Izgradnja novih gasovoda na Zapadnom Balkanu višestruki rizik

Planovi za izgradnju novih gasnih elektrana, gasovoda i terminala za tečni prirodni gas (LNG) na Zapadnom Balkanu, čija se vrednost procenjuje na oko 3,5 milijardi evra, predstavlja rizik za ekonomsku i energetsku bezbednost, a preti i zelenoj tranziciji, navodi se u novom istraživanju Global Energy Monitora i Bankwatcha.

Kako navode, širenje gasne infrastrukture primoralo bi zemlje Zapadnog Balkana da uvoze daleko više gasa nego ranijih godina, izlagajući se tako ekonomskim i energetskim rizicima, ali i otežati energetsku tranziciju.

Pregled podataka Global Gas Plant Tracker i Global Gas Infrastructure Tracker pokazuje:

• 2.442 megavata (MW) planiranog kapaciteta na gas drastično bi produbilo zavisnost regiona od gasa, skoro utrostručivši današnjih 779 MW kapaciteta; 

• Prva dva terminala za uvoz LNG-ja u regionu u Crnoj Gori i Albaniji sa više od 0,5 milijardi kubnih metra kapaciteta povećala bi izloženost nestabilnom tržištu tečnog prirodnog gasa; 

• 2.715 kilometara novih gasovoda bi povuklo gas na Zapadni Balkan iz Grčke, Hrvatske i drugih suseda.

 

U 2021. zemlje Zapadnog Balkana - Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija - potrošile su samo 3,7 milijardi kubnih metara gasa, ili četiri odsto onoga što je Nemačka koristila iste godine.

Predloženo proširenje na mrežu gasne infrastrukture, uz podršku Evropske unije i SAD institucije, izložio bi region nestabilnim cenama i nestašicama gasa koje je prošle godine iskusio veći deo Evrope, navodi se u istraživanju. Dodaje se i da Albanija, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo trenutno nisu priključeni na gasne mreže, tako da bi nova infrastruktura stvorila potpuno novu zavisnost od gasa.

Bloomberg Mercury

Istovremeno, ponovljena upozorenja koja su ovog meseca stigla iz Međuvladinog panela za klimatske promene da se ne može izgraditi nova infrastruktura za fosilna goriva jer se zagrevanje planete mora ograničiti na 1,5 stepeni Celzijusa znače da planirana izgradnja gasne infrastrukture samo predstavlja milijarde evra potencijalno nasukanih sredstva.

Za region sa značajnim potencijalom za solarnu i energiju vetra, planovi za novu gasnu infrastrukturu bi takođe uveli nove prepreke naporima za pristupanje EU, pošto je taj potez u suprotnosti sa odredbama ugovora o Energetskoj zajednici koje između ostalog nastoje da usklade napore zelene energije regiona sa onim u EU.

Pippa Gallop, savetnica za energetiku za jugoistočnu Evropu u Bankwatchu, rekla je da će fosilna gasna infrastruktura koja je sada izgrađena biti obaveza Zapadnog Balkana.

"Ili će povećati zavisnost od uvoza i vezanost za fosilna goriva, ili će završiti kao nasukana imovina. Ako su EU i njene banke nešto naučile iz nedavnih problema sa snabdevanjem, moraju prestati da prodaju fosilni gas u regionu."

Istraživački analitičar u Global Energy Monitoru Robert Rozansky naveo je da zemlje širom sveta preispituju svoje planove za uvoz ovog nestabilnog, prljavog goriva nakon globalne energetske krize. "Ako Zapadni Balkan počne sa izgradnjom nove gasne infrastrukture, to će samo otežati prelazak na čistu, domaću i pristupačnu energiju."