahinja Subotić, viši istraživač u centru za Evropske politike, kaže za Bloomberg Adriju da je trernutno nepoznato koliko je od pomenutih sredstava namenjeno za Srbiju. Međutim, s obzirom na to da je ovde reč o najvećoj državi regiona, može se pretpostaviti da bi Srbija, ukoliko napravi iskorake na svom putu ka EU, mogla da dobije najveći deo kolača.

Bloomberg Mercury

 

Posebno je značajno što će pristup ovim koristima biti uslovljen ostvarivanjem socioekonomskih reformi, reformi u oblasti vladavine prava i normalizacijom odnosa sa Prištinom. U tom pogledu, to su benefiti koji će biti nadohvat ruke, ali za koje ćemo tek morati da se izborimo. Na taj način, umesto da koristi nastupe tek po ostvarivanju članstva, ideja je da se nagrađuju države koje prave verodostojne iskorake, kratkoročno i srednjoročno gledano.

"Brzina je od suštinskog značaja – tako glasi poruka Komisije. Otkako je izbio rat u Ukrajini, sve institucije EU su shvatile da je kontraproduktivno ostaviti politiku proširenja u režimu autopilota. Stoga, ovaj plan predstavlja opipljiv proizvod koji ilustruje otrežnjenje EU i činjenicu da je shvatila da se ovde radi o ulaganju u buduće članice i da geopolitički imperativ zahteva snažniji politički i ekonomski angažman nego što je to do sada bio slučaj. Dakle, ideja je da se građanima pošalje poruka da članstvo nije prazna priča, i donosiocima odluka da je moguće izvući uvećane koristi za društvo i ekonomiju već tokom pretpristupnog perioda", smatra Subotić.

Kako objašnjava, ovo nije isto što i Ekonomski i investicioni plan iz 2020. od devet milijardi evra bespovratnog novca, odnosno 30 milijardi evra ukupno. Tim planom se pružio putokaz kako i u kojem pravcu treba usmeriti pretpristupnu pomoć (IPA III) kako bi se doprinelo reformama u regionu, ali i kako bi se infrastrukturni i energetski projekti razvili i implementirali na efektivan način. Ovaj Plan je dakle komplementaran odnosno predstavlja dodatno uvećanje fondova, čiji je cilj da se pošalje poruka, jasnije nego ikad, da je i u vremenu krize EU spremna da ulaže u region odnosno u njene buduće članice.