.webp){kind=icon}
Strane kompanije su nastavile intenzivno da ulažu u Srbiji i u prvih deset meseci su uložile 3,7 milijardi evra, što je za oko osam odsto više nego prošle godine. Kineske investicije, iako najveće pojedinačne, prepolovljene su u odnosu na prošlu godinu, dok je Nemačka, tradicionalno naš dugogodišnji najveći investitor, uložila svega 117,6 miliona evra.
Prema zvanično objavljenim podacima za devet meseci 2023. godine, priliv SDI u Srbiju je iznosio 3,2 milijarde evra (neto SDI tri milijarde evra). Preliminarni podaci za oktobar ukazuju da je taj priliv, posmatrano od početka godine zaključno sa oktobrom, premašio 3,7 milijardi evra, kažu za Bloomberg Adriju u Narodnoj banci Srbije.
Da li će dostići prošlogodišnjih rekordnih 4,4 milijarde evra, ostaje da se vidi.
Opširnije
Italijanski Ariston otvara fabriku u Nišu
"Završili smo razgovor sa predstavnicima kompanije Ariston, jednom od najmoćnijih italijanskih kompanija za grejne sisteme i za bojlere", rekao je Aleksandar Vučić.
31.10.2023
Dve nove investicije iz Nemačke i Holandije stižu u Srbiju
Ono što je posebno važno jeste otvaranje 850 novih radnih mesta u Kragujevcu, Čačku i Nišu, naglasio je ministar privrede Slobodan Cvetković.
20.10.2023
Razvoj softvera i biotehnologije najunosnije investicije u Srbiji
Pošto je usaglašenost sa ciljevima održivog razvoja osnova za ovu mapu, prepoznate oblasti investiranja su svakako pozitivne za budući razvoj Srbije
29.08.2023
Šest novih investicija otvaraju 1.200 radnih mesta u Srbiji
Investicije bi trebalo da pomognu zapošljavanje u unutrašnjosti zemlje.
24.07.2023
Padaju prognoze, BDP Srbije teško do zacrtanog nivoa
Ove godine se očekuje rast BDP-a oko dva odsto, što je niže od očekivanog, a priliv stranih direktnih investicija uticaće da usporavanje ne bude veće
18.07.2023
Kako ističu, NBS konzervativno projektuje prilive od SDI i, prema njihovoj poslednjoj projekciji za ovu godinu, projektovan je priliv SDI u Srbiju od oko četiri milijarde evra, odnosno oko pet odsto BDP-a.
"Međutim, kretanja u dosadašnjem toku godine i naše nove procene za preostali deo godine ukazuju da će taj priliv gotovo sigurno biti veći od projektovanog, odnosno premašiće četiri milijarde evra", kažu u NBS.
Ubedljvo najviše investicija dolazi iz EU, ali i azijske zemlje, pre svega Kina, povećavaju ulaganja u našoj zemlji. Odnos je otprilike dva prema jedan, jer priliv iz evropskih zemalja iznosi 65,8 odsto, a iz azijskih 32,3 odsto.
Posmatrano po zemljama, tokom prva dva tromesečja 2023. najveći prilivi SDI u Srbiju zabeleženi su iz Kine (592,6 miliona evra), Holandije (414,7 miliona evra), Rumunije (124,5 miliona evra), Velike Britanije (122,5 miliona evra), Nemačke (117,1 milion evra) i Austrije (113,6 miliona evra).
Ipak treba imati u vidu da iz Holandije mogu dolaziti značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.
Zanimljvo je da je Rumunija po investicijama ispred Nemačke, koja je najveći investitor u Srbiji. Tamošnje kompanije su u poslednjih deset godina ovde investirale više od četiri milijarde evra i zaposlile oko 80.000 ljudi. Ali očigledno zbog recesije, ove godine su manje ulagale.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike, nedavno je na predstavljanju Bele knjige za 2023. godinu rekla da je prilika za Srbiju to što se vraćaju evropski investitori, koji se udaljavaju od azijskih tržišta zbog prekinutih lanaca vrednosti i logističkih problema, ali i investitori iz Azije koji su zainteresovani za region Zapadnog Balkana.
Kao što je poznato, Kina poslednjih godina povećava investicije u Srbiji jer joj se zbog činjenice da nismo članica EU, a imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i Rusijom, otvara mogućnost da odavde izvozi na tržište EU, koje je njen krajnji cilj.
Veliki deo SDI u Srbiji usmeren je ka razmenljivim sektorima, a najveći deo investicija je usredsređen u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivačkoj industriji. Iako Srbija očekuje manji prilv SDI u narednim godinama, ona nastavlja da 2024. subvencioniše privlačenje stranih investicija sa 26,3 milijarde dinara, što je za milijardu i po više nego ove godine.
U periodu 2015-2022. tekući deficit Srbije je bio potpuno pokriven neto prilivom SDI, a NBS očekuje da to bude slučaj i u narednim godinama.
U 2022. godini zabeležen je tekući deficit od 4,2 milijarde evra (6,9 odsto BDP-a). U devet meseci 2023. godine, deficit je iznosio 792 miliona evra (1,6 odsto BDP-a), što je za 2,5 milijardi evra niže na međugodišnjem nivou, kao posledica niže cene energenata, ali i rasta izvoza usluga, prerađivačke industrije i struje.
I Svetska banka u jesenjem izveštaju za Zapadni Balkan prognozira da će deficit tekućeg računa biti niži od očekivanog u 2023. godini i iznosiće 2,5 odsto BDP-a, dok se snažan priliv stranih investicija nastavlja, tako da tokovi finansiranja ostaju komforni, zaključuju analitičari Svetske banke.
Projekcija tekućeg deficita za 2024. godinu NBS revidirana je naviše na 3,8 odsto BDP-a i primarno je vođena novim investicionim ciklusom i oporavkom uvoza opreme i repromaterijala.
"U srednjem roku se očekuje stabilizacija udela bruto nacionalne štednje, uz postepeni rast bruto domaćih investicija u saobraćajnu, komunalnu i energetsku infrastrukturu, kao i u projekte povezane sa međunarodnom svetskom izložbom EXPO 2027", smatraju u NBS.
