Friedrich Merz postao kancelar uz poteškoće – slede velike reforme

Friedrich Merz pokušao je da prevaziđe neprijatnu blamažu uoči stupanja na funkciju kancelara, obećavši da će pokrenuti posrnulu nemačku ekonomiju i obnoviti vojsku.

Dan koji je trebalo da protekne u duhu ceremonije i protokola pretvorio se u političku dramu kada Merz nije uspeo da dobije potrebnu većinu u Bundestagu iz prvog pokušaja - što je prvi takav slučaj u istoriji Savezne Republike Nemačke. Nakon višesatnih konsultacija sa ustavnim stručnjacima, Merz je u drugom glasanju uspeo da osvoji najmanje 316 od ukupno 630 glasova poslanika.

"Normalno je da ne glasaju svi za", rekao je kasnije u intervjuu za televiziju ARD. "Verovatno nikad neću znati prave motive onih koji su glasali protiv."

Ovaj rani raskol u koaliciji, čak pre nego što je nova vlada formalno stupila na dužnost, nagovestio je težinu izazova koji čekaju Merza.

Njegov mandat počinje u trenutku kada Donald Trump najavljuje nove carine koje bi mogle da pogode ključna nemačka izvozna tržišta, a rat u Ukrajini budi bojazni u vezi sa bezbednošću Evrope. Evropske lidere sada zanima da li će Merz, 69-godišnji konzervativac, uspeti da oživi privredu posle dve godine recesije i predvodi vojnu obnovu EU.

"Najvažnije je da i za deset godina ostanemo zemlja koja živi u slobodi i miru", rekao je Merz. "Ta sloboda i taj mir su danas ugroženi i zbog toga je moj glavni prioritet da ih zaštitim."

Nova nemačka vlada već ima ovlašćenja da odmah poveća javna ulaganja u infrastrukturu zahvaljujući fondu od 500 milijardi evra koji su u martu zajednički uspostavili konzervativci, Socijaldemokratska partija i Zeleni. Takođe su usvojene ustavne izmene koje omogućavaju izuzimanje vojne potrošnje iz pravila o budžetskom zaduživanju, što otvara prostor za modernizaciju vojske nakon višegodišnjeg zanemarivanja.

Bloomberg

Međutim, te mere izazivaju nelagodu kod pojedinih poslanika iz CDU/CSU, posebno zbog Merzovog odustajanja od budžetske discipline i prelaska na deficitno finansiranje. Njegova podrška u anketama već je počela da opada.

Pošto je glasanje bilo tajno, verovatno se nikada neće saznati ko tačno nije podržao Merza, ali teorije zavere već kruže.

Kasno uveče, novi kancelar održao je svoju prvu sednicu kabineta, a već sutradan putuje u Pariz na razgovore sa predsednikom Emmanuelom Macronom, a potom i u Varšavu na sastanak sa premijerom Donaldom Tuskom.

Šta kaže Bloomberg Economics...

"Veći rizik je u tome što neki poslanici možda suštinski ne podržavaju ključne delove koalicionog programa, što bi moglo da zakomplikuje usvajanje važnih ekonomskih mera. To povećava verovatnoću kašnjenja u planiranju budžeta za ovu i narednu godinu i može dovesti do slabijeg fiskalnog podsticaja od očekivanog, i kratkoročno i srednjoročno", kaže Antonio Barroso, viši analitičar za geoekonomiju.

Bloomberg

Dok CDU/CSU beleži pad podrške, ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD), koju je domaća obaveštajna služba prošle nedelje zvanično označila kao ekstremističku, beleži rast - naročito na istoku zemlje. U nekim anketama AfD je već prestigla Merzovu koaliciju, a u Bundestagu je postala najjača opoziciona snaga. Poslanici AfD-a slavili su neuspeh prvog glasanja, a jedna od predsednica predsednica Alice Weidel je napisala na mrežama da "ovo pokazuje na koliko je slabim temeljima izgrađena ova koalicija".

Za Merza, izbor za kancelara predstavlja ostvarenje višedecenijskog političkog sna. Nakon sukoba sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel, između 2009. i 2021. bio je izvan politike. Nakon dva neuspela pokušaja, konačno je preuzeo vođstvo CDU-a krajem 2021. godine.

Jedan od predsednika SPD-a i novi ministar finansija Lars Klingbeil pokušao je da povrati poverenje u novu administraciju.

"Potrebna nam je stabilna vlada," rekao je za ARD. "To sam danas jasno rekao i javnosti, i klubu poslanika, i koalicionim partnerima."