EU ponovo dominira, azijske investicije u Srbiji usporavaju

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji ponovo gube na diverzifikaciji izvora kapitala jer su ulaganja iz Azije ove godine drastično pala, i to nakon što su lane stala rame uz rame sa finansiranjima koja su došla iz Evropske unije (EU), inače tradicionalno dominantnog investitora u zemlji. Investiciona slika postaje još sumornija ako se ima u vidu to da su time i ukupna inostrana ulaganja znatno oslabljena u odnosu na rekordni iznos iz 2024.

U prvih šest meseci ove godine, ukupni priliv SDI iznosio je 1,89 milijardi evra, što je znatno ispod nivoa iz istog perioda 2024, koji je bio iznadprosečan, kada je Srbija privukla 3,16 milijardi evra, pokazuju preliminarni podaci Narodne banke Srbije (NBS). Najveći procentualni pad beleži se upravo kod azijskih investicija.

"Prema raspoloživim podacima za prvih šest meseci 2025. godine, posmatrano po zemljama i regionima, najveće SDI u Srbiju su zabeležene iz evropskih zemalja u iznosu od 1,32 milijarde evra (85 odsto od ukupnih SDI), odnosno EU u iznosu od 1,06 milijardi evra (68,6 odsto), a iz azijskih zemalja u iznosu od 143,8 miliona evra (9,3 odsto)", kazali su u centralnoj banci.

Nepunih 10 odsto udela koji azijske investicije drže u ukupnim SDI znatno je manji procenat u poređenju sa skoro 35 odsto koliko su držale u 2024 (posmatrano za celu prošlu godinu). Ulaganja koja su stigla iz Azije lane su ukupno iznosila 1,83 milijarde evra. Samo iz Kine tadašnje investicije vredele su 1,63 milijarde evra.

Posledično, udeo koji ima EU sada je znatno porastao, iako ga ne prati isto tako značajan skok u apsolutnim vrednostima. Naime, investicije iz EU za celu 2024. godinu iznosile su 2,05 milijardi evra, pa pomenutih 1,06 milijardi koje su odatle stigle u prvoj polovini 2025. deluju u skladu s prošlogodišnjim učinkom. Međutim, skoro 69 odsto, koliko sad EU drži u ukupnim SDI, daleko je više od približno 39 odsto, koliko je iznosio njihov udeo u 2024.

To je doprinelo i uvećanju procenta na nivou svih evropskih zemalja, na koje je prošle godine zbirno otpadalo nešto više od 61 odsto ukupnih priliva SDI.

NBS: Ne svoditi tendencije na pojedinačne kvartale

"Važno je istaći da se tokom godine učešća pojedinih regiona menjaju s obzirom na to da na dinamiku ulaganja, pored ekonomskih i geopolitičkih kretanja, utiče i dinamika realizacije određenih projekata, tako da se na osnovu kretanja samo u jednom ili dva kvartala ne mogu procenjivati trendovi u kretanju SDI i donositi zaključci o dugoročnijim kretanjima", napominju u centralnoj banci.

Zgrada Narodne banke Srbije; Foto: Bloomberg

Sagovornici takođe skreću pažnju na to da je prilikom analiziranja priliva SDI po geografskim regionima bitno imati u vidu da se oni evidentiraju iz zemalja iz kojih oni dolaze, to jest gde su registrovane kompanije, pri čemu zemlja porekla kompanije može biti drugačija.

"U tom smislu ukazujemo na to da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji", dodaju centralni bankari.

Uspon Azije

Investicije iz azijskih zemalja beleže značajniji rast od 2018. godine, podseća NBS i u proseku u prethodne tri godine su iznosile oko 35 odsto ukupnih SDI. Paralelno s tim, SDI iz EU su u toku prethodne tri godine iznosile u proseku oko 40 odsto ukupnih investicija.

Na pitanje da li su SDI iz Azije bile u nekoj godini dominantne, kažu da je to bio slučaj u 2022. godini kada su ulaganja iz azijskih država iznosile 1,67 milijardi evra i bila veća od investicija iz EU, ali ne i iz evropskih zemalja ukupno posmatrano.

"U poslednja dva meseca se uočava da se dinamika priliva SDI približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv SDI bude veći nego u prvoj polovini godine", navode u NBS. Oni očekuju da će prilivi SDI u narednim godinama biti oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), s tim da ne izrađuju projekciju priliva investicija po regionima i po zemljama.

Osvrćući se na pređašnji period, centralni bankari zaključuju da su skoku inostranih ulaganja u Srbiji u prethodnom periodu doprinosili makroekonomska i finansijska stabilnost i pozitivni izgledi rasta, kao i povoljan geostrateški položaj, sklopljeni bilateralni sporazumi o saradnji s mnogim zemljama, kvalitetna radna snaga i kreiranje dobrog investicionog ambijenta.

"Zadržavanje ovakvih trendova treba da doprinese nastavku rasta SDI i ukupno posmatrano i iz azijskih zemalja. Naravno, važan preduslov rasta SDI je i smanjenje globalne neizvesnosti i jačanje globalnog investicionog poverenja", zaključili su u NBS, uz napomenu da se važnost azijskih investicija u zemlji ogleda u većoj geografskoj i proizvodnoj diverzifikaciji srpskog izvoza, a time i dugoročnoj održivosti eksterne pozicije države.