Posle rekordne 2024, Srbija traži novi investicioni zamah

Nakon prošlogodišnjeg investicionog rekorda, strana ulaganja u Srbiji osetno su usporila u 2025. Ipak, poslednji izveštaji pokazuju stabilizaciju i najavljuju moguć povratak investicione dinamike. Od čega će zavisiti ishod u drugoj polovini godine?

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji tokom prvih šest meseci 2025. iznosio je 1,5 milijardi evra, što je oko čak 40 odsto manje nego u istom periodu rekordne 2024. godine. Iako su SDI u 2025. praktično prepolovljene, podaci o investiranju u maju i junu skoro da su dostigli nivoe iz istog perioda prošle godine, što daje osnova Narodnoj banci Srbije (NBS) da u drugoj polovini 2025. očekuje sličan iznos kao 2024.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković navela je da su SDI smanjene kao "posledica natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji".

"Ipak, u poslednja dva meseca uočava se da se dinamika priliva stranih direktnih investicija približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv bude veći nego u prvoj polovini godine. Na takva kretanja uticaće i smanjenje globalne neizvesnosti nakon postizanja dogovora oko carina, mada i dalje ostaju otvorena brojna pitanja o sprovođenju ovih sporazuma", navela je Tabaković na nedavnoj prezentaciji Izveštaja o inflaciji – avgust 2025. u NBS.

 

Podsetimo da su u 2024. godini SDI u Srbiji premašile su 5,2 milijarde evra, što je bio istorijski maksimum.

Struktura i tokovi kapitala

Prema Izveštaju o inflaciji NBS, priliv SDI u drugom tromesečju 2025. iznosio je 813,1 milion evra, što je manje nego u istom periodu prošle godine i ispod proseka iz postpandemijskog perioda. Istovremeno, rezidenti su u inostranstvu investirali 446,8 miliona evra, pa je neto priliv SDI u drugom tromesečju iznosio 366,3 miliona evra.

Na nivou prvog polugodišta, priliv je premašio 1,5 milijardi evra, a struktura je ocenjena kao povoljna – većina SDI bila je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti, uz široku geografsku i projektnu rasprostranjenost.

U NBS su naveli i da je u istom periodu zabeležen je neto odliv kapitala po osnovu portfolio investicija od 152,4 miliona evra, dok je po osnovu finansijskih kredita ostvaren neto priliv od 526,7 miliona evra, vođen rastom zaduženja preduzeća. Po osnovu gotovog novca i depozita ostvaren je priliv od 50,8 miliona evra, a po osnovu trgovinskih kredita i avansa 64 miliona evra.

Centralna banka očekuje da će i u narednom periodu SDI zadržati visoku geografsku i projektnu diverzifikaciju, a najveći deo priliva biće usmeren u izvozno orijentisane sektore. Projekcija je da će se njihovo učešće kretati od četiri do pet odsto BDP-a.

Pad je rezultat visoke baze i privremenih faktora

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), ističe da na pad SDI utiče kombinacija faktora.

"Jedno je viša baza - prošla godina bila je rekordna, sa ulaganjima koja su bila ekstenzivna i neuobičajena. Nezgodno je porediti kratke vremenske periode i na osnovu toga zaključivati o velikim promenama", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.

On podseća da je guverner NBS rekla kako su u maju i junu prilivi bili približni prošlogodišnjim, što smatra "dobrim znakom". Kao druge razloge navodi "lošu ekonomsku i poslovnu konjunkturu u Evropi, našem ključnom investitoru, kao i politička dešavanja i nestabilnost u zemlji, koja neke investitore navode da odlože ulaganja".

Jedan od najvećih stranih investitora je kineski Zijin; Foto: Bloomberg

"Ova tri momenta su ključna, mada je visoka baza iz 2024. presudan faktor. Ako se sada, u letnjim mesecima, nastavi sličan tempo priliva kao u maju i junu, to je pozitivan signal. Moguće je i da NBS raspolaže informacijama o najavljenim većim investicijama koje bi popravile sliku", naglašava Nikolić.

I guvernerka i ekonomisti procenjuju da bi druga polovina 2025. mogla doneti jači priliv SDI. U NBS su istakli da se očekuje "zadržavanje njihove visoke geografske i projektne rasprostranjenosti, kao i da će i dalje najveći deo priliva biti usmeren u izvozno orijentisane sektore, pri čemu je procena NBS da će se kretati u rasponu od četiri do pet odsto BDP-a".

Odakle stižu investicije 

Inače, centralna banka ističe da su SDI geografski diverzifikovane, uz najveće učešće priliva iz EU, ali i rastuće učešće priliva iz azijskih zemalja.

Geografska struktura SDI, odnosno poreklo stranih investicija upravo i pokazuje da su najviši prilivi zabeleženi iz evropskih zemalja (61,6 odsto), ali sve je više direktnih investicija i iz azijskih zemalja (34,6 odsto). Najveći investitor ostala je Evropska unija (EU), sa više od dve milijarde evra ulaganja u Srbiji.

Gledano pojedinačno po državama, najveće SDI u Srbiju u 2024. godini upravo su zabeležene iz Kine, a zatim slede investicije iz Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske.

Međutim, najjača evropska privreda, Nemačka, u 2024. je u zavisnosti od dinamike projekata tokom godine, ostvarivala i prilive i odlive. "Posmatrano na nivou godine, zabeležen je neznatan odliv SDI iz Nemačke u 2024. godini u iznosu od 0,4 miliona evra", naveli su ranije u NBS. Poređenja radi, u 2023. zabeležen je priliv od 223 miliona evra.

"Pri ovome treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji", objasnili su ranije u NBS.