Merz najavljuje kraj štednje i revolucionarne promene u Nemačkoj

U nemačko-francuskom tandemu revolucije su uglavnom dolazile iz Pariza, a sada neočekivano dolaze od racionalnih Nemaca. Nemačku očekuje period presudnih odluka u narednim danima, kada će se u Donjem domu parlamenta raspravljati o mogućnosti zaobilaženja fiskalnog pravila za potrebe vojnih izdataka i implementaciju infrastrukturnog fonda vrednog 500 milijardi evra.

Ulog je prvenstveno bezbednost, kao i ekonomski oporavak vodeće evropske ekonomije. Tim merama Nemačka bi ne samo odbranila sebe od ruskog revanšizma, već bi se ekonomski osnažila i infrastrukturno modernizovala. Međutim, vruća tema uzburkava tamošnju političku scenu, jer najavljene mere zadiru u samu srž pacifističkog identiteta finansijski odgovorne i ekonomski snažne savezne republike.

Konačna odluka rasprave u četvrtak biće poznata početkom naredne sedmice, a najverovatniji budući kancelar i lider hrišćanske unije CDU/CSU, Friedrich Merz, već je pre istorijskog glasanja najavio da povlačenja neće biti: "S obzirom na pretnju našoj slobodi i miru na našem kontinentu, odbrana mora biti usmerena ka tome da učinimo sve što je neophodno".

Trka s vremenom

Upravo taj korak će Merz morati da preduzme ukoliko želi da u parlamentu u narednim danima i pre 24. marta - kada će zasedati u novom sazivu - ostvari jednu od najobimnijih fiskalnih i budžetskih reformi od ujedinjenja dve Nemačke.

Fridrih Merz, kandidat za kancelara sa najvećim izgledima, odlučno je uoči ključnog glasanja najavio da od reformi neće odustati: "Suočeni sa pretnjama našoj slobodi i miru na evropskom kontinentu, moramo učiniti sve što je neophodno za jačanje naše odbrane", rekao je.

Pored hrišćanske unije, predlog podržavaju samo socijalisti iz redova SPD-a, dok Merz, crni vitez nemačkih konzervativaca, pokušava da za revolucionarne promene u poslednjem trenutku pridobije i stranku Zelenih. Iako je stranka Zelenih u sredu odbila da podrži planove stranaka CDU/CSU i SPD, postoji mogućnost da je to, zapravo, pregovaračka taktika. Ukoliko promene stav, privremena koalicija bi mogla da obezbedi potrebnu dvotrećinsku većinu za ustavne promene pre formiranja novog parlamenta.

O spornoj prirodi fiskalno-odbrambene reforme najbolje govori činjenica da je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) podnela hitan zahtev Ustavnom sudu da se parlamentarna rasprava o tom pitanju potpuno zabrani. Ukoliko Merz ne uspe da realizuje reforme u "starom" parlamentu, to će u budućem sazivu biti gotovo nemoguće - AfD i stranka Levica (nem. Die Linkspartei) imaju više od trećine glasova, a obe se protive reformi zaduživanja.

 

 

Rasprava o tome šta znači biti Nemac

Rizik takve reforme, u vreme skorog okončanja ukrajinskog rata koji će Rusiju ohrabriti u osvajačkim namerama, ne bi mogao biti veći. Celokupna Evropa s velikom pažnjom prati reakciju Nemačke na aktuelnu krizu, s obzirom na njen status ekonomskog i političkog centra Evropske unije. Pitanje popuštanja takozvane dužničke kočnice i osnivanje posebnog fonda, kojima bi toj državi u narednoj deceniji omogućili modernizaciju notorno zastarele infrastrukture i ubrzano naoružavanje, stoga nije samo stvar složene političke aritmetike.

Bundestag će, prema ocenama sagovornika iz oblasti ekonomije, politikologije i preduzetništva, odlučivati o samoj suštini Nemačke i nemačkog identiteta. Reč je o dva presedana - povećana potrošnja za odbranu za Nemačku predstavlja napuštanje tradicionalnog pacifističkog stava, a zamrzavanje ograničenja državnog zaduživanja prekid ordoliberalne ekonomske doktrine.

"Nemačkoj je pacifistički stav bio nametnut spolja posle Drugog svetskog rata i bio je deo posleratnog nemačkog identiteta", kaže o suočavanju sa revolucionarnim promenama u Nemačkoj Jure Požgan, politikolog i predavač iz oblasti međunarodnih odnosa na fakultetu za društvene nauke u Ljubljani. Iako su njegovi tvorci pre svega bile politička i ekonomska elita, a tek onda građani, "promenjeni bezbednosni uslovi u Evropi uticali su na nemačko javno mnjenje koje naginje u pravcu povećanih izdataka za odbranu".

"Državna potrošnja neće rešiti sistemske probleme privrede, koji zahtevaju bolne institucionalne reforme, slične onima iz Schröderove (Gerhard Schröder, bivši kancelar, prim. aut.) agende", objašnjava ekonomista Mitja Kovač.

Dok je veliko pitanje da li promene državne potrošnje podržavaju dve trećine poslanika, Merzove reforme s druge strane podržava čak dve trećine Nemaca. Pored javnosti, promene od Berlina zahteva i realna politika:

"Ublažavanje fiskalne discipline je neophodno ukoliko Nemačka želi da se prilagodi trenutnoj povećanoj potrebi za dodatnim naoružavanjem, koje zahtevaju rat u Ukrajini i najavljeno povlačenje bezbednosnih garancija SAD", objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.

Ipak, reč je o korenitijim promenama, jer je Nemačka i pre ukrajinskog rata pokušavala da poveća svoj uticaj na geopolitičkom nivou, smatra ovaj stručnjak. Radilo se o uključivanju u civilna i postkonfliktna posredovanja međunarodne zajednice, posebno u okviru EU, kaže on. "Istina je, međutim, da nije bilo reči o vojnoj intervenciji", definiše Kovač različit stav Nemačke pre i posle ruske invazije na evropsku teritoriju.

 

 

Kovač: Ne potrošnja, već Schröderove reforme

Predlog fonda predviđa uključivanje u ustav, jer bi se samo tako mogla izbeći ograničenja dužničke kočnice, koja sprečava rast strukturnog deficita iznad 0,35 odsto BDP-a. Zajmovi za finansiranje odbrane bi mogli premašiti jedan procenat BDP-a, što u odnosu na trenutni položaj nemačke privrede znači oko 45 milijardi evra.

Međutim, ukoliko taj komplikovani plan i bude uspešno sproveden, Mitja Kovač ipak predviđa teška vremena za Nemačku. "Odstupanje od ordoliberalne ekonomske politike dugoročno ne znači ništa dobro", upozorava on, jer država po njegovom mišljenju usled privredne krize zahteva drugačiju vrstu reformi - strukturnu.

 

 

S njim je saglasan i kolega ekonomista Matej Lahovnik, koji sumnja u svrsishodnost oživljavanja kejnzijanske politike povećanja izdataka za odbranu po cenu većeg deficita i zaduživanja. Vlada očekuje da će time podstaći odbrambenu industriju i privredni rast, što je ipak pitanje. Ne menjaju se samo nemački identitet i model državnog finansijskog upravljanja, već i nemački poslovni model, koji se dosad oslanjao na kombinaciju jeftinih energenata i izvoza u Kinu, kaže Matej Gosar, viši menadžer imovine u NLB fondovi.

"Taj model se već iscrpeo i njegov povratak ne treba očekivati, tvrdi. Dodaje da nemačka tradicija u periodima privrednog rasta, inače, ima brojne prednosti. Pri tome pominje zdrave javne finansije, umereni rast cena i posledično očuvanje cenovne konkurentnosti izvozno orijentisane privrede. S druge strane, to u vreme privrednih potresa može imati negativan uticaj na pravovremenost i obim fiskalnog odgovora, kaže.

 

 

To što je Nemačka trenutno u teškom ekonomskom položaju, delom je posledica toga što je ograničenje zaduživanja državu usmeravalo ka smanjenju ulaganja u dugoročne projekte kako bi održala budžetsku disciplinu, naročito u infrastrukturu, kaže stručnjak. S tim se slaže i Požgan kad kaže da je Nemačka već nekoliko godina u recesiji i zato zahteva hitne investicije u infrastrukturu i dodatna sredstva za zelenu tranziciju. Tome dodaje i šire, geopolitičke implikacije: "Ako želi i dalje da igra vodeću ulogu u EU, onda mora bolje da se prilagođava okolnostima". Najavljene promene su prvi jasan znak tih namera".

Gosar smatra da plan potrošnje može podstaći rast, a da pri tome ne prekorači održivi nivo javnih finansija. "Tržišta, kako akcijska tako i obveznička, na najavljene mere reagovala su pozitivno, što ukazuje na visoku verovatnoću njihovog ostvarenja kao i adekvatnost njihovog obima i vrste", objašnjava.

 

Pregled kretanja referentne desetogodišnje nemačke obveznice govori da je očekivani prinos u poslednjoj sedmici porastao za više od 40 baznih poena, na oko 2,9 odsto. Nemačko tržište obveznica je nakon Merzove najave da će učiniti sve što je potrebno, doživelo najveću sedmičnu rasprodaju od devedesetih godina prošlog veka, navodi FT. "Povećane prinose nemačkih državnih obveznica u ovom slučaju ne treba shvatiti kao nešto negativno", smatra menadžer upravljanja imovinom, jer je istovremeno kriva prinosa postala strmija, što ukazuje da se očekuje privredni oporavak.

Castagne: Nemamo drugi izbor

Čak i ako se domišljat, ali krajnje rizičan Merzov plan ispostavi uspešnim, Gosar upozorava da je iluzorno očekivati da će samo dodatna potrošnja otkloniti sve probleme nemačke privrede, pre svega one koji proizilaze iz automobilske industrije. Međutim, najavljene mere i ojačana odbrambena industrija će nemačkoj ekonomiji verovatno dodati oko jedan procentni poen privrednog rasta, što je vrlo dobrodošlo, pozitivne posledice komentarisao je menadžer.

"Nisam veliki zagovornik dodatne potrošnje", izjavio je direktor kompanije iz odbrambene industrije Arex iz Šentjerneja Tim Castagne, koji je poreklom Nemac. "Ali u ovim vremenima nemamo drugi izbor nego da za odbranu namenimo više novca", objašnjava i dodaje da država ima veliki manevarski prostor, jer ima jedan od najmanjih dugova u EU.

Nemci u velikoj meri podržavaju povećane izdatke za odbranu, smatra, ali se plaši da veći izazov biti pridobiti podršku za najavljene izdatke za infrastrukturu i zelenu tranziciju. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar