I pre nego što je počeo 25. samit Evropska unija - Kina, brojne geopolitičke neizvesnosti, nove tenzije i nespremnost za velike dogovore uticali su da niko nije očekivao da će u Pekingu doći do velikog prodora u međusobnim odnosima. I zaista, od celog samita kojim je obeleženo pola veka međusobnih diplomatskih odnosa, zapravo najveći uspeh je fotografija koja je nastala više sticajem slučajnosti, a na kojoj se vidi kako se predsednik Kine Xi Jinping istovremeno srdačno rukuje sa predsednikom Evropskom savetom Antoniom Costom i predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen. Međutim, osim osmeha na početku i lepih reči u toku samita, rezultat susreta lidera u Pekingu je prilično mršav.
Doduše, protekle dve nedelje je bilo neizvesno da li bi skup u Pekingu zaista mogao da se nazove samitom, budući da se na trenutak činilo moguće da Xi izbegne da u njemu učestvuje, zbog diplomatskih tenzija koje su nastale kada je EU usvojila 18. paket sankcija protiv Rusije. Naime, u tom paketu sankcija, prvi put na meti su se našle dve kineske banke koje su, kako tvrde u Briselu, značajno pomagale Rusiji u zaobilaženje sankcija pružanjem usluga vezanih za kripto valute, kao i pet kineskih firmi za koje se smatra da su Rusiji isporučivali komponente neophodne za vojne dronove kojima Moskva napada Ukrajinu.
Ove sankcije su, kako je u protestnoj novi Briselu ocenio kineski ministar trgovine Wang Wentao, ozbiljno narušile ekonomske, trgovinske i finansijske odnose između Kine i EU, ističući da se Kina protivi "jednostranim sankcijama koje nemaju osnov u međunarodnom pravu".
"Većina zemalja, uključujući i one iz Evrope i SAD, nastavlja da trguje sa Rusijom. Normalna saradnja između kineskih i ruskih kompanija u skladu je sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i tržišnim principima. Ta saradnja nije usmerena protiv trećih strana i ne bi trebalo da se ometa", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine.
Lepe reči 'velikih momaka'
To, ipak, nije drastično uticalo na samit, koji je prvobitno trebao da bude zapravo dvodnevni razgovor lidera u Briselu, da bi se nakon odbijanja Xija da dođe u Evropu sveo na jednodnevni skup u Pekingu. Uostalom, neslaganje oko sankcija je samo jedan od niza nerešenih pitanja koja muče međusobne odnose, među kojima Brisel najviše brine trgovinski deficit od 400 milijardi evra, ali i time, kako tvrde u Briselu, što proizvođači iz EU imaju ograničen pristup kineskom tržištu, to jest što kineska industrijska politika favorizuje domaće dobavljače, koji imaju koristi od ogromnih subvencija, pristupa vladinim ugovorima i povoljnih propisa.
Uzimajući u obzir koliko je ogroman obim kineskih subvencija, proizvodnih kapaciteta i državnih intervencija, lideri EU sve jasnije shvataju da rizikuju delimičnu deindustrijalizaciju, naročito ako ne dođe do nekih pomaka i dogovora u sektorima, kao što je automobilska industrija.
Bloomberg Xi Jinping
I dok stručnjaci za Kinu tvrde da zvanični Peking na EU gleda kao na silu srednje veličine sa ograničenom težinom u trgovinskim pregovorima, Xi je najvišim predstavnicima EU očigledno hteo da da na značaju, rekavši da su Kina i Evropa "veliki momci" u međunarodnoj zajednici te da je međunarodna situacija sve ozbiljnija i složenija pa postoji potreba za "jačanjem komunikacije, unapređenjem međusobnog poverenja i produbljivanjem saradnje između Kine i EU".
"Suočeni sa ubrzanom evolucijom vekovnih promena u svetu i međunarodnom situacijom isprepletenih promena i haosa, lideri Kine i EU trebalo bi da donesu ispravne strateške izbore, ispune očekivanja naroda... i izdrže test istorije", rekao je Xi a preneli međunarodni mediji, među kojima i agencija Reuters. "Odnosi Kine i EU nalaze se na kritičnom istorijskom čvorištu. Tokom proteklih 50 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, razmene i saradnja dale su plodne rezultate, koji su koristili obema stranama i svetu."
U Xijevim komentarima su upadljivo izostali komentari o bilateralnim izazovima, za razliku od Coste i Von der Leyen, koji su uz lepe reči o domaćinima, istakli i teme sporenja, kao što su rat u Ukrajini i međusobna trgovina.
"Imamo različite političke i ekonomske sisteme. Ne slažemo se uvek, ali imamo zajednički interes da težimo konstruktivnim i stabilnim odnosima, zasnovanim na poštovanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, uravnoteženom angažovanju i reciprocitetu", rekao je Costa, pri čemu je pozvao Kinu kao stalnu članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da "iskoristi svoj uticaj na Rusiju da poštuje Povelju UN i da okonča svoj agresorski rat protiv Ukrajine". "Želimo da nastavimo angažman sa Kinom kako bismo se suočili sa globalnim izazovima i preduzeli ambicioznije akcije u vezi sa klimatskim promenama i biodiverzitetom, zdravljem i spremnošću za pandemije, bezbednošću hrane, smanjenjem katastrofa, otplatom duga i humanitarnom pomoći."
U moru lepih reči i izostanka saglasja o trgovini, tehnologijama i geopolitici, klima je tema oko kojih su sagovornici postigli najvišu saglasnost i izdali zajedničko saopštenje o klimatskoj saradnji. Iako su istakli značaj multilateralizma i globalnog upravljanja klimom, pojedini posmatrači su to doveli u pitanje, budući da EU želi da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050, dok će Kina nastaviti da se oslanja na naftu i gas barem do 2060. godine.
Vreme za prekretnicu u trgovini
Šefica Evropske komisije je pak istakla to da je EU najveći trgovinski partner Kine, a Kina treći za EU te da bilateralna trgovina robom sada prelazi dve milijarde evra dnevno. Ona je istakla da Evropa decenijama podržava ekonomski razvoj Kine i da će to nastaviti, ali je dodala da su neophodne i promene.
"Kako se saradnja produbljivala, tako su se produbljivale i neravnoteže. Došli smo do prekretnice. Rebalansiranje naših bilateralnih odnosa je neophodno. Jer, da bi bili održivi, odnosi moraju biti obostrano korisni", istakla je Von der Leyen. "Da bi se to postiglo, od vitalnog je značaja da Kina i Evropa priznaju svoje zabrinutosti i predlože prava rešenja."
Bloomberg Luka u Šangaju je jedan od simbola trgovinske nadmoći Kine
Poznavaoci prilika primećuju da je šefica EK promenila retoriku o Kini pa sada ističe da je u pitanju "proizvodna i tehnološka sila", a ne samo zemlja u kojoj se "800 miliona ljudi izdiglo iz siromaštva".
"To je transformacija koja je impresionirala i inspirisala svet. Danas su Evropa i Kina dve od tri najveće ekonomske i trgovinske sile na svetu. A naš odnos je jedan od najvažnijih i najznačajnijih na svetu", istakla je ona, bezuspešno pokušavajući da dovede do pomaka po pitanju trgovinske i industrijske politike.
Sve u senci odnosa sa SAD
Iako su Costa i Von der Leyen bili poprilično koordinirani u nastupu, za razliku od prošle godine kada je Evropskom savetu predsedavao Charles Michel, efekat nije postignut. Doduše, u situaciji kada i Peking i Brisel pokušavaju da postignu trgovinski sporazum sa Vašingtonom, nije ni očekivano da međusobno ublaže svoje suprotstavljene stavove i očekivanja.
"Ono što smo videli jeste ponavljanje stavova obe strane", rekao je za CNBC Danijel Balazs, istraživač na Školi za međunarodne studije S. Rajaratnam, ističući da Brisel želi "uravnoteženije ekonomske veze" i da Kina učini više kako bi dovela Rusiju za pregovarački sto sa Ukrajinom, dok Peking želi da poništi ograničenja EU za kineske firme i carine na njihova električna vozila.
Geostrateg i bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku Velina Čakarova ističe da ovu vrstu samita ona naziva samitom sa "najnižim očekivanjima i nepostojećim zajedničkim geopolitičkim imeniocem".
"U geopolitici, ovo je situacija mnogo buke ni oko čega. I EU i Kina pričaju jedna drugoj o prošlosti i ne žele da se dogovore ni o čemu značajnom, osim o klimi, zbog svog mnogo većeg a identičnog fokusa na uređenju svojih individualnih odnosa sa Amerikom pre svega", ističe ona u objavi na društvenoj mreži X, dodajući da Kina ponovo ima prednost zbog preliminarnog sporazuma i tekućih bilateralnih razgovora sa Vašingtonom, dok se EU u idealnom slučaju nada sporazumu sa Donaldom Trumpom, sličnom onim koji je postigao Japan. "EU je pogrešno procenila svojim neuspešnim pristupom 'sačekaj i vidi' prema SAD, dok se umiljavala Kini, koja joj neće dati ništa značajno zauzvrat pre predstojećeg sastanka Trumpa i Xi Jinpinga ove godine."
Bloomberg Od Donalda Trumpa zavise i trgovinski odnosi Kine i EU
Osim toga, Čakarova ističe da EU trenutno ima najgore odnose sa SAD, dok Kina ima najbolje odnose sa Rusijom usred Drugog hladnog rata između Amerike i "Zmajo-medveda", kako ona naziva stratešku saradnju Pekinga i Moskve.
"Sve ostalo je samo buka", ističe ona.
EU se zapravo nalazi na geopolitičkoj klackalici između SAD i Kine u kojoj obe strane očekuju da se ona opredeli kojim putem će krenuti. To se moglo čuti i Xijevog govora u kojem on nije pominjao SAD, ali je isticao kako je Kina uvek "smatrala Evropu važnim polom u multipolarnom svetu i dosledno podržavala evropske integracije i stratešku autonomiju EU". Štaviše, Xi je očigledno pokušao da ubedi Evropljane da nije ništa strašno ukoliko zavise od Kine po pitanju uvoza strateških sirovina i retkih metala.
"Istorija i stvarnost su dokazale da međusobna zavisnost nije rizik, a integracija interesa nije pretnja. Poboljšanje konkurentnosti ne može se oslanjati na 'izgradnju zidova i barijera", rekao je XI, dodajući da će "Razdvajanje i kidanje lanaca" samo izolovati EU i Kinu. "'Smanjenje zavisnosti' ne može smanjiti saradnju."
Odgovor vrha evropske administracije je bio da "EU ne teži da se 'odvoji' od Kine", ali da "suočeni sa turbulentnim i neizvesnim svetom, EU i Kina moraju preuzeti odgovornost, zajedno podržati multilateralizam,... promovisati rešavanje regionalnih vrućih pitanja i održati svetski mir i stabilnost."
Međutim, geostratezi poput Čakarove smatraju da EU neće moći da balansira na klackalici između SAD i Kine, već da će morati da se opredeli za Ameriku, ali da je samo pitanje da li će u tom svojevrsnom vazalnom odnosu biti jaka ili slaba.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...