SAD i Evropska unija postigle su dogovor prema kojem će EU plaćati carine od 15 odsto na većinu izvoza, uključujući automobile, čime je izbegnut trgovinski rat koji je mogao ozbiljno da pogodi svetsku ekonomiju.
Sporazum dolazi manje od nedelju dana pre roka u petak, kada je trebalo da stupe na snagu povećane carine koje je najavio predsednik Donald Trump. U maju je zapretio carinom od 50 odsto na gotovo sve proizvode iz EU, što je ubrzalo pregovore, a zatim je tu stopu smanjio na 30 odsto.
Trump je dogovor objavio u nedelju nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen. On je rekao da će carina važiti i za automobile. Predsednica EK izjavila je da će stopa biti "sveobuhvatna", iako je Trump kasnije rekao da to ne uključuje farmaceutske proizvode i metale. "Čelik i aluminijum ostaju nepromenjeni" dodao je američki predsednik.
"Mislim da smo ovim zapravo postigli dogovor", rekao je Trump novinarima u svom golf klubu u Turnberiju, u Škotskoj. "Ovo je najveći od svih dogovora."
Von der Leyen je izjavila da će sporazum "doneti stabilnost" i "predvidivost".
Šta je obećala EU
Prema Trumpovim rečima, EU se obavezala da će kupiti američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara, investirati dodatnih 600 milijardi dolara u SAD pored postojećih ulaganja, otvoriti tržišta za trgovinu sa SAD bez carina i kupiti "ogromne količine" vojne opreme.
Transatlantski sporazum tako uklanja značajan rizik za tržišta i svetsku ekonomiju, trgovinski rat u vrednosti od 1,7 triliona dolara u prekograničnoj trgovini, ali znači i da će evropski izvoz u SAD biti opterećen višim carinama.
Trump je rekao da su ciljevi sporazuma povećanje proizvodnje u SAD i bolji pristup američkih izvoznika evropskom tržištu. Predsednica EK je priznala da je deo pregovora bio usmeren na balansiranje trgovine, ali je to predstavila kao korisno za obe strane.
"Početna tačka je bila neravnoteža", rekla je Ursula von der Leyen. "Želeli smo ponovo da izbalansiramo našu trgovinu i da to učinimo na način koji omogućava da trgovina između nas nastavi da teče preko Atlantika, jer bi dve najveće svetske ekonomije morale da imaju dobru trgovinsku razmenu.
Šta je sa mogućim novim carinama
Američki i evropski pregovarači su se u poslednjoj nedelji fokusirali na postizanje dogovora. Zvaničnici su razgovarali o uslovima sistema kvota za uvoz čelika i aluminijuma, gde bi se za količine ispod određenog praga primenjivala niža carina, dok bi iznad tog praga važila stopa od 50 odsto. EU se takođe zalagala za kvote i ograničenja budućih carina po sektorima, ali nije jasno da li će je sporazum zaštititi od budućih nameta.
Američki ministar trgovine Howard Lutnick izjavio je da će odluka o poluprovodnicima, slično kao i za lekove, biti doneta "za otprilike dve nedelje".
Bloomberg
Najava je okončala mesece često napetih diplomatskih pregovora između Brisela i Vašingtona. EU je bila spremna da uvede carine od oko 100 milijardi evra (117 milijardi dolara), što je oko trećine američkog izvoza u EU ukoliko dogovor ne bi bio postignut i Trump ispunio svoju pretnju.
EU je već nedeljama pokazivala spremnost da prihvati neuravnotežen dogovor sa carinskom stopom od oko 15 odsto, dok se zalagala za izuzeće ključnih sektora. Američki predsednik je već uveo 25 odsto carine na automobile i dvostruko veće na čelik, aluminijum i bakar.
Više izvoznika iz Azije, uključujući Indoneziju, Filipine i Japan, ugovorilo je recipročne stope od 15 do 20 odsto, a EU je japanski dogovor o 15 odsto na automobile videla kao presedan vredan pažnje. Vašington nastavlja razgovore i sa Švajcarskom, Južnom Korejom i Tajvanom.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...