Početak procesa priključenja Srbije Evropskoj uniji ove godine puni 18 godina i iako deklarativno ide trasiranim putem ka Briselu, čini se da je zapela u svojevrsnoj mreži političkih zahteva i inertnosti institucija, zbog čega je očekivano vreme ulaska u najviše evropsko društvo prilično neodređeno.
Srbija je poslednji klaster otvorila pre više od godinu i po, veliki broj čeka na otvaranje, dok je od 35 poglavlja uspela da zatvori tek dva.
Nedelja evropskih mogućnosti je počela danas u Beogradu i odražavaće se u Novom Sadu i Nišu s namerom da se našim građanima predstave mogućnosti saradnje Srbije i Evropske unije u oblasti ekonomije i biznisa, sporta, kulture, medija, obrazovanja. Kako se moglo čuti, oko 40 odsto građana je za to da Srbije postane članica EU, ali se stiče utisak da nisu dovoljno informisani o svim prilikama, jer EU daje novčanu pomoć, ali i niz drugih mogućnosti.
Bespovratno 162 miliona evra od EU
Jedna od tih mogućnosti je upravo sporazum o novim donacijama kroz Instrument za pretpristupnu pomoć u iznosu od 200 miliona evra, koji su danas potpisali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre na početku Evropske nedelje mogućnosti EU. Najveći deo tog novca, od čega je 162 miliona evra bespovratno, usmereno je na zelenu agendu.
Najveći deo je sredstava koje daje EU izdvojen je na sektor životne sredine, gde će više od 72 miliona evra biti iskorišćeno za unapređenje infrastrukture i povećanje institucionalnih kapaciteta za zaštitu životne sredine, kao i upravljanje i ublažavanje klimatskih promena kroz promociju principa zelene agende.
Miščević je rekla da će na taj način biti finansirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacija u Zlatiborsko-moravičkom okrugu, u kom živi oko 100.000 ljudi. "Deo novca je odvojen i za unapređenje medijskog okruženja tj. za dalji rad na sprovođenju medijske strategije, a to nije samo pisanje zakona već i stvaranje uslova za profesionalni rad medija u Srbiji", objasnila je Miščević i dodala da je važno zapošljavanje i mladih novinara.
Određeni iznos iz ovog paketa je namenjen pomoći Srbiji u procesu pregovora od lokalnog do nacionalnog nivoa kako bismo se na najbolji mogući način pripremili za dalji proces integracija, rekla je Miščević.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre je naglasio da finansijska sredstva i fondovi koje EU pruža Srbiji nisu stvoreni kao izraz velikodušnosti ili milosrđa, već zbog toga što je Srbija odlučila da postane deo evropske porodice kojoj integralno pripada ne samo geografski već i istorijski, kulturološki i ekonomski. "Misija delegacije koju predvodim i koja mi je poverena, meni i mojim kolegama je da od Srbije stvorimo još jačeg partnera EU, progresivno integrišemo Srbiju u EU i osiguramo da ove mogućnosti rastu i dana u dan", rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima postoji želja da se Srbija progresivno integriše u EU i osigura da njene mogućnosti rastu iz dana u dan, a da to ujedno znači snažnu integraciju i usidrenje srpske ekonomiju u jedinstveno tržište EU. To bi značilo još bolji pristup srpskim kompanijama najvećem trištu na svetu, tržištu koje broji 120 miliona ljudi. To znači i slobodno kretanje ljudi, robe i drugih stvari i mogućnosti koje EU pruža.
Beta/Milan Obradović
Dodao je da će pristup EU porodici srpskim kompanijama omogućiti još bolju opremu, bolje konkurentnije uslove za stvaranje boljih proizvoda. "To znači još veću pomoć za srpsku vladu kako bi stvorila bolje uslove za srpske preduzetnike, da cvetaju, rastu i stvaraju nova radna mesta uz Srbiji. Srbija ima mnogo toga da ponudi EU i želimo da ostvarimo tu mogućnost. Ne želimo da propustimo tu mogućnost, ali želimo da i je i Srbija iskoristi i da je ne propusti", rekao je šef misije EU u Beogradu.
EU je svake godine alocirala više od 100 miliona evra kako bi podržala Srbiju i kroz radne projekte pored IPA fondova kako bi pomogla Srbiji da unapredi energetsku efikasnost, infrastrukturu, železnicu, puteve. "Imamo jasne ciljeve i očekujemo rezultate. Rezultate u vidu jasnog napretka Srbije na putu ka EU", naglasio je Žiofre.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji se učesnicima Evropske nedelje mogućnosti obratio putem video-veze, naglasio je da je pristup Srbije EU strateški plan koji je jednako značajan i za Srbiju i za evropsku zajednicu, a da je EU napravila strateški izbor kada je započela pregovore o njenom priključenju. „Srbija je odabrala da bude deo alijanse snažnih i prosperitetnih zemalja, a EU je napravila strateški izbor kada je započela pregovore o njenom priključenju. Već smo napravili plan podrške Srbiji na tom putu i razvili ekonomski investicioni plan kroz koji je opredeljeno devet milijardi evra u grantovima, i 30 milijardi evra u regionalnim investicijama da bi unapredili transportnu, digitalnu i energetsku infrastrukturu“, rekao je Varhelji.
Primena ovog plana, kako je rekao, ide po planu i naglasio projekat pruge Beograd - Niš kao značajnu investiciju, koju EU podržava sa 2,2 milijarde evra.
"EU daje podršku Srbiji i kada je u pitanju energetska kriza, obezbedili smo paket pomoći za zapadni Balkan u iznosu od jedne milijarde evra, prva polovina od ovog iznosa posvećena je podršci ugroženim domaćinstvima i koju je Srbija već dobila, a ugroženi građani, uz pomoć Vlade Srbije primetili ovu podršku kroz umanjenje svojih računa za struju“, rekao je Varhelji.
Prema njegovim rečima EU planira dodatnim sredstvima da podrži diverzifikaciju Srbije kako bi postala energetski nezavisnija i rezilijentnija. Trenutno se radi na novom planu rasta za Zapadni Balkan da se značajno ubrzaju integracije regiona u EU.
Evropska unija je već sada najveći investitor i trgovinski partner Srbije, rekao je Varhelji, i benefiti tog partnerstva su uzajamni.
Dugo čekanje na granicama prepreka za izvoznike
Što se tiče usklađivanja Srbije sa EU, taj put je unapred definisan i Srbija treba da nastavi da korača tim putem, smatra Aleksandar Ljubić, predsednik Saveta stranih investitora koji je govorio o iskustvima stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Pridruživanje EU nije datum, već put, i Srbija svakog dana treba da unapređuje poslovno okruženje.
"Preko 70 odsto investiora dolazi iz EU, a 96 odsto investitora iz Srbije izvozi u EU. Bilo kakvo zadržavanje na granicama nije dobro i mora da se radi na ubrzanju procedura. Srbija u ovom trenutku nije politički integrisana u EU, ali jeste ekonomski. Bez EU Srbija u ovom trenutku nema ekonomiju", rekao je Ljubić.
Radoš Gazdić, direktor RAS, rekao je da Srbija radi na tome da skrati vreme zadržavanja na granicama i da su uvedeni jedinstven transportni list i kućno carinjenje, koji su malo skratili čekanje na graničnim prelazima. On potvrđuje da zadržavanje na granicama jeste najkritičniji deo kada se radi o usklađivanju sa EU.
"Postoji deo politika i pravnih normi koje nisu usklađene, ali što se tiče samog poslovanja i biznis operacija u Srbiji, ne vidim neusklađenost", smatra Gazdić.
Na putu ka EU - od prvog službenog putovanja do penzije
Tatjana Dinkić, rukovodilac Grupe za EU i CEFTA, rekla je da pet sati čekanja na granicama je jednako kao 4,6 odsto carine. To bi praktično značilo da granica anulira ono što je urađeno Sporazumom o slobodnoj trgovini kojim smo ukinuli carine, a onda čekanja na granicama povećavaju te troškove. Najveći problem je na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom.
Navela je da je njeno prvo službeno putovanje 1991. godine bilo u Brisel i nada se da ćemo, kada ode u penziju, već biti članovi EU.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...