Trumpov investicioni 'bum' sa Bliskog istoka

Ako se izuzme neplanirana poseta Vatikanu zbog sahrane pokojnog pape Franje, predsednik SAD Donald Trump će i u drugom predsedničkom mandatu ponoviti početni gest svog prvog mandata da mu spoljnopolitičko putovanje bude u Saudijsku Arabiju, a ne u Kanadu, Meksiko, Veliku Britaniju i Izrael, što su decenijama bile prve destinacije njegovih prethodnika u Beloj kući.

Međutim, Trumpov planirani put u Rijad, a potom i u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate – bliskoistočnu turneju o 13. do 16. maja – znači da on zemlje Zaliva smatra ne samo važnim partnerima za SAD već i ključnim u njegovoj ekonomskoj strategiji da politički podrži zemlje koje su spremne za obimne investicije u SAD, ali i da slede američke ekonomsko-finansijske interese. Konkretno, recept za američko-zalivsku uspešnu saradnju sadržaće investicije, kupovinu oružja američke proizvodnje, saradnju u oblasti veštačke inteligencije, čiji su neizostavni deo projekti nuklearne energije.

Susreti sa zalivskim kraljevskim porodicama biće prilika za Trumpa da predstavi svoju viziju američkog učešća na Bliskom istoku i izloži svoje političke ciljeve u regionu koji, čini se prvi put, ne stavljaju interese Izraela na prvo mesto.

Kako saznaje Reuters od dva izvora upoznata sa pripremom Trumpove posete, SAD više ne zahtevaju od Saudijske Arabije normalizaciju odnosa sa Izraelom kao uslov za napredak u pregovorima o civilnoj nuklearnoj saradnji.

Ustupak Rijadu

Kako ocenjuje britanska novinska agencije, odustajanje od zahteva da Saudijska Arabija uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom bio bi veliki ustupak Vašingtona. Za vreme predsedničkog mandata Josepha Bidena, nuklearni pregovori bili su element šireg sporazuma između SAD i Saudijske Arabije u vezi sa normalizacijom i ciljem Rijada da postigne sporazum o odbrani sa Vašingtonom.

Bloomberg   Poslovno-finansijski centar Rijada

Međutim, saudijska kraljevina je nekoliko puta saopštila da neće priznati Izrael bez priznanja palestinske države, frustrirajući pokušaje Bidenove administracije da proširi Avramove sporazume potpisane u vreme Trumpovog prvog mandata. Prema tim sporazumima, UAE, Bahrein i Maroko normalizovali su odnose sa Izraelom, ali je napredak ka saudijskom priznanju Izraela zaustavljen Hamasovim napadom 7. oktobra 2023. godine i potonjim izraelskim ratom u Gazi.

Kada je prošlog meseca posetio Rijad, američki ministar energetike Chris Wright je rekao da su Saudijska Arabija i SAD na putu ka sporazumu o civilnoj nuklearnoj energiji.

"Kada budemo imali nešto da objavimo, čućete to od predsednika. Svi izveštaji o ovome su spekulativni", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD James Hewitt za Reuters odgovarajući na zahtev da prokomentariše mogućnost nuklearnog sporazuma.

Ali da američko-saudijski dogovor nije još rešena stvar jeste to da je ranije Hewitt rekao za Reuters da je usov za sporazum da se ispoštuje američki Zakon o atomskoj energiji, koji dozvoljava saradnju sa drugim zemljama koje razvijaju kapacitete za civilnu nuklearnu energiju, ali precizira striktne kriterijume za neširenje nuklearnog oružja, kao i ograničenje u obogaćivanju i preradi uranijuma i plutonijuma. Izvori navode da Saudijska Arabija nije spremna da prihvati ova ograničenja, a ministar energetike Saudijske Arabije, princ Abdulaziz bin Salman, ističe da će kraljevstvo nastojati da obogati uranijum i proda taj proizvod.

Sve se vrti oko AI-ja

I dok pregovarači razmatraju "kreativna rešenja" u kojim bi Amerikanci bili jedini zaduženi za obogaćivanje uranijuma na saudijskom tlu, Rijad insistira na razvijanju nuklearne energije, ne zbog oružja, već zbog toga što želi da se oslobodi svoje ekonomiju zavisnosti od nafte i ujedno omogući proizvodnju velike količine električne energije koja je neophodna za razvijanje industrije zasnovane na klaud tehnologijama i veštačkoj inteligenciji (AI). A to nije samo cilj Saudijske Arabije, već i UAE i Katara, čija je očigledna zajednička strategija da Zaliv u budućnosti postane centar nove globalne ekonomije zasnovane na AI.

A da bi postali AI centar, neophodna im je nuklearna energija, ali i tehnologija iz američke Silicijumske doline, zbog čega su sve svoje političke i finansijske napore usmerili ka Trumpu odmah od njegovog povratka u Belu kuću. U prvom mandatu su zalivske kraljevine Trumpa pokušale da impresioniraju kupovinom američkog oružja i investicijama u njegove privatne biznise, poput obimnih ulaganju u firmu Trumpovog zeta Jareda Kushnera, a postoje planovi za izgradnju dve Trumpove kule u Džedi i Rijadu.

Bloomberg Da bi postala centar za razvoj veštačke inteligencije, Zalivu neophodna nuklearna energija

U drugom mandatu pak to nije dovoljno jer je Trumpova strategija sada sasvim drugačija, budući da je usmerena na industrijalizaciju SAD, privlačenje stranih investicija, snižavanje cena energenata i zaokruživanje lanaca proizvodnje i dopremanja bez oslonca na Kinu. Konkretno, Trumpova Amerika u Zalivu ima tri glavna cilja: podsticanje obimnih zalivskih investicija u SAD i guranje regiona od saradnje sa Kinom, obezbeđivanje ugovora o kupovini oružja i tehnologije američke proizvodnje, ali i podsticanje ovih ključnih članica proizvođača nafte OPEC da što više smanje cene nafte povećanjem ekstrakcije "crnog zlata".

Zauzvrat, Trump u taj region odlazi zajedno sa ključnim direktorima američkih moćnih finansijskih, odbrambenih i tehnoloških korporacija, kao što su Larry Fink iz Blackrocka, Jane Fraser iz Citigroup, Jenny Johnson iz Franklin Templetona i Ruth Porat iz Alphabeta.

Ali Trump ujedno želi da se što više konkretizuju obećanja o investicijama koje su mu dale zalivske zemlje. Za naredne četiri godine Saudijska Arabija je obećala ulaganja od 600 milijardi dolara u SAD sa planom da to bude 1.300 milijardi za 10 godina, UAE je obećala 1.400 milijardi za 10 godina, a Katar 45 milijardi u narednih nekoliko godina.

"Predsednik može da postigne mnogo pobeda u Saudijskoj Arabiji", rekla je Hagar Chemali, zvaničnica Bele kuće za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, u emisiji "Balans moći" na TV Bloomberg, dodajući da će i "odvajanje regiona od Kine" takođe biti cilj Trumpovog putovanja.

Šta će biti 'veoma, veoma velika objava'

Budući da je Trump najavio da će uskoro objaviti nešto "veoma, veoma veliko", analitičari se upinju da protumače šta bi da misteriozna objava mogla da bude, a da nije očekivano preimenovanje Persijskog zaliva u Arapski zaliv. Pretpostavke idu u nekoliko pravaca, od dogovora sa Hamasom o puštanju talaca zarobljenih u Pojasu Gaze, preko potencijalnog nuklearnog sporazuma SAD i Irana, do sporazuma sa jemenskim Hutima, koje podržava Iran a koji su napadali trgovačke brodove koji idu Sueckim kanalom.

Bloomberg Huti spremni za prekinu napade na trgovačke brodove koji idu ka Sueckom kanalu

Budući da su, uz posredovanje Omana, jemenski Huti pristali na prekid vatre sa SAD, analitičari sumnjaju da je Jemen zapravo jedan od tih aduta u pregovorima o nuklearnom programu Irana te da bi eventualno potpisivanje nuklearnog sporazuma moglo da dovede ublažavanja sankcija Iranu i smanjenja mogućnosti izraelskog vojnog udara na tu zemlju.

Potpredsednik SAD J. D. Vance je prošle nedelje opisao razgovore sa Iranom kao "za sada dobre" i rekao da postoji dogovor koji treba da se postigne i koji bi reintegrisao Iran u globalnu ekonomiju, a istovremeno ga sprečio da dobije nuklearno oružje.

U kontekstu Irana se gleda i na eventualni nuklearni program Saudijske Arabije, budući da je saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman rekao da će kraljevstvo nastojati da brzo razvije nuklearno oružje ukoliko to učini njegov regionalni rival Iran.

Američko jačanje veza sa Saudijskom Arabijom, Katarom i UAE - državama koje često nisu međusobno povezane na svim frontovima, ali kolektivno teže da budu politički teškaši u regionu - ima za cilj i da Vašington u jednom trenutku bezbednost regiona prepusti regionalnim akterima.

Predsednik SAD će se tokom svoje turneje po Zalivu fokusirati na velike investicije i prodaju oružja, ali takođe mora da se pozabavi nekim hitnim bezbednosnim pitanjima ako želi da se kući vrati sa pobedom, ocenjuju Elizabeth Dent i Simon Henderson, eksperti Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku. Kako ističu, Trump bi morao sagovornicima ponovo da naglasi napore za ujedinjenje zemalja Zaliva i izbegne ponavljanje diplomatske krize koja je izbila čim je napustio Rijad 2017. godine.

"To podrazumeva ubeđivanje ovih ključnih američkih partnera da se ujedine oko zajedničke vizije bezbednosti i prosperiteta Bliskog istoka. Trump može lako da postigne pobedu, uveravajući ih u stratešku posvećenost Amerike regionu, demonstrirajući dosledne poruke i generalno se izdižući iznad sukoba dok oblikuje širi narativ", smatraju to dvoje američkih stručnjaka.

Biden bolji prijatelj Izraela od Trumpa?

I dok u Beloj kući ne planiraju da u turneju uključe i posetu Izraelu, izraelske vlasti lobiraju da se to ipak dogodi. S druge strane, komentatori u izraelskoj štampi, kao što je The Jerusalem Post, pitaju se da li je Biden bio bolji prijatelj Izraelu nego što je Trump.

Bloomberg Benjamin Netanyahu prvi u Beloj kući u drugom Trumpovom mandatu

Naime, u toku Bidenove administracije, američki zvaničnici su redovno konsultovali su premijera Benjamina Netanyahua i lidera opozicije Yaira Lapida po pitanima kao što su eventualni saudijski nuklearni program. Sada pak nije jasno da li će i Trumpovi saradnici imati takve konsultacije sa Izraelcima.

"Neki republikanski izvori su za The Jerusalem Post rekli da 'ako Saudijci žele civilni nuklearni program, dobiće ga na kraju. A ako ne od nas, onda od Kine - bez ograničenja ili crvenih linija'“, prenosi ovaj izraelski list i dodaje da sa Trumpovom predstojećom posetom regionu "ostaje pitanje da li će bilo kakve najave doneti pozitivne vesti za Izrael".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar