Iranski nuklearni program - glavno pitanje posle sukoba sa Izraelom

Potencijalna nova eskalacija sukoba na Bliskom istoku goruća je globalna tema ovih dana, dok se posmatrači situacije pitaju da li je primirje Irana i Izaela konačan odgovor na trenutnu krizu odnosa dve zemlje ili će klimave noge na kojima je ono izdejstvovano ipak popustiti. Bez odgovora zasad ostaje i pitanje koliko su napadi koje je Iran nedavno pretrpeo poremetili njihove planove na polju nuklearnog programa, koji može biti ključni alat te zemlje u daljim odnosima sa svetom.

Kako navodi voditeljka emisije Horizons Middle East and Africa na Bloomberg TV Joumanna Bercetche, deluje da je prekid vatre između Irana i Izraela još na snazi.

Komentarišući tamošnja nedavna dešavanja za Bloomberg Adriju, Bercetche je istakla kako su se obe strane obavezale na primirje, sve dok druga strana ne počne ponovo da napada. "Život se vraća u normalu u Izraelu, uklonili su neke od hitnih mera koje su bile uvedene zbog rata. Škole ponovo počinju sa radom, javni prevoz je ponovo krenuo. Američka ambasada u Jerusalimu je takođe ponovo otvorena za poslovanje".

U noći primirja, dodaje, izraelski premijer Benjamin Netanyahu održao je govor u kom je rekao da su neposredne pretnje iz iranskog nuklearnog programa i balističkih raketa eliminisane, a vojni lider Izraela je kasnije napomenuo da je kampanja protiv Irana završena.

"Sa iranske strane, predsednik Masoud Pezeshkian je takođe održao govor uveče u kom je kraj rata i primirje prikazao kao neku vrstu pobede, što je vid reinterpretacije događaja iz poslednjih 12 dana, govoreći da Izrael nije uspeo da postigne svoje ciljeve u Iranu niti da uništi objekte, ugrozi nuklearno istraživanje i izazove društvene nemire", rekla je ona.

Bloomberg

Kako Bercetche kaže, važno je napomenuti kakve su posledice nedavnog sukoba bile. "Tokom 12-dnevnog rata u Iranu poginulo je 606 ljudi, 28 je poginulo u Izraelu, od kojih četvoro u poslednjim satima pre objave primirja".

Uticaj sukoba na tržišta

Na pitanje Bloomberg Adrije kako tržišta reaguju na brze promene situacije na Bliskom istoku, Bercetche napominje da je bilo dosta nestabilnosti. "Možda je čak više nestabilnosti bilo na lokalnim tržištima nego na globalnim".

Indeks egipatske berze je imao najlošiji učinak tokom 12-dnevnog rata, ali od petka su svi ti gubici nadoknađeni i zapravo, sve regionalne berze sada trguju pozitivno u odnosu na to gde su bile dan nakon početka rata, dodaje.

"Indeks sa najboljim učinkom u regionu je indeks berze u Tel Avivu, koji je porastao za sedam odsto od 12. juna, predvođen nekim od osiguravajućih društava, ali još jedan faktor koji su analitičari širom sveta posmatrali je šta se događa sa cenom nafte, jer je tu bilo mnogo volatilnosti", kaže ona.

Podsetimo, protekle sedmice zabeležen je najbolji nedeljni rezultat na lokalnom tržištu od još od maja 2020, a prema pisanjima stranih medija, eskalacija sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izazvala je talas optimizma na lokalno tržište - i među institucionalnim i među pojedinačnim, ali i stranim investitorima.

Naime, posle više dana rasta, referentni indeks berze u Tel Avivu TA-35 u nedelju je skočio za 1,5 odsto, a širi indeks TA-125 za 1,77 odsto, čime su se oba popela na najviše nivoe u istoriji. Ponedeljak je pak doneo blagu redukciju za oba indeksa.

"Ako malo odstupimo unazad, nakon što je primirje objavljeno, videli smo veliki pad cene nafte. Brentom se sada trguje po dva odsto nižoj vrednosti nego pre početka rata, što vam govori da je veći deo, ako ne i sve, premije za geopolitički rizik koja je bila uračunata u cene energenata sada uklonjena", rekla je sagovornica Bloomberg Adrije.

Bloomberg Adria TV

Po pravilu geopolitičke nestabilnosti čine naftu jednom od najvolatilnijih sirovina na tržištu. I dok neki investitori beže od takve nesigurnosti, drugi u njoj prepoznaju priliku za značajnu zaradu - a na šta bi oni trebalo da obrate pažnju ovih dana pročitajte u posebnom tekstu.

Uloga SAD na Bliskom istoku

"Mislim da je veoma jasno da je, pod ovom administracijom Donalda Trumpa, Bliski istok zaista na njegovom radaru", rekla je Bercetche.

Podsetimo, njegovo prvo zvanično putovanje u inostranstvo bilo je u zemlje Persijskog zaliva. "Ima dobre odnose sa mnogim od tih država i mnogo puta je govorio o Iranu, čak i tokom kampanje. Dakle, ova administracija se zaista fokusira na to, radili su iza scene i već su se prethodno uključili u neke od nuklearnih diskusija sa Iranom uoči rata."

Američka vojna intervencija tokom vikenda došla je, kaže ona, kao pomalo šok i iznenađenje, posebno zbog toga što je, dva dana ranije, Trump insinuirao da postoji dvonedeljni prozor za diplomatiju. Naime, prošlog petka je portparolka Bele kuće Karoline Leavitt izjavila da će Trump u roku od dve nedelje doneti odluku da li će narediti napad na Iran, dok su istovremeno stizale vesti o Izraelu koji gađa iranska nuklearna postrojenja i upozorenja da bi napadi mogli dovesti do pada vlasti u Teheranu. Nije prošlo mnogo i SAD su se pridružile sukobu Izraela sa Iranom, što je za mnoge bio neočekivani zaokret Trumpove politike.

"Činjenica da su odlučili da se uključe veoma brzo nakon toga možda ugrožava poverenje koje pregovarači sairanske strane polažu u ove diskusije. Ali na kraju, predsednik Trump je, na jučerašnjoj NATO konferenciji za štampu, signalizirao da želi da obnovi dijalog sa Iranom", kazala je Bercetche.

Bloomberg

Pravo pitanje je koliko je štete zapravo naneto nuklearnim postrojenjima i šta to znači za iranske nuklearne ambicije, jer to je, ističe sagovornica, značajno oruđe za odvraćanje napada na njih. "I na osnovu toga, koliko su oni zapravo spremni da učestvuju u novim razgovorima o nuklearnom sporazumu sa SAD?"

Šta je sa letovima

Bilo je mnogo prekida putovanja kad je reč o Bliskom istoku, što se moglo i očekivati. Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, mnoge svetske avio-kompanije nastavljaju da obustavljaju letove ka regionu Bliskog istoka i odatle, izazivajući poremećaje u međunarodnom saobraćaju i ostavljajući hiljade putnika zarobljenim širom Evrope, Azije i Persijskog zaliva.

Sa druge strane, u Adria regionu tokom prethodnog vikenda nije bilo otkazanih letova ka Dubaiju i odatle, i letovi su redovno saobraćali na direktnim linijama Fly Dubai za Beograd, Sarajevu i Ljubljanu i iz tih gradova, uz izvesna kašnjenja - do 30 minuta.

Depositphotos

"U prvoj fazi rata, zatvoreni su vazdušni prostori nad Iranom, Irakom, Izraelom i nekim delovima Sirije i Libana. To su glavne zemlje koje su bile pogođene, ali, naravno, nakon napada SAD na nuklearne lokacije i nakon što je Iran saopštio da će odgovoriti, u ponedeljak je takođe zatvoren vazdušni prostor ne samo nad Katarom, koji je bio mesto odgovora na provokaciju, već i u UAE i drugim zemljama u Persijskom zalivu", podseća sagovornica.

Pomeranje planova za nuklearne delatnosti

Nakon što su SAD izvele napade na nuklearne objekte, dodaje Bercetche, predsednik Trump ih je okarakterisao kao ogroman vojni uspeh i rekao da su postigli potpuno uništenje tri nuklearne lokacije. Ali...

"Agencija za odbrambenu obaveštajnu delatnost (engl. Defense Intelligence Agency - DIA), koja je deo Pentagona, takođe je iznela svoje prvobitne procene koliko štete je načinjeno, i oni tvrde da je šteta površinska i da je u ovom trenutku nemoguće proceniti koliko je štete naneto nekim od podzemnih objekata ili centrifugama koje rade ispod površine tla", ističe ona.

Trump je u međuvremenu odbacio izveštaje koji njegovu tvrdnju dovode u pitanje. 

"Prema navodima DIA, nije jasno da li je zapravo zadat fatalni udarac nekim od glavnih nuklearnih lokaliteta, posebno onom u Fordou. U poslednja 24 sata, Izraelska atomska agencija je iznela svoju procenu o tome koliko je štete učinjeno, a njihov zaključak je da su udari odložili nuklearni program za nekoliko godina", objašnjava Bercetche i naglašava kako se to razlikuje od DIA procene koja kaže da je odložen za nekoliko meseci.

Jasno, velika je razlika između odlaganja nuklearnog programa za nekoliko godina ili nekoliko meseci. "Sa iranske strane, oni i dalje tvrde da je nuklearni program samo marginalno odložen i da, ako budu želeli da se ponovo upuste u razvoj nuklearnog oružja, i dalje imaju zalihe, imaju 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma čija lokacija nije poznata."

Sagovornica Bloomberg Adrije istakla je da i dalje imaju znanje i opremu da to urade. "Dakle, to je zaista ključni faktor i u ovom trenutku nije jasno šta Međunarodna agencija za nuklearnu energiju ima da kaže, jer oni nemaju pristup lokalitetima da bi utvrdili kolika je šteta učinjena".