Nove carine SAD menjaju svetsku trgovinu

Nekoliko sati pre ponoći u četvrtak po vašingtonskom vremenu, istekao je rok koji je američki predsednik Donald Trump postavio za postizanje pregovora sa trgovinskim partnerima. Bela kuća je 1. avgusta oko ponoći saopštila da uvodi prethodno najavljenu globalnu carinu od 10 odsto većini zemalja, kao i carine od 15 odsto zemljama koje imaju značajan trgovinski suficit sa SAD.

Međutim, neke zemlje će plaćati znatno više namete. Najviše carine su dobile Kanada (35 odsto), Švajcarska (39 odsto), Tajvan (20 odsto), Izrael (15 odsto), Južnoafrička Republika (30 odsto), Venecuela (15 odsto) i Šri Lanka (20 odsto). Kambodža, Malezija i Tajland suočavaju se sa stopom od 19 odsto, dok Laos i Mjanmar treba da plaćaju namet od 40 odsto.

Azijske berze i američki fjučersi zabeležili su pad, pri čemu tajvanski dolar pada sedmi dan zaredom. Švajcarski franak, inače stabilna valuta, takođe blaga pada. Međutim, reakcije tržišta su bile umerene jer su investitori mesecima očekivali mogućnost uvođenja viših carina. Većina novih carina stupiće na snagu nakon ponoći 7. avgusta kako bi američke carinske službe imale vremena da se pripreme.

Ove najave ipak ne uklanjaju sve neizvesnosti u vezi sa carinama, jer će se u nekim slučajevima pregovori verovatno nastaviti. Predsednik Tajvana Lai Ching-te izjavio je da carina od 20 odsto još nije konačna, dok je kanadski premijer Mark Carney rekao da je njegova vlada "razočarana", ali da će nastaviti da pregovara.

Malezija je pozdravila namet od 19 odsto, što je niže od 25 odsto, koliko je Trump najavio u julu. To je postignuto "bez ugrožavanja" suverenog prava te zemlje da sprovodi politike koje podržavaju stabilnost i rast, saopštilo je malezijsko Ministarstvo za investicije, trgovinu i industriju.

Globalna ekonomija ulazi u rizičnu fazu, jer prosečne američke carine skaču sa tri na 17-18 odsto, što izaziva značajan "šok potražnje", izjavio je Raghuram Rajan, bivši guverner Centralne banke Indije, za Bloomberg TV.

"Videćemo kako mnoge centralne banke razmatraju snižavanje kamatnih stopa, jer ostatak sveta donekle usporava suočen s ovim carinama", rekao je Rajan.

Evropska unija, Japan i Južna Koreja plaćaće carine od 15 dosto, a Meksiko, Kanada i Kina značajnije iznose. Očekuje se da će Trump u narednim nedeljama uvesti dodatne carine na uvoz farmaceutskih proizvoda, poluprovodnika, ključnih minerala i druge važne industrijske robe, što znači da se neizvesnost nastavlja.

MSCI indeks svih zemalja sveta pao je za 0,2 odsto. S&P 500 je pao za oko 0,2 odsto, azijske akcije pale za 0,7 odsto, što predstavlja šesti uzastopni pad i najdužu seriju gubitaka ove godine. Tajvanski dolar i južnokorejski von zabeležili su značajan pad, dok je švajcarski franak blago oslabio nakon što su proizvodi iz te zemlje pogođeni carinom od 39 odsto. Kanadski dolar ostao je stabilan uprkos višim carinama.

"Imaćemo više carine nego pre 'dana oslobođenja' i osetićemo ekonomski uticaj u narednim mesecima", rekao je Shain Oliver, direktor investicija kompanije AMP Ltd. iz Sidneja. "Još uvek postoji neizvesnost u vezi sa Kinom, Meksiku je rok produžen za dodatnih 90 dana, a detalji u vezi sa sektorskim carinama tek treba da budu objavljeni."

Trump je dvaput odlagao uvođenje takozvanih recipročnih carina, prvi put najavljenih u aprilu, najpre nakon što su tržišta reagovala panikom, a zatim kada su strane vlade počele da pregovaraju o povoljnijim uslovima.

Niže carinske stope, od 10 odsto i 15 odsto, Trump uvodi većem broju manjih i srednje razvijenih zemalja, sa kojima Amerika nije vodila pojedinačne pregovore. U poslednjim danima je izjavio da jednostavno ima previše zemalja na spisku da bi sa svima sklapao pojedinačne sporazume.

Međutim, neke manje države ipak su pogođene najvišim stopama - Sirija će plaćati namet od 41 odsto, a Laos i Mjanmar po 40 odsto. Mala afrička država Lesoto, koja se još oporavljala od Trumpove pretnje iz aprila o uvođenju carine od 50 odsto, na kraju je dobila namete od 15 odsto.

Iako Trumpove carine već donose milijarde dolara prihoda američkoj vladi, dugoročni ekonomski efekti i dalje su neizvesni. Kritičari tvrde da će one povećati troškove za američke potrošače i preduzeća, kao i da će dodatno pogoršati inflaciju.