Xi Jinping obeležava mandat branom vrednom 167 milijardi dolara

Šezdeset puta više cementa nego što je korišćeno za izgradnju brane Huver, više čelika nego za Empire State Buildinga i dovoljno betona da se napravi auto-put sa dve trake oko planete Zemlje, i to pet puta. Sve to biće upotrebljeno za novi kineski hidroenergetski projekat u Tibetu vredan 167 milijardi dolara.

Radovi su zvanično počeli ovog meseca na projektu koji bi mogao da postane jedno od najvećih infrastrukturnih ulaganja u istoriji. Reč je o velikom političkom i ekonomskom riziku kineskog predsednika Xi Jinpinga, kojim pokušava da na održiv način pokrene posustalu kinesku ekonomiju, pojača kontrolu nad nemirnim regionom i projektuje moć daleko izvan granica Kine.

Brana na reci Jarlung Cangpo oslanja se na staru ideju sa visokim ulozima: da velike i ambiciozne građevine mogu da ožive rast u ekonomiji koju pogađaju deflacija, višegodišnja kriza u sektoru nekretnina i rastući trgovinski i geopolitički pritisci. Projekat je ujedno i novo sredstvo državne kontrole koje će pomoći Xijevim naporima da integriše Tibet kroz ekonomsko povezivanje.

"Za Peking je izgradnja novog megaprojekta odgovor na mnoge dileme", kaže Dan Wang, istraživač sa Stenfordovog Hoover History Laba i autor knjige Breakneck: China’s Quest to Engineer the Future. "A nema uzbudljivijeg izazova od izgradnje ogromne brane."

Međutim, mesto izgradnje dodatno komplikuje sve. Reka Jarlung Cangpo izvire iz glečera na Tibetanskoj visoravni, pravi nagli zaokret oko planine Namča Barva, inače najvišeg vrha u prefekturi Ningći, i zatim pada više od 2.000 metara duž 50 kilometara, formirajući jedan od najdubljih kanjona na svetu i ogroman neiskorišćen energetski potencijal.

Inženjeri planiraju da izbuše tunele od vrha tog zavoja do njegovog podnožja, kroz koje bi voda prolazila preko turbina, a zatim se vraćala u prirodni tok reke. Sistem je osmišljen tako da umanji poremećaje uzvodno i nizvodno. Međutim, u praksi bi iscrpeo jedan od ekološki najbogatijih delova reke i doneo masovnu gradnju u seizmički nestabilnu oblast. Zemljotres u Asamu i Tibetu jačine 8,6 stepeni, jedan od najjačih ikada zabeleženih na kopnu, dogodio se 1950. godine, samo 250 kilometara od Ningćija.

Kina je i ranije pokušavala slične projekte. Brana Tri klisure, vredna 37 milijardi dolara, trenutno je najveća hidrocentrala na svetu i nekada je smatrana vrhuncem ambicije. Ali za stručnjake koji prate novi projekat, ovo je nešto sasvim drugo. "Ovo daleko nadmašuje Tri klisure", kaže Dominic Ahiaga-Dagbui, direktor istraživačke grupe za megaprojekte na Univerzitetu Dikin u Australiji.

Kao i njegov prethodnik, i ovaj novi projekat pokreće se u vreme ekonomske neizvesnosti. Devedesetih godina prošlog veka, Kina se oslanjala na masivne infrastrukturne projekte kako bi podstakla rast. Dominic Ahiaga-Dagbui smatra da se sada ponovo koristi ista strategija, oslanjajući se na staru formulu za apsorbovanje viška industrijskih kapaciteta i otvaranje radnih mesta.

Peking je prvi put izneo konkretne predloge za ovu branu 2021. godine, u okviru petogodišnjeg plana, kao deo šire inicijative za iskorišćavanje hidroenergetskog potencijala Tibetanske visoravni. Strategija je zvanično odobrena u decembru prošle godine, iako je sprovedena bez velike pompe, što je izazvalo određenu zabrinutost. Za projekat ovog obima gotovo da nije bilo javne rasprave. Ako su postojale procene uticaja na životnu sredinu ili planovi preseljenja stanovništva, najverovatnije su usvojeni iza zatvorenih vrata.

Projekat vredna tri biliona juana

Potražnja će se preliti kroz celu ekonomiju: 50 miliona tona cementa, šest miliona tona čelika, 250 miliona tona peska i šljunka, 500.000 tona bakra i stotine hiljada tona eksploziva. Oštri klimatski uslovi Tibetanske visoravni mogli bi da ubrzaju habanje potrošnog materijala poput burgija, što dodatno povećava troškove. Reč je o vrsti podsticaja dizajniranog da pokrene tražnju u uslovima kada je potrošačko poverenje slabo, a privatne investicije jenjavaju. Projekat bi u narednih 10 do 15 godina mogao da generiše ukupne investicije u vrednosti od tri biliona juana, što je oko 2,2 odsto kineskog BDP-a iz prošle godine, prema proceni brokerske kuće Huachuang Securities. To je više od većine poslednjih stimulativnih mera, uključujući i retku rebalansiranu budžetsku injekciju iz sredine 2023. godine, vrednu jedan bilion juana.

Godišnji rast BDP-a mogao bi da poraste za 0,1 do 0,2 procentna poena, prema nekoliko projekcija, uključujući one iz Citigroupa i ANZ banke. Druga brokerska kuća, Zheshang Securities, procenjuje da bi projekat mogao da otvori oko 200.000 radnih mesta godišnje, što je skoro dva odsto ciljanog godišnjeg zapošljavanja u Kini. Sa dolaskom radnika, počeće da niču putevi, stambeni objekti i nova naselja u okolini.

Deo projekta nalazi se u Medogu, zabačenoj oblasti u prefekturi Ningći koja do 2013. nije bila povezana drumom. Tokom iste posete kada je 19. jula objavio početak gradnje, premijer Li Qiang je obišao i trasu nove železnice Sečuan–Tibet, koja bi trebalo da poveže Čengdu i Lhasu. Na društvenim mrežama spekuliše se da bi ovaj "grad u nastajanju" mogao dobiti još infrastrukture, uključujući i aerodrom u Medogu. Jang, vlasnik prodavnice u Ningćiju, kaže da je odmah nakon najave projekta počeo da prima upite investitora. Računali su da će biti potrebno izgraditi smeštaj, restorane i zabavne sadržaje za sve radnike koji dolaze, rekao je telefonom, tražeći da se navede samo njegovo prezime jer su razgovori bili privatne prirode.

U mnogim slučajevima, investitori su već zakasnili, kaže Jang. Kirije u ključnim delovima Ningćija počele su da rastu pre dve do tri godine, što su pokrenuli oni koji su ranije prepoznali talas gradnje. "Oni koji su to na vreme prepoznali, već su se pozicionirali", kaže on.

Berze su naglo porasle usled optimizma u vezi sa potencijalnim ekonomskim podsticajem koji projekat donosi. U nedelji nakon najave, akcije kompanije Power Construction Corp. of China skočile su više od 42 odsto, dok je China Energy Engineering porasla 17 odsto na berzi u Šangaju. Huaxin Cement je u Hongkongu skočio 34 odsto, a Morgan Stanley je naveo da se njihova fabrika u Tibetu nalazi na samo 400 kilometara od lokacije i da bi mogla imati najviše koristi. Na tržištima sirovina, cena gvozdene rude dostigla je najviši nivo od februara, a neki čelični proizvodi zabeležili su najveći nedeljni rast od oktobra.

Bloomberg

Projekat je probudio nadu da bi mogao da označi početak novog talasa velikih infrastrukturnih poduhvata. Neki analitičari veruju da bi velika graditeljska ofanziva mogla da upotpuni napore Pekinga da obuzda cene i prekine iscrpljujuće cenovne ratove u industrijskom sektoru, potencijalno izvlačeći Kinu iz opasne zamke hronične deflacije.

"Ovo je uvod u veliku infrastrukturnu ekspanziju u okviru petogodišnjeg plana", koji će trajati od 2026. do 2030. godine, rekao je Xing Zhaopeng, glavni strateg za Kinu u banci ANZ. "Infrastrukturni projekti i borba protiv 'involucije' biće dva stuba na kojima će počivati ponovno pokretanje kineske ekonomije."

Međutim, drugi analitičari upozoravaju da je još rano tvrditi da je to zaista namera Pekinga, s obzirom na to da se Kina i dalje suočava s posledicama prekomernih ulaganja u projekte koji su ostali nedovršeni ili neiskorišćeni, poput praznih auto-puteva i neaktivnih aerodroma iz perioda ekspanzije zasnovane na zaduživanju. Nacionalna komisija za razvoj i reforme, glavni ekonomski planer zemlje, nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Napredak na projektu verovatno će uznemiriti susedne zemlje, posebno Indiju u trenutku kada su dve sile tek počele da stabilizuju odnose posle pograničnog sukoba iz 2020. godine.

Reka se uliva u indijsku saveznu državu Arunachal Pradesh, region na koji Kina takođe polaže pravo, gde postaje Bramaputra i potom teče dalje kroz Bangladeš. Indijski zvaničnici odavno izražavaju zabrinutost zbog predložene brane, ističući da reka omogućava opstanak milionima ljudi. Postoji i strah da bi Peking jednog dana mogao koristiti branu za kontrolu toka vode i ostvarivanje političke prednosti u budućim sporovima. Bangladeš je ranije ove godine zatražio dodatne informacije.

Indijsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na veću transparentnost i konsultacije sa zemljama nizvodno. Iako većina vode u Bramaputri dolazi od padavina, iznenadno ispuštanje iz brane moglo bi da izazove poplave u Arunachal Pradeshu i Asamu, navode zvaničnici u Nju Delhiju koji su tražili anonimnost zbog osetljivosti razgovora. Ipak, istakli su da Kina od 2018. godine, u skladu sa bilateralnim sporazumom, deli podatke o mogućim poplavama, što vide kao znak saradnje.

Taj sporazum je istekao pre nekoliko godina, ali obe strane rade na njegovom obnavljanju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je 23. jula saopštilo da održava "neophodnu komunikaciju" sa susedima i nastavlja da deli podatke o hidrologiji.

Hidroenergetski projekat, sa potencijalnim kapacitetom do 70 gigavata, mogao bi da proizvede 300 teravat-časova električne energije godišnje, što je otprilike jednako ukupnoj godišnjoj potrošnji električne energije u Velikoj Britaniji. Time bi se znatno smanjila kineska zavisnost od uglja, koji još uvek napaja više od polovine elektroenergetskog sistema. Ujedno bi to značajno doprinelo ostvarenju cilja predsednika Xija o dostizanju nulte neto emisije do 2060. godine.

Električna energija iz nove brane napajaće kinesku industrijsku istočnu obalu, južne regione poput Hong Konga i siromašnije zapadne oblasti, uključujući Tibet, gde je rast godinama bio sputavan zbog teškog terena i ograničenih resursa. "Ako Kina uspe da ovim projektom otkloni uska grla u infrastrukturi i snabdevanju energijom u tom regionu, to bi značajno povećalo prostor za privredni rast", rekla je Serena Zhou, viša ekonomistkinja za Kinu u Mizuho Securities Asia.

Za Xi Jinpinga, brana ima i simboličku vrednost. Tibet je dugo bio u centru njegove vizije nacionalnog jedinstva, a projekat bi mogao dodatno učvrstiti njegov status kao najmoćnijeg kineskog lidera još od Mao Cedunga.

Bloomberg

Njegov otac, Xi Zhongxun, bio je jedan od ključnih ljudi u razvoju politike Komunističke partije prema Tibetancima. To nasleđe, zajedno s poukama iz raspada Sovjetskog Saveza po etničkoj liniji, oblikovalo je strategiju mlađeg Sija da preusmeri partijsku politiku s regionalne autonomije ka snažnijoj integraciji i centralizovanoj kontroli.

Kina je često na meti kritika zbog svojih politika u Tibetu, koji je izložen strogim društvenim, bezbednosnim i verskim ograničenjima, slično kao i severna pokrajina Sinđang. Napetosti bi mogle dodatno porasti kako Peking pojačava uticaj na pitanje nasleđa Dalai Lame, prognanog duhovnog vođe koji je 6. jula napunio 90 godina.

Kineski lider vidi ovu fazu kao priliku da reši etničko pitanje "jednom zauvek", rekao je Joseph Torigian, autor biografije "Partijski interesi su na prvom mestu" o Si Zhongxunu. "Sada postoji mnogo veći fokus na integraciju, i pokušaj da se Tibetanci osete kao deo kineske nacije." Projektom upravlja novoformirana državna kompanija China Yajiang Group, koja će nadgledati i izgradnju i operacije. To znači i veliki priliv Han kineskih radnika u jednu od najudaljenijih oblasti Tibeta. Centar razvoja i ekonomske aktivnosti pomeriće se ka Njinčiju, dodatno slabeći uticaj Lase, istorijskog tibetanskog sedišta moći.

Do pre samo nekoliko godina, činilo se da je Kina završila s gradnjom mega-brana. Između 2012. i 2022. izgradila je pet od 10 najvećih hidrocentrala na svetu, i mnogi su verovali da više ne postoje odgovarajuće lokacije.

Jedini izuzetak bio je Jarlung Cangpo. Njegova udaljenost i visoki troškovi dugo su činili projekat teško izvodljivim. Danas, kada ekonomiji hitno treba podsticaj, te barijere su popustile. Iako su vetar i solarna energija jeftiniji, brže rastući i lakši za skaliranje, kineski zvaničnici sve češće ukazuju na izazove vezane za zavisnost od izvora koji prestaju da proizvode čim sunce zađe ili vetar stane.

Cena energije iz brane može biti visoka za hidrostandard, naročito zbog potrebe za izgradnjom dalekovoda i potencijalnih gubitaka u prenosu, ali će i dalje biti konkurentna u odnosu na fosilna goriva i industriji nuditi čistiji, stabilniji izvor napajanja.

S druge strane, gradnja može pokrenuti lanac ekoloških posledica. Tibetska visoravan se često naziva "trećim polom" jer sadrži više leda i snega nego bilo koje drugo mesto na svetu, osim Arktika i Antarktika. Ova zamrznuta rezerva ima ključnu ulogu u oblikovanju mlaznih struja i stabilizaciji klime u južnoj Aziji. Okolni basen je jedno od najbogatijih biodiverzitetskih područja na planeti, sa više od 150 autohtonih vrsta riba, od kojih su neke pred izumiranjem, kao i sa snežnim leopardima i crvenim pandanima.

Xi je tokom svoje prve predsedničke posete Tibetu 2021. godine naglasio potrebu da se očuva životna sredina regije, pozivajući na pažljivo upravljanje vodnim resursima bez narušavanja osetljive ekološke ravnoteže. "Sneg i led, isto kao zelene planine i bistre vode, predstavljaju pravu vrednost i bogatstvo", rekao je tada.

Ali ta ideja bogatstva odražava i dublje političke ciljeve. "Xi želi da stvori Kinu u kojoj se brišu razlike u identitetu i etničkoj pripadnosti, a jača kontrola odozgo nadole ključna je za to", kaže Rana Mitter, predsedavajući za odnose SAD-Azija na Harvard Kennedy School.

Istovremeno, Komunistička partija vidi energetiku, posebno hidroenergetiku, kao suštinski deo svoje tehnološki orijentisane budućnosti. "Ova brana objedinjuje sve te narative", kaže Mitter.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar