.webp){kind=icon}
Privreda Srbije će u sledeće tri godine rasti brže od privrede evrozone, ali će taj rast biti skromniji nego u postpandemijskom periodu, jedan je od zaključaka iz ovogodišnjeg izdanja Bele knjige, koju izdaje poslovno udruženje Savet stranih investitora (FIC).
Privredni rast Srbije će tako u 2022, 2023, i 2024. godini iznositi 2,7 odsto, 2,5 i 2,2 odsto, dok ni u 2025. godini neće preći trag od tri odsto, već će ostati za 0,2 procentna poena ispod njega, procenjuju se u ovogodišnjem izdanju Bele knjige, objavljenom u utorak.
"Očekuje se ozbiljan pad BDP-a u evrozoni 2023. godine, uz recesiju u Nemačkoj i Italiji, koje su ključna izvozna tržišta Srbije", navodi se u saopštenju.
"Predviđamo usporavanja privrednog rasta u Srbiji, ali ne i recesiju kao 2020. Inflacija će rasti do kraja godine, potom se smiriti i ostati iznad ciljanog koridora", dodaje se.
Nedostaju privatne investicije
Tek nakon 2025. godine, kada se svetska privreda bude stabilizovala, i investicije će moći da ponovo preuzmu svoju ulogu pokretača privrednog rasta, navodi se u izveštaju, uz napomenu da Srbija i dalje ne stoji sjajno po tom pitanju.
Kako bi ostvarila održivu stopu rasta od pet odsto, Srbiji je potrebno da u BDP-u investicije učestvuju sa barem 25 odsto. Kako se navodi, učešće investicija u BDP u Srbiji konstantno je ispod ciljanog nivoa.
"Problem nedovoljnog ulaganja leži u niskom nivou privatnih investicija, koje bi morale da porastu od tri odsto do četiri odsto BDP-a. S druge strane, javne investicije rastu i približavaju se šest odsto BDP-a. To bi bilo u redu da ovaj iznos ne uključuje neproduktivna ulaganja u vojnu opremu (između 0,6 odsto i 1,0 odsto BDP-a)", navodi se.
Iz Saveta stranih investitora takođe upozoravaju da bi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom mogao da podrazumeva i fiskalno pooštravanje u narednoj godini, što bi moglo dovesti do smanjenja javnih investicija.
Napredak po svakoj četvrtoj preporuci
Bela knjiga je izdanje karakteristično po preporukama koje investitori daju državnim vlastima, a tiču se poslovne klime u zemlji. Ove godine su iznete 372 preporuke u 10 prioritetnih oblasti.
Od 345 prošlogodišnjih preporuka, napredak je ostvaren u četvtini, dok u 75 odsto slučajeva nije bilo napretka, naveli su autori.
Po metodologiji FIC-a, najviša ocena je tri, a najniža jedan. Najviše ocene su ove godine poneli digitalizacija i elektronsko poslovanje (2,57), farmaceutska industrija (1,71), i borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcijski nadzor (1,57), dok su radno-pravni odnosi i porezi ostali vrlo blizu minimumu sa ocenama 1,06 i 1,04.
EU i dalje prioritet
Iz saveta su takođe upozorili da je usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije po pitanju sukoba u Ukrajini ključni prioritet, uzevši u obzir ekonomske posledice i povezanost privrede Srbije sa privredama u evrozoni.
Premijerka Ana Brnabić, koja je prisustvovala predstavljanju izveštaja, tvrdi da je Srbija učinila dovoljno da ubedi investitore da je Srbija i dalje zemlja u koju treba ulagati.
Bloomberg
"Mi smo spremili jedan dokument koji na jasan način objašnjava poziciju Srbije i taj dokument slali svima koji su bili zainteresovani. Taj dokument je imao dovolno argumenata da do sada ne da nismo imali odustajanje od strane investitiora, već imamo više investicija u 2022. nego što smo imali rekordne 2021. godine", rekla je premijerka u odgovoru na pitanja novinara.
