Indijski potkontinent na ivici rata

Indija je izvestila da je eliminisala približno 70 terorista u roku od 24 sata od napada, dok je Pakistan prijavio 26 smrtnih slučajeva civila i 46 povređenih, uključujući žene i decu, prenele su agencije. Nju Delhi navodi da su precizni vazdušni i raketni napadi izvedeni bez ulaska indijskih aviona u pakistanski vazdušni prostor, dok pakistanska vojska tvrdi da je oborila nekoliko indijskih aviona.

Iako i daje postoji velika neizvesnost oko toga da li su ovo zapravo "samo" precizno ograničeni udari koji neće dovesti do veće eskalacije, jasno je da su obe strane bliže velikom sukobu nego što su bile godinama, ako ne i decenijama.

Bloomberg

 

Od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1947. godine, Indija i Pakistan imali su nekoliko kriza i vojnih sukoba zbog spornog graničnog regiona Kašmira, planinskog područja na koje obe zemlje polažu pravo da ga potpuno kontrolišu, ali njime samo delimično upravljaju.

Dva zavađena suseda, koji sada poseduju i nuklearno naoružanje, oko Kašmira su ratovali 1947. godine, 1965, 1971, kao i 1999. godine, kada su pakistanske trupe ušle u oblast Kargil, koja je pod indijskom kontrolom. Nekoliko meseci sukoba je završeno kada su se pakistanske trupe povukle na liniji razgraničenja.

Od tada je bilo i prekograničnih udara između dve strane 2016. i 2019. godine, ali nisu doveli do većeg rata. Ovi sukobi su bili ograničeni jer je postojalo razumevanje da obe strane poseduju nuklearno oružje te da bi eskalacija u rat velikih razmera bila veoma opasna. Osim nuklearnih strahovanja, postojao je i spoljni pritisak Sjedinjenih Američkih Država i drugih da se ne dozvoli da ti sukobi izmaknu kontroli.

Zašto je Indija sada napala

Indija je pokrenula operaciju Sindoor na pakistanski deo Kašmira i deo teritorije Pakistana, kako tvrdi, kako bi demontirala terorističku infrastrukturu povezanu sa napadom 22. aprila na uglavnom hinduističke vernike u indijskom delu Kašmira. Grupa Front otpora najpre je preuzela odgovornost za napad, a potom ga povukla.

Indija je odmah nakon napada 22. aprila za napad optužila pakistanske obaveštajne službe da su navodno obučile i opremile relativno novu grupu pripadnika Fronta otpora, za koji se veruje da je produžetak već postojeće pakistanske militantne grupe Laškar-e-Taiba, koja je već dugi niz godina stacionirana u Pakistanu.

Indijski obaveštajci locirali su 42 baze u kojima se, navodno, nalaze pripadnici organizacije Laškar-e-Taiba. Iako nije poznat broj pripadnika tih grupa radikalnih islamistima, indijski mediji procenjuju da je reč o 150 do bezmalo 1.000 obučenih diverzanata.

Bloomberg

 

Pakistan je negirao bilo kakvu umešanost u napad na turiste. Međutim, u ranijim sukobima je bilo primera kada je bilo dokaza koji ukazuju na to da delovi pakistanskog establišmenta, tajnih službi ili vojske ideološki, finansijski ili kroz druge vrste pomoći podržavaju ovakve militantne grupe, čak i ako to nije zvanična politika pakistanska vlade.

U prethodnim terorističkim napadima u Indiji, oružje i druga oprema su nabavljani iz Pakistana, dok je za teroristički napad u Mumbaju 2008. godine indijska vlada iznela dokaze za koje tvrdi da pokazuju da su naoružane ljude telefonom usmeravali ljudi iz Pakistana.

Međutim, za aktuelni teroristički napad u kojem su poginuli hinudistički vernici zasad nisu predstavljeni dokazi koji jasno pokazuju vezu sa Pakistanom. Osim toga, Islamabad sve češće tvrdi da napade u Kašmiru organizuju lokalni Kašmirci koji protestuju protiv indijske "okupacije".

Trka u naoružanju

Prema podacima vašingtonskog Centra za kontrolu naoružanja i njegovog širenja, Indija i Pakistan imaju relativno izjednačen broj nuklearnih bojevih glava – svaka oko 170, ali različite nuklearne doktrine. Indija se drži politike nazvane "No First Use", prema kojoj nuklearno oružje nikada ne koristi prva, dok Pakistan nema takvu doktrinu, ali nuklearne bojeve glave drži odvojeno od projektila s namerom da navodno koristi samo jednu ako bude trebalo.

Međutim, razlike su očigledne u konvencionalnom naoružanju. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), prošle godine je Indija potrošila bezmalo devet puta više novca na odbranu nego Pakistan i prema ukupnoj sumi je peta u svetu po veličini potrošnje na odbranu. Konkretno, Indija na odbranu godišnje troši 86,1 milijardu dolara, a Pakistan 10,2 milijarde dolara.

Bloomberg

 

I po broju aktivnih vojnika i rezervista se znatno razlikuju. Indija ima 1,4 miliona aktivnih vojnika od ukupno 319 miiona vojno sposobnih stanovnika, a Pakistan 654.000 od 48 miliona vojno sposobnih.

U broju tenkova, letelica borbene avijacije i plovila borbene mornarice, Indija dominira u svim kategorijama, osim u broju borbenih dronova. Pakistan ih ima 95, a Indija 12. Osim toga, po artiljerijskom naoružanju ove dve države su prilično izjednačene, dok jedino u samohodnoj i raketnoj artiljeriji, po brojnosti, dominira Pakistan.

Ipak, svet najviše strahuje od nuklearnog sukoba.

Verovatnoća za nuklearni sukob?

Verovatnoća da sukob između Indije i Pakistana eskalira u nuklearnu fazu je pitanje koje danas razumljivo brine mnoge. Međutim, prema oceni geopolitičkog strategija i bivše direktorke Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku Veline Čakarove, trenutni geopolitički kontekst čini takav mračan scenario izuzetno malo verovatnim.

"Indija se danas nalazi u drastično jačoj poziciji nego u prethodnim decenijama, utemeljena čvrstim kvadratom međunarodnih odnosa. Njene produbljujuće veze sa Sjedinjenim Državama pod predsednikom Trumpom, sa bilateralnom trgovinom koja cilja na rekordnih 500 milijardi dolara, prema rečima JD Vancea tokom njegove nedavne posete Indiji, označavaju istorijski maksimum", ističe ona u objavi na društvenoj mreži X i dodaje da je, paralelno sa tim, Indija uključena u pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i centralni je stub projekta IMEC koridora koji povezuje Evropu, Izrael, Saudijsku Arabiju i UAE.

"Strateški, partnerstvo Indije sa Rusijom ne samo da je održano čvrsto već je i dodatno produbljeno. Rusija je postala strateški važan dobavljač nafte i đubriva i i dalje čini veliki deo prodaje oružja."

 

 

Čakarova dodaje da je čak i Kina, najbliži ekonomski i strateški partner Pakistana, proaktivno nastojala da normalizuje odnose sa Indijom i obrnuto.

"Sastanci na visokom nivou između premijera Modija i predsednika Xi Jinpinga doveli su do pažljivog povlačenja angažmana duž spornih granica, signalizirajući želju za smanjenjem tenzija na obe strane", ističe ona, dodajući da je sada i međunarodna zajednica postala "veoma osetljiva na pretnje koje predstavlja terorizam".

"U ovom kontekstu, Pakistan se nalazi izolovaniji nego ikada ranije. Ukoliko bi težio eskalaciji iznad praga kinetičkog ratovanja, ostao bi uglavnom sam, sa malo međunarodnih simpatija i suočio bi se sa masivnim diplomatskim, ekonomskim i moguće vojnim posledicama."

Politička cena rata i mira

Ostaje da se vidi koliku je cenu svaka strana spremna da plati za dalje zaoštravanje tenzija. Sa ekonomskog stanovišta, postoji vrlo mala cena za obe strane ako izbije veći sukob, jer trgovina između Indije i Pakistana skoro da i ne postoji. Nju Delhi je verovatno izračunao da njegova brzorastuća ekonomija neće biti oštećena ovim udarima i da će drugi nastaviti da trguju i ulažu u Indiji.

Ali glavna briga za obe strane je politička cena na unutrašnjem planu, koju bi snosile ako ne preduzmu vojnu akciju. Pre 22. aprila, vlada indijskog premijera Narendre Modija tvrdila je da se bezbednosna situacija u Kašmiru poboljšava i da obični Indijci mogu bezbedno da putuju regionom, što je potkopano terorističkim napadom. Zbog toga su raketni napadi bili očekivani.

Međutim, i Pakistan ne može da ne reaguje na indijske napade, naročito zbog velikog uticaja pakistanske vojske na politiku i samu vladu. Vojni vrh svoj uticaj na pakistansku politiku uobičajeno pravda tvrdnjom da vojska jedina stoji između pakistanskog naroda i indijske agresije, zbog toga Islamabad mora da reaguje.

U odsustvu značajnijeg spojnog pritiska, nameće se zaključak da će Nju Delhi i Islamabad verovatno morati sami da reše ovu rundu sukoba, ali tako da se stekne utisak da nijedna strana nije odustala, kako ne bi morala da plati značajnu političku cenu pred sopstvenim biračima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar