Šta Xi, Putin i Modi ovog vikenda u Kini pripremaju za Trumpa

Lideri pretežno azijskih država sastaće se u nedelju u kineskom obalskom gradu Tjencin, gde će biti održan 25. samit Šangajske organizacije za saradnju (SCO). Na samitu će učestvovati predsednici Rusije i Irana, kao i predsednik indijske vlade.

To će biti dosad najveći skup država SCO, što je naznaka ponovnog pomeranja ravnoteže moći prema istoku. Iako ekonomska moć zemalja učesnica i dalje zaostaje za nekim drugim forumima, takva konstelacija je znak trenutne dinamike moći, posebno u azijsko-pacifičkom regionu.

Kao i grupa BRIKS, alternativa dominantnoj grupi zapadnih zemalja G7, i SCO se suočava sa pojedinim sistemskim poteškoćama, poput nekompatibilnosti članica. Organizacija je blago odgovorila na eskalaciju napetosti između Indije i Pakistana izazvanu terorističkim napadima u Kašmiru, koji su, na trenutak, ove dve zemlje doveli na ivicu nuklearnog sukoba.

Međutim, i u geopolitički nestabilnoj 2025. godini, relativno jednostavno je pronaći zajedničke interese čak i tako različitih država, jer SAD carinskom politikom predsednika Donalda Trumpa menjaju pravila međunarodne trgovine.

Tema ovogodišnjeg samita je očuvanje šangajskog duha, što kritičari opisuju kao puke molbe državama članicama umesto konkretnog plana. Kako piše "The Conversation", šangajski duh predstavlja nejasnu kombinaciju kineskih retoričkih stavova o međusobnom poštovanju, mirnom suživotu i saradnji u kojoj svi profitiraju, dakle, praznu retoriku.

Bloomberg Mercury

Činjenica da je Peking domaćin ovogodišnjeg samita važna je za njegovu prepoznatljivost, a analitičari navode da on time nastoji da demonstrira moć, uticaj i ujedinjenost. Kada su prethodno Rusija i Indija bile domaćini samita, ti skupovi su bili relativno skromni. Kina je ovog puta za realizaciju samita angažovala znatno više diplomatskih resursa", izjavio je za CNA Lin Minwang, prodekan Instituta za međunarodne studije Univerziteta Fudan. Tjencin je, takođe, strateški centar kineske inicijative Pojas i put.

Američke carine kao spona

Na samitu u Tjencinu će se razmatrati i dvostruki, ujedno i paradoksalni, uticaj Trumpove politike na SCO. Svojim posredovanjem u azijskim krizama, poput sukoba između Indije i Pakistana, Tajlanda i Kambodže, Jermenije i Azerbejdžana, Trump je sebi pripisao zasluge koje pripadaju SCO. S druge strane, on je carinskom politikom primorao države na tešnju saradnju. Upravo oko te teme bi tri najjače ekonomije te organizacije, Kina, Indija i Rusija, mogle da nađu zajednički jezik, što bi moglo negativno da se odrazi na SAD, a time i EU.

Glavna meta Trumpove carinske politike ove godine bila je upravo Kina, koja je sredinom avgusta ugovorila novo produženje carinskog moratorijuma u trajanju od devedeset dana. Ministar finansija Scott Bessent je pre nekoliko dana nagovestio da su SAD zadovoljne trenutnim carinskim sporazumom s Kinom, što pokazuje da Trumpova administracija nastoji da održi mir sa glavnim rivalom pre nego što se u novembru završi trgovinsko primirje.

Zemlje su na visoke carine i agresivnu američku trgovinsku taktiku SAD odgovorile preusmeravanjem na domaće tržište i jačanjem ekonomske saradnje s drugim zemljama, pri čemu teže ka većoj liberalizaciji međusobne trgovine i ubrzanom sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini", trenutni američki trgovinski antagonizam opisuje ekspert za međunarodnu ekonomiju sa Ekonomskog fakulteta Katja Zajc Kejžar.

 

Približavanje Indije i Kine

Glavna tema samita svakako su Indija i Kina, najmoćnije zemlje azijskog kontinenta. Kina, naime, nije jedina pogođena visokim carinama na izvoz robe u SAD. Za Indiju su od srede uvedene još veće carine, i to od 50 odsto.

Trump je letos oštro kritikovao Indiju zbog kupovine ruske nafte, za koju je rekao da finansira rat Rusije u Ukrajini. Nju Delhi je opravdavao svoje veze s Rusijom i mere SAD označio kao "nepravedne, neutemeljene i nerazumne".

Ajay Srivastava, bivši trgovinski zvaničnik i osnivač tink-tenka Global Trade Research Initiative, izjavio je za "New York Times", da očekuje da će mere SAD "primorati Indiju da ponovo razmotri svoju stratešku orijentaciju i produbi odnose s Rusijom, Kinom i brojnim drugim zemljama".

"Uticaj trgovinskog spora na indijsku ekonomiju će umnogome zavisiti od brzine rešavanja nastale situacije. Izvoz u SAD trenutno iznosi približno 87 milijardi američkih dolara, što čini približno dva odsto indijskog BDP i približno petinu celokupnog izvoza", komentarisao je najavu uvođenja carina SAD Indiji za Bloomberg Adriju Matej Gosar iz NLB-a. Ukoliko ostanu na snazi, carine bi do kraja godine mogle da smanje BDP Indije za čak jedan odsto.

"U trenutku kada SAD uvode carine od 50 odsto na uvoz iz Indije, učešće indijskog premijera Narendre Modija na samitu Šangajske organizacije za saradnju ukazuje na to da su Indija i Kina spremne da poboljšaju odnose i stave ekonomsku saradnju i stabilnost u prvi plan", kaže Zajc Kejžar.

 

 

Bloomberg

 

 

 

"Naznake mogućeg poboljšanja odnosa između Indije i Kine evidentne su već duže od godinu dana. Vlade Indije i Kine nedavno su najavile sklapanje sporazuma o otvaranju graničnih prelaza, ponovnom izdavanju viza i obnavljanju avio-veza", izjavio je u podkastu Asia Geopolitics stručnjak za azijsku politiku Ankit Panda.

Podsetimo se da su se odnosi između Pekinga i Nju Delhija u junu 2020. znatno pogoršali, kada se spor na himalajskoj granici završio najkrvavijom nedeljom nasilja u poslednje četiri decenije. Indija je u maju ove godine optužila Kinu za mešanje u konflikt s Pakistanom.

Panda je istakao da je "iz indijske perspektive stabilizacija odnosa s Kinom veoma važna, jer SAD prema Nju Delhiju zauzimaju sve oštrije stavove". "Indija ne želi da se nađe u poziciji u kojoj bi imala loše odnose i s Kinom i sa SAD", navodi.

Zajc Kejžar je dodala i to da se čini da "SAD same napuštaju lidersku ulogu u svetskom trgovinskom sistemu, čime pak otvaraju prostor drugim zemljama". "Zapad postaje sve manje jedinstven, dok uočavamo približavanje i jačanje odnosa drugih centara moći. 'Gubitak Indije' bio bi značajan udarac za SAD", zaključuje.

Šta još donosi samit

Samit neće biti posvećen samo carinama, jer zemlje poput Rusije i Irana traže solidarnost u vlastitim krizama. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji trenutno niže diplomatske uspehe, želeće svetu, između ostalog, da pokaže da zaraćena Moskva više nije sama.

 

Getty Images

 

Predsednik Putin će se u Kini zadržati i nakon samita Šangajske organizacije za saradnju, jer će 3. septembra prisustvovati vojnoj paradi u Pekingu. Na najvećem događaju te vrste u poslednjih šest godina, čije su pripreme poslednjh nedelja paralisale život u prestonici, Narodna armija (PLA) će pokazati da li je sposobna da izvrši njen najvažniji zadatak, pripajanje Tajvana, kako smo pisali u četvrtak.

Iran, koji će u Tjencinu predstavljati predsednik Masud Pezeškian, kao što je bezuspešno pokušao na julskom samitu država BRIKS u Brazilu, nastojaće da obezbedi podršku pozivajući se na nedavni rat s Izraelom. Nakon što je Izrael napao Iran, SCO je napade oštro osudila, pri čemu se Indija od izjave zvanično distancirala.

"Preusmeravanje iranske spoljne politike na istok bilo je deo šireg procesa transformacije međunarodne politike u pravcu veće multipolarnosti", izjavio je za "Deutsche Welle" Hamid Talebian, stručnjak za Iran na Nemačkom institutu za globalne i regionalne studije. "Teheran se strateški oslanja na taj geopolitički preokret s obzirom na sopstvenu izolovanost i konfliktne odnose sa Zapadom", dodao je Talebian.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar