Uspon Indije

U Mumbaj, finansijsku i zabavljačku prestonicu najnaseljenije zemlje na svetu, sleteo sam u ranim jutarnjim satima prosečnog letnjeg utorka. Gusti kišni oblaci monsunske sezone polako su nestajali s neba, a umesto njih su nad gradom dolazili žuti sunčani zraci promena. 

Monsunska sezona na izmaku izvrstan je prikaz ekonomskih i društvenih prilika u Indiji, koja polako postaje centralni deo svetskog geopolitičkog vrtloga. Atmosfera na hiperaktivnim ulicama indijskih gradova je optimistična. Privredni rast u zemlji, koja  do 2047. godine želi da se pridruži prestižnom klubu razvijenih zemalja, podigao je u poslednjoj deceniji oko 250 miliona ljudi iz siromaštva i stvorio novi srednji sloj, koji rado odlazi na odmor u i inostranstvo. 

Prema podacima Svetske banke, trebalo bi da Indija ove godine postigne sedam odsto privrednog rasta, a u njenu korist ide i zavidna demografska slika – oko 30 odsto Indijaca je u dobi između 15 i 29 godina, čime se može pohvaliti samo nekoliko zemalja na svetu. 

Pred Indijom je dug, vijugav put do zvezda, sa brojnim malim i velikim preprekama. Je li uspon Indije neizbežan ili će najbrojnija zemlja na svetu postati žrtva svojih slepih  ambicija? 

Nova fabrika sveta?

Dok nad  prestonicama razvijenog sveta kruže sivi oblaci zabrinutosti, nad Nju Delhijem sija sunce. Razvoj proizvodnog sektora kao glavnog privrednog modela zemlje, koji je Kini doneo status svetske velesile, Indija takođe želi da kopira. 

Međunarodne korporacije i brojna preduzeća koja su svoj uspeh poslednjih decenija gradila na jeftinoj radnoj snazi i proizvodnim pogonima u Kini, sada su uhvaćena u geopolitička trenja između dva bloka i suočavaju se sa dilemom kako pronaći novo proizvodno središte. Kao česta alternativa kineskom proizvodnom pogonu, Indija se u poslednjim godinama pojavljuje zbog velikog broja povoljne radne snage i povoljnog poslovnog okruženja za investitore. 

Trgovinski ratovi između SAD i Kine Indiju ne brinu, naprotiv, ona ih koristi. Indija će imati koristi od diverzifikacije lanaca snabdevanja od Kine, no dublji uvid u složenu privrednu situaciju  otkriva stvarnost koja postavlja pitanja o njenoj spremnosti da zameni Kinu kao fabriku sveta.  

Uprkos visokim stopama rasta, indijski BDP po glavi stanovnika još uvek je znatno niži od kineskog, što ukazuje na značajan jaz u privrednom razvoju. Pojavljuju se i sumnje u indijski obrazovni sistem i infrastrukturu zemlje, koja, prema mišljenju mnogih stručnjaka, zaostaje više od decenije za Kinom. Indija treba da sprovede  brojne reforme, od obrazovnih i poreskih pa do infrastrukturnih. Ipak, Indija ostaje izuzetno zanimljiva stranim investitorima koji žele da otvore proizvodne pogone u zemlji koja nudi mnoge "bombone". 

Ulice Mumbaja| Mihael Šmirmaul

 

"Prva prednost Indije je što nije Kina", izjavio je za NPR viši analitičar Bloomberg Intelligencea Steven Tseng. "Šefovi zapadnih preduzeća koji traže proizvodnu bazu mogu  da se osvrnu na trgovinski rat između SAD i Kine i sete se i kineskih blokada koje je sprovodila čvrstom rukom, pa da se zabrinu zbog toga kako bi mogle da se odvijaju geopolitičke napetosti sa SAD." 

Tseng među prednostima takođe spominje stanovništvo zemlje, koja je prošle godine službeno postala najmnogoljudnija na svetu.  

"Njena demografija je znatno mlađa od kineske", kaže analitičar, "gde je prosečan uzrast 38 godina, dok je u Indiji tek 28 godina, što znači više ljudi koji bi mogli da rade u fabrikama". Kao poslednju prednost Indije, Tseng ističe subvencije indijske vlade koje je uvela kako bi velike kompanije privukla da svoju proizvodnju presele u Indiju. 

Tseng i novinar NPR-a Darien Woods među slabostima indijskog cilja na putu da postane broj jedan u proizvodnji za početak spominju obrazovanje. "Iako se Indija može pohvaliti jednim od najboljih inženjerskih obrazovnih sistema na svetu, stopa pismenosti odraslih u zemlji iznosi oko 74 odsto, dok je u Kini oko 97 ", navodi Woods. 

"Trenutni geopolitički rizici zahtevaju brža i ponekad geografski bliža rešenja. Tako se, na primer, Meksiko približava Kini kao najveći izvoznik u SAD, dok Indija izvozi manje nego Irska", o diverzifikaciji  lanaca snabdevanja govori stručnjak za geopolitiku i privredu  koledža u Londonu Igor Rogelja. "Treba spomenuti i to da su proizvodni pogoni u Vijetnamu, Bangladešu ili Meksiku često u vlasništvu kineskih investitora." 

Rogelja, međutim, upozorava da ogroman indijski bazen radne snage, za razliku od Kine, nije nužno koncentrisan u regionima  s najboljom infrastrukturom. "I neki aspekti indijskog birokratskog sistema nisu previše naklonjeni investitorima, ali puno se toga menja."

"Još uvek ima dosta protekcionizma, puno birokratije, suočavamo se s različitim nivoima  razvoja u različitim delovima Indije, takođe s razvojem infrastrukture i  pristupačnosti. Indijske savezne države imaju različite zakone, poslovne i kulturne običaje, pa je potrebno prilikom ulaska fokusirati se na specifičnu državu ili region", smatra Rogelja. 

Woods kao drugu prepreku spominje carine, posebno u području visokotehnološke proizvodnje. "Za stvari poput pametnih telefona, Indija uvozi mnogo sastavnih delova. Svako trenje i dodatni trošak prilikom uvoza smanjuje privlačnost zemlje." 

Indija još uvek ima 10 odsto uvoznih carina za informacione i komunikacione tehnologije, koje su bile uvedene kako bi se zaštitili domaći proizvođači. U januaru je smanjila uvozne poreze na neke metalne i plastične komponente koje se koriste u proizvodnji mobilnih telefona, s 15 na 10 odsto, što će koristiti kompanijama poput Applea i Foxconna. 

Mumbajska berza | Bloomberg

 

Indijska infrastruktura još uvek je zastarela i nedovoljna, a vremenski rokovi za transport putevima ostaju dugi. Samo pet odsto  puteva u zemlji su auto-putevi, a 40 odsto puteva još uvek je zemljano. Tseng iz Bloomberg Intelligencea kaže da decentralizovani politički sistem u Indiji otežava izgradnju novih transportnih veza.  

"Ako gradite železnicu ili auto-put iz jedne pokrajine u drugu, može potrajati nekoliko godina da se izvede, ako druga pokrajina ima problema s tim", navodi Tseng. Problemi mogu nastati i zbog političkih napetosti između indijskih saveznih država i vlade, preko čijih teritorija savezna vlada želi da gradi infrastrukturu. 

Indija puno ulaže u putnu infrastrukturu, ali i u železnicu, spominje Rogelja sa Univerzitetskog  koledža u Londonu. "Trenutno  se, na primer, gradi prva brza železnica između Mumbaja i Ahmedabada, koju će kasnije produžiti do prestonice", kaže stručnjak. 

"Brzina izgradnje infrastrukture u Indiji je sporija nego u Kini. Delimično se to može pripisati transparentnijem i više demokratskom društvu, a delimično različitim razvojnim koalicijama te problemima sa saveznom strukturom države. Razlike između dve zemlje najbolje je sažela profesorka Yuan Yuan Ang, koja kaže da je u Kini moguće ubrzati izgradnju s podmićivanjem, dok je u Indiji s podmićivanjem moguće samo zaustaviti izgradnju, nikada je ubrzati", rekao je Rogelja. 

Izvan industrijskih peći i ambicioznih planova za rušenje kineskog proizvodnog trona, u Indiji raste još jedan sektor. IT industrija, koja zapošljava oko 4,1 milion ljudi u zemlji i koja godišnje ostvaruje gotovo 137 milijardi dolara izvoza, pravi je tvorac dodate vrednosti pete najveće ekonomije na svetu. 

Veličanstvena kolonijalna arhitektura Bangalora | Mihael Šmirmaul

Dinamičan IT sektor i nova Silicijumska dolina 

Indija je zbog viška povoljne, anglofonske i tehnološki pismene radne snage u poslednjim decenijama postala spoljni "back office" sveta, što je omogućilo razvoj gradovima poput Bangalora, indijskom odgovoru na Silicijumsku dolinu.  Bangalor, koji je nekada bio poznat prvenstveno kao utočište indijskih penzionera, danas je vodeći spoljni centar za tehničku podršku i bankarstvo i glavna destinacija za strane poslovne ljude u zemlji. Grad je živahna mešavina tradicije i savremenosti, gde staklene zgrade iznad starinskih kamenih bungalova i kolonijalnih vila stoje uz luksuzne automobile koji dele saobraćajnice s rikšama. 

Razlika između Bangalora i drugih indijskih gradova je velika. Visoka nadmorska visina i središnji položaj na Dekanskoj visoravni indijskog potkontinenta omogućavaju znatno prijatnije vreme tokom letnjih meseci nego u ostalim indijskim metropolama. Međutim, vreme nije jedini faktor po kojem se Bangalor razlikuje od svojih urbanih konkurenata. Dok su Delhi, Bombaj i Kalkuta sinonimi za haos i ludilo, bangalorški nered je mnogo organizovaniji i lakše upravljiv. Ulice su za indijske uslove čiste, a učestalost trubljenja, iako prisutna, mnogo manja nego što je uobičajeno u indijskim gradovima. 

I ljudi su drugačiji. Poslovno odeveni mladi profesionalci, koji tokom pauze za ručak pune tradicionalne menze i među sobom najčešće razgovaraju na engleskom, vojska dostavljača hrane i vozača, koji su u grad došli tražeći posao, kao povremeni zapadnjaci, koji za razliku od svojih sunarodnika u drugim delovima Indije, ovde zaista žive. 

Put Bangalora prema zvezdama počeo je sedamdesetih godina 20. veka, kada je indijska vlada počela da ulaže u lokalni sektor informacionih tehnologija. Ta ulaganja su privukla strane kompanije poput Texas Instrumentsa i IBM-a, koje su među prvima u Bangaloru otvorile svoje istraživačko-razvojne centre. IT sektor u gradu počeo je 1980. ubrzano da raste, što je bilo utemeljeno na dostupnoj kvalifikovanoj radnoj snazi, vladinoj potpori i strateškoj lokaciji grada. 

"Istorijski  gledano, Bangalore je rastao kroz spoljno izvršavanje aktivnosti (engl. outsourcing), ali područje postaje centar za inovacije i lokalne kompanije  s visokom dodatom vrednosti", rekla je za Bloomberg Businessweek Adriju Maja Zalaznik, predavač međunarodnog poslovanja na Ekonomskom fakultetu Univerziteta  u Ljubljani. 

U gradu se razvija ekosistem startapova, podstiču se inovativnost, kao i razvoj proizvoda i usluga s višom dodatom vrednosti, kaže Zalaznik. "Kompanije usmeravaju razvoj svojih poslovnih modela prema inovacijama i razvoju, što zahteva i vreme – prelaz ide postupno, pa su potrebni odgovarajuća infrastruktura, odgovarajući ljudski resursi i, naravno, upravljanje troškovima." 

Danas u Bangaloru svoje kancelarije imaju neke od vodećih tehnoloških kompanija na svetu, među kojima su Google, Meta i Apple. Bangalorški IT sektor, prema nekim procenama, vredi više od 100 milijardi dolara, a u gradu se nalaze i neki od najboljih indijskih univerziteta i istraživačkih institucija. 

"Logično je da kao diplomirani informatičar dođeš u Bangalor i potražiš posao", ispričao mi je Ankit, mladi inženjer sa severa Indije, koji tokom dana traži posao u stranim tehnološkim kompanijama, a noću sreću nalazi u brojnim lokalnim pivnicama. 

Ankit nije jedini. Prema zvaničnim promenama lokalnih vlasti, nešto više od 50 odsto stanovnika Bangalora čine unutrašnji migranti, većina iz Karnatake, savezne države čiji je glavni grad Bangalore, kao i susednih saveznih država. 

"Bangalor je najbolji grad za osnivanje kompanije  u Indiji", rekao je Ketan, mladi marketinški savetnik, koji je nedavno napustio grad jer mu se "nije sviđalo što u gradu ima toliko jezičke diskriminacije". 

Indija je velika i raznolika zemlja, gde ljudi govore mnoge različite jezike, od kojih su 22 službena, što uzrokuje regionalni nacionalizam i jezičku diskriminaciju. Mnogi radni migranti u bogatijim indijskim gradovima, među kojima je i Bangalor, upozoravaju na diskriminaciju od lokalnog stanovništva, koje migrante optužuje za nepoštovanje lokalne kulture. 

Preduzetnik Dhruv Arora | Dhruv Arora

Bogata kultura startapova

Pri pomenu Bangalora mnogi pomisle na spoljno obavljanje tehnoloških aktivnosti i u gradu vide samo "back office" sveta. Takvom pogledu svakako ne treba zameriti, jer je grad svoj međunarodni ugled izgradio na temeljima tih aktivnosti, ali današnji Bangalor je mnogo više od mesta za multinacionalne kompanije koje žele da  smanje troškove. 

U poslednjim decenijama  u gradu je nastala živahna i bogata startap kultura koja se može nositi s drugim svetskim teškašima poput San Franciska i Tel Aviva. 

"U Bangaloru možete predstaviti bilo koju poslovnu ideju, a grad vas neće osuđivati", rekao je za Bloomberg Businessweek Adriju Dhruv Arora, osnivač startapa Leaf Ortho. 

Startap Leaf Ortho, koji se specijalizuje za ortopedska pomagala i obuću, Arora vodi iz severnoindijskog grada Noide, koji preduzetnike opisuje kao "umanjenu verziju Bangalora", ali često putuje u Bangalor. "Bangalor mi je potreban za razvoj prodajnih mehanizama kompanije", dodaje. 

Prema izveštaju koji je objavilo indijsko nevladino trgovinsko udruženje NASSCOM, Bangalor se ponosi s više od sedam hiljada startapova. Grad je vodeći indijski centar za startapove i predstavlja 20 odsto svih indijskih startap aktivnosti. Godine 2022. isticao se na lestvici indijskih gradova po visini sredstava za finansiranje startapova s 10,8 milijardi dolara. 

Bangalor nema prostora niti znanja o proizvodnji kao drugi delovi Indije, pa stoga nije smisleno tu započeti bilo šta netehnološko, smatra Arora. "U ovom gradu možete izgraditi platformu, ali ne i sam proizvod. Za opipljive proizvode morate izabrati Delhi, Mumbaj ili saveznu državu Gudžarat", rekao je preduzetnik, koji u budućnosti želi da proširi svoje poslovanje na evropska tržišta. 

"U Bangalor možete doći s nasumičnom idejom i nakon nekoliko meseci umrežavanja odmah ćete pronaći pravi smer i investitora", kaže startapovac koji ekosistem startapova indijske Silicijumske doline opisuje kao komplikovanu strukturu ljudi koji slično razmišljaju. "Bangalor ne radi s nejasnim idejama", zaključuje.  

Glas globalnog juga

Indija, kao samoproglašeni lider globalnog juga, u svojim nastojanjima da ostvari svoj neslućeni ekonomski i posledično geopolitički potencijal, traži najprikladnija savezništva koja će obogatiti miris svoje mlade, dosad pretežno uslužne ali ipak živahne privrede. 

Tokom prošlogodišnjeg samita G20 u Indiji, premijer Narendra Modi organizovao je virtualni sastanak Glas svetskog juga za razvoj, usmeren na ljude, na kojem je izjavio da će Indija biti glas svetskog juga. Indija je u okviru svojih ovlašćenja i koje je imala kao predsedavajuća skupu G20 2023. godine istakla pitanja važna za zemlje u razvoju, poput održivog zaduživanja, bezbednosti hrane, zdravstvene infrastrukture, reforme međunarodnih banaka i finansiranja klimatskih promena. 

Indijski premijer Narendra Modi | Bloomberg

 

I Indija i Kina žele da imaju ulogu zagovornika globalnog juga, ali nije jasno da li narodi koji čine tu grupu smatraju da ti lideri deluju u dobroj volji, niti da li ih vide kao svoje zastupnike.  

"Indija je vrlo uspešna u klimatskim pregovorima, gde je zagovornica globalnog juga, i tu ulogu igra uverljivije od Kine", ocenjuje stručnjak Rogelja. 

Indija je takođe ključni član BRIKS-a, svojevrsnog multilateralnog udruženja koje sledi primer zemalja u razvoju, odnosno država tzv. globalnog juga, bivših kolonija velikih sila koje se u turbulentnim vremenima ubrzano probijaju iz pozadine u koju ih je od kraja Drugog svetskog rata neprestano gurao Zapad. To bi ukratko moglo opisati pogled na svet  članica te grupe.

Ipak  čini se da Indija želi da sedi za više stolova. Indija je sa SAD, Australijom i Japanom članica neformalnog savezništva Quad, grupe četiri države čija je saradnja u azijsko-pacifičkom regionu započela u pomorskoj bezbednosti nakon cunamija  u Indijskom okeanu 2004. godine. Saradnja  te četvorke danas obuhvata mnogo šire područje koje uključuje rešavanje bezbednosnih, ekonomskih i zdravstvenih pitanja. 

"Sada je vreme za saradnju s Amerikom, upravljanje s Kinom, približavanje  Evropi, pomirenje s Rusijom, uključivanje Japana, privlačenje i proširenje susedstva, kao i širenje tradicionalnih partnerskih grupa", zapisao je o spoljnoj  politici Indije aktuelni indijski ministar spoljnih  poslova Subrahmanyam Jaishankar u svojoj knjizi "The India Way". 

"Indija ima izuzetan regionalni značaj kao protivtežu Kini, ali ne smemo  potcenjivati njenu predanost nezavisnoj spoljnoj politici. Ovde veliku ulogu ima Japan, s kojim Indija sarađuje u svim područjima i koji može da  igra ključnu ulogu posrednika između interesa SAD i Indije", rekao je za Bloomberg Businessweek Adriju Rogelja sa Univerzitetskog  koledža u Londonu. 

Bivša saveznica Jugoslavije

Uska saradnja s Indijom nije nepoznata državama Adria regiona. Neformalno je započela 19. jula  davne 1956. godine, kada su se na hrvatskom ostrvu Brioni sastale harizmatične vođe Jugoslavije, Indije i Egipta. Sastanak, na kome je Josip Broz Tito ugostio indijskog vođu Nehrua i egipatskog predsednika Abdela Gamala Nassera, bila je važna inicijativa zemalja koje nisu pripadale ni istočnom ni zapadnom bloku tokom Hladnog rata, pa je utabala put za osnivanje Pokreta nesvrstanih u Beogradu nekoliko godina kasnije. 

Beogradska konferencija 1961. | Depositphotos

Pokret nesvrstanih bio je političko i diplomatsko udruženje zemalja koje su tokom Hladnog rata zauzimale neutralan stav između dvaju suprotstavljenih blokova – SAD i Sovjetskog Saveza. Osnivačke zemlje Pokreta predstavljale su ono što su smatrale glasom većine svetskog stanovništva i udružile se oko temeljnih vrednosti mirnog rešavanja sporova, nemešanja drugih sila u unutrašnju politiku zemalja, kao i mogućnosti za nezavisnost i ravnomerniji ekonomski razvoj. 

Među najvažnijim glasovima Pokreta bili su Jugoslavija i Indija, dve zemlje s potpuno različitim istorijama i interesima. Dok jugoslovenska nesvrstanost nije bila rezultat postkolonijalne revolucije, indijska nesvrstanost bila je upravo to. 

"Mnoge temeljne ideje Pokreta nesvrstanih, uključujući pravo na samoodređenje i mirni suživot, potekle su od dugogodišnjeg vođe Indije Nehrua", rekao je za Bloomberg Businessweek Adriju Paul Stubbs, viši istraživač na Ekonomskom institutu u Zagrebu. 

"Kada je Indija stekla veću ekonomsku moć nakon Hladnog rata, postala je mnogo samostalnija u oblikovanju svoje spoljne politike", kaže Stubbs. "S usponom vladajuće stranke BJP i posebno njenog vođe Narendre Modija, nesvrstanost više nije toliko važna – ni praktično ni retorički." 

Stubbs se priseća da je Indija važan član  BRIKS-a, koja možda može tvrditi da je sila koja izaziva hegemoniju SAD i zagovara svet sa više centara moći. "U tom smislu, odnos Indije s Kinom, kako u političkom tako i ekonomskom smislu, ključan je, a BRIKS je na svoj način, pogotovo jer širi svoje članstvo, neka vrsta prerade Pokreta nesvrstanih, iako bez njegove moralne snage." 

Istraživač Paul Stubbs | Ekonomski institut u Zagrebu 

Država budućnosti… zauvek?

Dok sam istraživao prognoze budućnosti zemlje, brzo sam se izgubio u brojnim vizijama kojima podmukli političari mašu pred licima slepog naroda. Vizija 2050. godine, na primer, prikazuje Indiju kao svetsku velesilu i "utopijsku" zemlju u kojoj će vladati jednakost u svim područjima za sve ljude. 

Do 2050. godine ima još mnogo, pa nije čudno da ljudi ne kritikuju olako upijanje lepih reči. Na kraju krajeva, Indija je postigla brojne uspehe i iz dana u dan postaje ozbiljan igrač na geopolitičkoj sceni. Ipak, zemlja mora da pazi da se ne uhvati u spiralu Brazila, o kojoj je bivši francuski predsednik Charles de Gaulle duhovito primetio: "Brazil je zemlja budućnosti... i uvek će to biti." 

Razvijenost ne leži samo u novoj infrastrukturi i blistavim makroekonomskim brojkama. Reč je o građanskoj svesti i poštovanju prema okolini  i sugrađanima. Ovde sam puno pesimističniji u pogledu budućnosti Indije. 

Značajna prepreka na blistavom putu do zvezda je i zastareli kastinski sistem  – arhaična ideja sistematskog razvrstavanja ljudi prema njihovom zanimanju i položaju u društvu. Iako je diskriminacija na temelju kaste zakonom zabranjena u zemlji još 1950. godine, mnogi građani to i dalje nesvesno nose u sebi. To sam video  i svojim očima, na grubim ulicama siromašnijih delova gradova. Odnos viših kasti prema kastinski nižim i mahom siromašnijim sugrađanima je zastrašujući. 

Ali nije sve tako crno. U poslednjim decenijama, širenjem sekularnog obrazovanja i rastućom urbanizacijom, uticaj  kaste se donekle smanjio, posebno u gradovima gde različite kaste žive jedna uz drugu i gde su brakovi između njih sve češći. Negativan stav prema kastinskom sistemu  primetio sam posebno kod mladih, budućih vođa ove zemlje. 

Osnovno pitanje, dakle, ostaje hoće li političko vođstvo najmnogoljudnije zemlje na svetu biti sposobno da reši  sve probleme složene unutrašnje  političke i ekonomske slagalice ili će etnički konflikti i slepe ambicije vođa uništiti trenutni zamah. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar