Evropljani besni na Ursulu von der Leyen

Uzalud su u nedelju uveče evropski zvaničnici bezmalo papagajski ponavljali istu rečenicu da trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država "stvara sigurnost u neizvesnim vremenima" te da "pruža stabilnost i predvidljivost trgovinskih odnosa". To je prvo ustvrdila predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen, a potom ponovili predsednik Evropskog saveta Antonio Costa, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola i nemački kancelar Friedrich Merz, ali to nije sprečilo pravu poplavu negativnih komentara i kritika, kako političara i stručne javnosti, tako i takozvanih običnih građana.

Sudeći prema komentarima na društvenim mrežama i u medijima u kojima odzvanjaju ocene da je posredi "poniženje", "kapitulacija" i "vazalizacija", Evropljani su dominantno besni na šeficu EK, smatrajući da se u pregovorima sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom nije dovoljno borila ili da nije imala dobru pregovaračku strategiju. Štaviše, kako ironično ocenjuju pojedini komentatori, Evropska komisija je postigla nezamislivo: da konačno ujedini celu Evropsku uniju te da "danas svaki Evropljanin kritikuje trgovinski sporazum EU i SAD kao najgori (za Evropu) u istoriji".

Dobar deo lidera i šefova diplomatija država članica podržao je Ursulu von der Leyen ili se uzdržao od kritika pod obrazloženjem da još ne znaju detalje dogovora. Doduše, upadljivo je da skoro 24 časa nakon sporazuma izostaje bilo kakav komentar predsednika Francuske Emmanuela Macrona, koji se inače zalagao za čvršći stav u pregovorima sa Trumpovom administracijom.

Bloomberg

 

 

Dan zavisnosti Evrope

Međutim, čini se da najobimnije i najoštrije kritike dolaze upravo iz Francuske, kako od stručnjaka, tako i od političara.

Prema oceni uglednog francuskog ekonomiste i profesora Oliviera Blancharda, dogodilo se ono čega se i pribojavao: potpuno neravnopravan "sporazum" između SAD i EU.

"Nema sumnje, asimetrične carine od 15 odsto su poraz EU. Kada zakon džungle prevlada, slabi nemaju mnogo izbora nego da prihvate svoju sudbinu. Ali Evropa je potencijalno mogla da bude jaka, bilo sama ili u koaliciji sa drugima. Morala je da bude spremna za uzburkane vode. I na kraju bi dobila bolji sporazum i poslala bi snažnu poruku svetu. Propuštena prilika", ocenio je Blanchard na društvenoj mreži X, dodajući da pre nego što se okrive Ursula von der Leyen i Evropska komisija trebalo bi shvatiti da što je veća grupa koja mora kolektivno da donese tešku odluku, manja je verovatnoća da će odluka biti doneta. "Evropa se sastoji od 27 veoma različitih zemalja. To je njena snaga, ali i njena slabost kada se suoči sa neposrednom opasnošću, sa Istoka ili sa Zapada."

Bloomberg  Između dve partije golfa Donald Trump postigao trgovinski sporazum sa EU

Nekadašnji francuski premijer Dominique de Villepein je objavi na društvenoj mreži X ocenio da je 27. jul 2025. godine "Dan proglašenja evropske zavisnosti", pitajući se koliko će jednostrani investicioni sporazum od 600 milijardi dolara koštati Evropu radnih mesta, kao i kakav će uticaj na energetski suverenitet i dekarbonizaciju, posebno na cilj neto nulte emisije, imati prisila kupovina energenata od 750 milijardi dolara.

                      

Pred trgovcima je ključna sedmica koja će odrediti pravac kretanja berzi i američke ekonomije do kraja godine. Pored zarada Big Tech kompanija poput Amazona, Mete, Applea i Microsofta, trgovci ove nedelje iščekuju i komentare prvog čoveka Feda Jeromea Powella. O dosadašnjem i budućem kretanju američkih berzi, Marija Jevtić je razgovarala sa investicionim direktorom u The Wealth Consulting Group Jimom Wordenom. Na pitanje koliko je dogovor između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država bitan za tržište, Worden ističe da je svaki trgovinski dogovor koji predstavlja poboljšanje u odnosu na prethodne uslove pozitivan.  "Bez obzira da li je carina snižena sa 50 odsto na 15 odsto, svaki takav korak doprinosi stabilizaciji tržišta i omogućava veći obim trgovine. To omogućava i resetovanje odnosa koji neće štetiti nijednoj strani", kaže Worden.

  

"Nerealno je verovati da će Donald Trump ovde stati sa svojim zahtevima Evropi, čiji suverenitet prezire. Podjednako je nerealno verovati da će neki budući, razumniji američki predsednik odustati od neočekivanog prihoda od ovih carina kada budu prihvaćene bez dodatne nadoknade", istakao je ovaj francuski konzervativac koji je bio premijer u vreme predsednika Jacquesa Chiraca.

Kritike su došle i od francuske krajnje desnice i od krajnje levice. Poslanica Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen je u objavi na X-u sporazum ocenila kao "politički, ekonomski i moralni fijasko za Evropu", ističući da je EU "dobila gore uslove od Ujedinjenog Kraljevstva", kao i da su neprihvatljive "asimetrične klauzule koje Francuska nikada ne bi prihvatila".

I lider levičarskog bloka Jean-Luc Melenchon osudio je sporazum, smatrajući da je "sve prepušteno Trumpu", preneo je francuski televizijski kanal BFM TV.

 

Nervozni Nemci i Francuzi siti pretnji

EU je bila primorana da se pokloni pred Trumpovim zahtevima, zaključuje komentator holandskog liberalnog lista NRC Handelsblad Ric Rutten, koji primećuje da su poslednjih nedelja pukotine postale vidljive u jedinstvenom frontu koji je EU želela da predstavi.

"Zemlje poput Nemačke i Italije postale su nervozne, imale bi mnogo da izgube ako bi se njihove kompanije suočile sa visokim carinama. Druge, predvođene Francuskom, bile su prezasite pretnji i verovale su da EU mora da zauzme čvršći stav. Gledano u tom svetlu, rezultat je onaj koji takođe omogućava evropskim diplomatama da odahnu. Gore nego što se nadalo, ali bolje nego što se strahovalo", ukazuje Rutten.

Bloomberg   Najveći udar će osetiti nemačka i italijanska automobilska industrija

Da ovo nije fer dogovor, smatra i komentator italijanskog lista "Corriere Della Sera" Giuseppe Sarcina, ocenjujući da EU plaća visoku cenu za stabilnost u svojim odnosima sa SAD.

"Ovo je u suštini politički sporazum: EU je želela da izbegne direktan sukob sa SAD. Pre Trumpa, prosečna carina koju su američke carinske vlasti nametale evropskoj robi bila je oko 4,8 procenata; sada je postavljena na 15 procenata", navodi Sarcina. "To je tri puta više i bez stvarnog ekonomskog opravdanja, jer Trumpova tvrdnja da Evropa eksploatiše SAD već nekoliko godina jednostavno nije tačna."

Petnaest procenata se teško može nazvati pravednim rezultatom, ocenjuje ekonomski urednik belgijskog lista "De Standaard" Lieven Sioen, dodajući da je Trump rizikovao i pobedio, "zato što je tvrdoglavo izmenio pravila igre, koja su uspostavljena tokom decenija multilateralnih pregovora".

"Sada kada su ta pravila promenjena, nemoguće je predvideti kako će nove carine uticati na ekonomije SAD i EU. U starom svetu, američki potrošači bi platili cenu: trgovinske carine čine život skupljim, guše inovacije i smanjuju prosperitet. U Trumpovom svetu, one čine SAD bogatijim na račun njihovih trgovinskih partnera", ocenjuje Sioen.

Opredeljivanje između SAD i Kine

Međutim, jedina prednost ovog sporazuma, kako smatra komentator lista "The Irish Times" Cliff Taylor, jeste to što se izbegava neposredni carinski rat između dve strane koji je mogao da postane ozbiljan.

"Ovo je moglo da se pretvori u obračun oko za oko. Sada je obračun prekinut i trgovinsko oružje je vraćeno u futrole, barem na neko vreme. Irska se poprilično oslanja na američke investicije i trgovinu i bila bi posebno izložena ako bi izbio trgovinski rat", ukazuje Taylor, dodajući da je takav scenario rizikovao da u taj rat budu uvučene i velike digitalno-tehnološke kompanije čija su evropska sedišta upravo u Irskoj.

Predsednik evropskih liberala Guy Verhofstadt sporazum je ocenio kao skandalozan, loše ispregovaran i kao propast, pri čemu sporazumom nisu radosni ni u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), kojoj pripada i Ursula von der Leyen.

"Nametanje osnovne carine od 15 odsto je očigledno kršenje principa Svetske trgovinske organizacije i ozbiljan udarac evropskoj industrijskoj konkurentnosti", saopštio je predstavnik EPP-a za međunarodnu trgovinu Joergen Warborn.

Bloomberg      Američke carine na evropski čelik i aluminijum ostaju 50 odsto

I najveća nemačka asocijacija industrije BDI je sporazum kritikovala ocenama da je neadekvatan, bolan i da će imati ogroman negativan uticaj. BDI ističe da EU mora da pokaže da je više od samo jedinstvenog tržišta, mora biti moćan igrač. Prema procenama Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, opšta carina od 15 odsto uz veće carine na čelik i aluminijum smanjiće nemački BDP za 0,15 odsto u roku od godinu dana, što je ekvivalentno gubitku od 6,5 milijardi evra.

S druge strane, geopolitički strateg i bivša direktorka Austrijskog instituta za evropske i bezbednosne studije Velina Čakarova ističe da se ovaj sporazum mora shvatiti u kontekstu toga da živimo u drugom hladnom ratu između Amerike i Kine potpomognute Rusijom usred rastakanja globalnog sistema na dva dela. Nakon ovog sporazuma, kako ocenjuje Čakarova, EU ulazi u "produbljivanje strateškog partnerstva sa SAD, što će značiti još veću zavisnost od svih ključnih domena - trgovine, energetike, tehnologije i bezbednosti i odbrane".

"Američke carine se odnose na geopolitičko preusmeravanje i biranje strane između SAD i Kine. Ako Evropa ne želi da izabere stranu, u redu je, ali to dolazi sa ogromnom cenom rizika. Nisam uverena da su građani EU svesni da će morati da plate u budućnosti ili da su spremni da pokriju taj trošak", ističe ona i dodaje da bi na mestu Ursule von der Leyen "prošla kroz vatru da bi dobila carinski sporazum za svojih 450 miliona građana EU sa svojim najvažnijim strateškim partnerom", bez neuspešnih igara "sačekaj i vidi" i "besmislenih pretnji odmazdom s obzirom na teško stanje naše evropske industrije". "Ništa drugo ne bi bilo važno, nikakve igre 'sačekaj i vidi', nikakvo umiljavanje Kini, nikakva druga buka. Ovo je njen epski neuspeh, kao što se i očekivalo."