Trump povećao carine Indiji na 50 odsto - šta se krije iza toga

Američki predsednik Donald Trump uveo je dodatne carine od 25 odsto na indijsku robu zbog kupovine ruske energije, objavila je Bela kuća u sredu, nekoliko sati nakon što razgovori Vašingtona i Moskve o ratu u Ukrajini nisu doneli pomak. Nove carine nadovezuju se na već postojećih 25 odsto, čime se ukupna davanja podižu na 50 odsto, a počeće da se primenjuju u roku od 21 dan, prema izvršnoj uredbi koju je potpisao Trump.

Time američki predsednik želi da kazni Indiju zbog kontinuirane kupovine ruske nafte, optuživši ih da tako podstiču rat.

Sve to iznenadilo je analitičare koji su Trumpa doživljavali kao izuzetno naklonjenog Vladimiru Putinu i njegovoj ratnoj politici u Ukrajini. Nakon obnove američkog naoružavanja Kijeva, pretnje sankcijama Moskvi i skraćivanja roka Putinu da sklopi mirovni sporazum sa Ukrajinom, očigledno nastojanje Vašingtona da smanji ruske a poveća američke prihode od izvoza gasa i nafte, učinilo je da Trump, u kontekstu rata u Ukrajini, izgleda kao poprilično proukrajinski nastrojen predsednik SAD, uprkos njegovoj početnoj retorici koja je ukazivala suprotno.

Iako je zvanični Nju Delhi ponudio Vašingtonu bescarinski uvoz američke robe u Indiju, Trump je rekao da to nije dovoljno, zapretivši povećanjem carina i još neodređenom kaznom Indiji zbog kupovine i preprodaje ruske nafte.

"Oni podstiču ratnu mašineriju, i ako će to da urade, onda neću biti srećan", rekao je Trump za CNBC u intervjuu u utorak.

Prethodno je Trump na društvenoj mreži Truth Social napisao da "Indija ne samo da kupuje ogromne količine ruske nafte već potom veliki deo kupljene nafte prodaje na otvorenom tržištu za veliki profit".

 

 

"Njih ne zanima koliko ljudi u Ukrajini ubija ruska ratna mašinerija. Zbog toga ću značajno povećati carine koje Indija plaća SAD", napisao je Trump.

Indijska odbrana

Kako prenosi Reuters, izvor iz indijske vlade rekao je da je kupovina ruske nafte od strane Indije pomogla u stabilizaciji globalnih cena nafte smanjenjem pritiska na snabdevanje iz drugih regiona. Indija, treći najveći uvoznik i potrošač nafte na svetu, kupuje više od trećine nafte koja joj je potrebna od Rusije.

Bloomberg Indija ne samo da kupuje ogromne količine ruske nafte već je njene rafinerije prerađuju i prodaju na otvorenom tržištu

"Ako prestanemo da kupujemo rusku naftu, ko će zameniti te barele da bi održao ravnotežu (na tržištu) i istovremeno sprečio da cene naglo rastu? Ne želimo da se ponovi 2022. godina kada su cene skočile na 137 dolara po barelu", rekao je izvor, misleći na skok na tržištu nafte u vreme kada je počela invazija Moskve na Ukrajinu.

Zvaničnik je govorio pod uslovom anonimnosti jer izvor nije bio ovlašćen da razgovara sa medijima. Prethodno je Ministarstvo spoljnih poslova Indije saopštilo da je njihova zemlja nepravedno izdvojena zbog kupovine ruske nafte, ukazujući "da se upravo države koje kritikuju Indiju same upuštaju u trgovinu sa Rusijom (uprkos ratu u Ukrajini)".

"Neopravdano je izdvajati Indiju", dodaje se u saopštenju.

Nju Delhi je ukazao na to da SAD nastavljaju da uvoze ruski uranijum heksafluorid za upotrebu u svojoj nuklearnoj industriji, potom paladijum, đubriva i hemikalije, dok je EU u 2024. godini ostvarila trgovinsku razmenu sa Rusijom od 67,5 milijardi evra, uključujući rekordni uvoz tečnog prirodnog gasa koji je iznosio ukupno 16,5 miliona metričkih tona.

Od početka rata u Ukrajini, Indija se suočila se sa pritiskom Zapada da se distancira od Rusije zbog rata u Ukrajini. Nju Delhi se opirao, pozivajući se na svoje dugogodišnje veze sa Moskvom i ekonomske potrebe. Štaviše, Indija je postala jedan od najvećih kupaca energije u Rusiji, u prvoj polovini ove godine indijske rafinerije su kupovale više od 1,75 miliona barela ruske sirove nafte dnevno. To je pomoglo Indiji da upravlja inflacijom i smanji troškove uvoza, čak i kada je izazvala kritike u Vašingtonu.

S druge strane, urednik ekonomske rubrike portala India Today Koustav Das ukazuje na ironiju da su još 2022. i 2023. godine "američki zvaničnici privatno podsticali Indiju da nastavi da kupuje rusku naftu kako bi osigurali globalnu stabilnost cena".

"Ta rečenica je sada nestala", ističe Das.

Ako Indija bude primorana da smanji uvoz ruske nafte i okrene se skupljim alternativama, njen godišnji račun za sirovu naftu mogao bi da poraste za 11 milijardi dolara, kažu indijski stručnjaci, procenjujući da bi to doprinelo inflaciji i ograničilo ekonomski rast.

Istovremeno, ako se Trumpova carinska pretnja ostvari, indijski izvozni sektori mogli bi da pretrpe godišnji udarac od 18 milijardi dolara, smanjujući marže, povećavajući cene i ugrožavajući radna mesta u malim i srednjim firmama.

Novi kupci za američku naftu i gas

Ovo Trumpovo mešanje geopolitike i naftne politike sa trgovinskim pritiskom odražava ne samo bes prema Moskvi, koja izbegava postizanje brzog primirja u Ukrajini, već i širi američki napor da preoblikuje energetske saveze. Ona želi da ograniči strateški uticaj Kine i Rusije u okviru sve evidentnije podele svetske ekonomije na dva dela, američku i kinesku.

Bloomberg  Donald Trump američkom naftnom i gasnom sektoru obezbeđuje nove kupce

Cilj američkog pokazivanja ekonomske snage nad strateškim partnerima od Evrope do Indije dobrim delom jeste ostvarivanje namere da se drastično poveća izvoz američke nafte i gasa. Trumpu je to i politički važno, jer su njegovu kampanju snažno podržali američki energetski giganti. Američki dnevni list "The New York Times" navodi da je Trumpov najnoviji poreski paket obezbedio skoro 18 milijardi dolara novih podsticaja za naftni i gasni sektor u SAD.  Trumpove pretnje carinama očigledno imaju za cilj i da sektoru ekstrakcije fosilnih goriva obezbedi i velike kupce.

Indija je sve veći kupac američkih energenata, ali ni približno nije uvećala uvoz kao Evropska unija, koja ne samo što je ruski gas zamenila većinski američkim već je u trgovinskim pregovorima obećala da će u naredne tri godine kupiti američke energente u ukupnoj vrednosti od 750 milijardi evra.

Isporuke američke sirove nafte Indiji porasle su za preko 50 odsto u prvoj polovini ove godine, ali i dalje čine tek osam odsto indijskog uvoza nafte, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.

Instrument potčinjavanja

Kažnjavanje Indije carinama predstavlja samo Trumpovu polugu da ubedi indijskog premijera Narendru Modija da promeni indijski energetski izbor. SAD uvoze skoro petinu indijskog izvoza, pri čemu bi povećanje carina pogodilo ključne sektore: tekstil, farmaceutsku industriju, auto-delove i elektroniku.

Bloomberg Povećanje carina pogodilo bi ključne indijske izvozne sektore, poput industrije auto-delova

Baš kao i u slučaju EU, Trumpove carine su instrument potčinjavanja i, kako ocenjuje komentator italijanskog dnevnog lista "Corriere Della Sera" Federico Rampini, vođene su željom za kažnjavanjem.

"Carine su postale sveobuhvatno oružje sa širokim spektrom primene. Sve dok se koriste isključivo kao sredstvo za otklanjanje trgovinskih neravnoteža, nalazimo se u kontroverznoj, ali ograničenoj ekonomskoj sferi. Međutim, 47. predsednik ih takođe koristi ili preti da će ih upotrebiti da prilagodi druge zemlje svojoj volji po pitanjima spoljne, pa čak i njihove sopstvene unutrašnje politike", navodi Rampini i dodaje da svaki validni sporazum o trgovinskim pitanjima može biti ukinut ako zemlja stoji na putu geopolitičkim prioritetima Vašingtona.

Komentator austrijskog dnevnika "Kleine Zeitung" Thomas Golser kao primere za to da je u pitanju osveta, a ne trgovinska politika, navodi Brazil i Kanadu. Trump preti kaznenim carinama od 40 ili 50 procenata na robu iz Brazila, zbog "politički motivisanog" sudskog gonjenja bivšeg desničarskog predsednika i njegovog političkog prijatelja Jaira Bolsonara. Sličnu kaznu je najavio i za Kanadu jer je kanadski premijer objavio da namerava da prizna palestinsku državu.

S druge strane, komentator britanskog lista "The Times" Gerard Baker primećuje da, suprotno svim predviđanjima i upozorenjima, Trumpova provokativna trgovinska politika izgleda da se isplati jer američka ekonomija poslednjih meseci raste zdravim tempom po godišnjoj stopi od tri procenta, dok inflacija pada.

"Prerano je reći da je Trump pobedio u svojim trgovinskim ratovima. Ali ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da se dokazi i dalje gomilaju da on vodi SAD u najdugotrajnijem napadu na ono što je konsenzus establišmenta, koji decenijama potčinjava političke lidere i kreatore politike. Ne samo u trgovini već u skoro celom spektru", navodi Baker.

Opasnost od sekundarnih sankcija Rusiji

Urednik u "India Today" ističe da analitičari kažu da Trump koristi carine ne kao oružje tupe sile već kao proračunato sredstvo za preusmeravanje indijskih trgovinskih i energetskih prioriteta.

"Trumpovo upozorenje se manje odnosi na Moskvu, a više na želju Vašingtona da preoblikuje energetske saveze. Povezivanjem nafte i carina, on povlači čvrstu liniju, usmerenu na obezbeđivanje ekonomske prednosti, a ne na odbranu globalnih normi", navodi Kas.

Bloomberg Vladimir Putin verovatno neće pristati na Trumpov ultimatum

Što se Indija bude više okretala američkoj nafti i tečnom prirodnom gasu, to će više jačati američki energetski uticaj, Trumpovi politički finansijeri će profitirati, a SAD će osnažiti svoju poziciju u takozvanom drugom hladnom ratu u kojem se svetska ekonomija deli na dve hemisfere.

Međutim, osim pretnji Indiji, Trump je istovremeno najavio da će uvesti takozvane sekundarne sankcije Rusiji ukoliko ne sklopi dogovor sa Ukrajinom do petka. Konkretno, on je najavio da će, ukoliko Putin ne pristane na prekid vatre u Ukrajini, uvesti carine od 100 odsto svim zemljama koje kupuju rusku naftu, pri čemu su Kina i Indija najveći kupci.

I dok Reuters navodi procenu svojih izvora da Putin verovatno neće pristati na ovaj ultimatum i da ostaje pri cilju da potpuno osvoji četiri ukrajinska regiona, bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku Velina Čakarova ističe da je Trumpov ultimatum sekundarnih sankcija više od pretnje Rusiji, to je globalni šok-test za novi svetski poredak.

"Ako se sprovedu, to bi pokrenulo najveće prisilno razdvajanje energetskih tržišta od Drugog svetskog rata, urušavajući logiku slobodne trgovine i razbijajući ostatke integracije globalnog lanca snabdevanja. Takođe bi otkrio koliko američki dolar i pristup američkom tržištu ostaju poluge strateške dominacije", istakla je u objavi na društvenoj mreži X Čakarova, dodajući da bi cena bila "monumentalna".

"Pogrešna procena mogla bi da izazove globalni energetski šok, da zapali odmazdne trgovinske ratove i ubrza stvaranje paralelnih finansijskih i trgovinskih sistema. koji su već u toku kroz BRIKS+, paktove o dedolarizaciji i regionalne digitalne valute".

Prema njenoj proceni, za Rusiju je ovo početak duge borbe u sumrak, ali sve, na kraju krajeva, zavisi od toga kako će reagovati zvanični Peking.

"Ako Kina pruži otpor američkom pritisku, globalni sistem će se dublje pomeriti u stratešku bifurkaciju. Ako Kina popusti, Rusija će se suočiti sa egzistencijalnim ekonomskim porazom, a SAD će pokazati svoju trajnu sposobnost da kontrolišu globalno poštovanje propisa, barem još jednom", ističe ona.

(Ažurirano u prvom i drugom pasusu podacima o novim carinama koje su SAD uvele Indiji.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar