Hiljade kompanija i uvoznika sprema se da pokrene ono što bi mogla biti dugotrajna pravna bitka kako bi pokušali da povrate i do 170 milijardi dolara carina koje su već platili američkoj vladi, nakon što je Vrhovni sud oborio ključni instrument trgovinske politike predsednika Donald Trump.
Najviši sud nije se izjasnio o pitanju povraćaja novca kada je u petak presudio da Trump nije imao zakonsko ovlašćenje da uvede dažbine na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima.
"Mesecima i mesecima pišu mišljenje, a o tome čak i ne govore", rekao je Trump na konferenciji za novinare nakon presude. "Završićemo na sudu narednih pet godina."
Američki predsednik rekao je da planira da odmah uvede novu globalnu carinu od 10 odsto na osnovu druge odredbe. Ali to neće zaustaviti talas tužbi kompanija koje traže povraćaj novca.
Poraz administracije odjeknuće širom globalne ekonomije. Obim i domet svakog procesa povraćaja novca bili bi bez presedana. Mnoštvo kompanija - velikih i malih, javnih i privatnih - poslednjih meseci pokušavalo je da se što bolje pozicionira kako bi povratilo namete koje su plaćale, ukoliko sudije obore Trumpove poteze.
Trgovci na malo poput Costco Wholesale Corp. i velike industrijske kompanije poput američkog proizvođača aluminijuma Alcoa Corp. među onima su koji traže povraćaj, zajedno sa velikim brendovima za domaćinstvo i stotinama malih firmi, koje su podnele tužbe. Većina kompanija ima sedište u SAD, ali među njima su i domaće podružnice stranih korporacija.
Među glavnim pitanjima na koja Vrhovni sud nije dao odgovor za američke uvoznike nalaze se izgledi i postupak za povraćaj novca koji je vlada prikupila tokom protekle godine na osnovu zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama. Glasanje je bilo šest prema tri protiv Trumpove administracije, uz izdvojeno mišljenje sudije Brett Kavanaugh.
"Sud danas ništa ne kaže o tome da li i ako da, kako bi vlada trebalo da vrati milijarde dolara koje je prikupila od uvoznika", napisao je Kavanaugh. "Ali taj proces će verovatno biti ‘haotičan’, kako je priznato" tokom usmenih rasprava suda u novembru.
Američka carinska i granična služba je do sada prikupila procenjenih 170 milijardi dolara carina koje je Trump uveo koristeći zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama, zakon koji je u središtu ovog slučaja.
Sud je presudio da korišćenje IEEPA za uvođenje carina nije bilo zakonito, ali sudije nisu razmatrale da li uvoznici imaju pravo na povraćaj, ostavljajući nižem sudu da razreši ta pitanja. Postupak će se vratiti pred američki sud za međunarodnu trgovinu za sledeću rundu pravnih sporova.
IEEPA čini većinu prihoda od trgovinskih mera
Bloomberg
Trgovinski sud je poslednjih meseci vršio pritisak na Ministarstvo pravde da bar nagovesti kako planira da reši pitanje povraćaja novca ako izgubi pred Vrhovnim sudom.
Kompanije iz sektora maloprodaje i odeće bile su posebno uznemirene, jer su carine značajno povećale troškove onima koji nabavljaju robu iz azijskih zemalja poput Kine i Vijetnama. U decembru je, na primer, Lululemon saopštio da će bruto marža - mera profitabilnosti - pasti velikim delom zbog carina.
Presuda dolazi u trenutku talasa izveštaja o poslovanju trgovaca, uključujući Home Depot Inc., koji bi trebalo da objavi rezultate u utorak. Iako većina kompanija izveštava o kvartalima koji su završeni pre odluke, Neil Saunders, izvršni direktor GlobalData, rekao je da bi potez mogao da utiče na profit i projekcije zarade. "Ako su već uračunali veoma visoke troškove carina, možda zapravo postoji određeni potencijal za rast", rekao je Saunders.
"Iako odluka pruža kratkoročno olakšanje, ona ne uklanja širu neizvesnost trgovinske politike sa kojom se suočavaju trgovci i brendovi", napisao je glavni analitičar Emarketera Zak Stambor u mejlu. "Očekujemo da će presuda stvoriti skroman podsticaj maloprodajnoj prodaji počevši od ove godine, ali će ta korist postepeno bledeti do 2028."
U pisanim podnescima, državni advokati su naveli da se administracija neće protiviti ovlašćenju suda da naloži zvaničnicima da ponovo obračunaju carine, ali su ostavili otvorenom mogućnost da pokuša da ograniči koji uvoznici ispunjavaju uslove.
Američki trgovinski sud ima iskustva u upravljanju masovnim procesom povraćaja. Nakon što je Vrhovni sud 1998. godine oborio porez na održavanje luka za izvoznike, sud je uspostavio sistem potraživanja. Taj spor je obuhvatio oko 4.000 slučajeva i 750 miliona dolara plaćenih poreza, prema sudskim evidencijama i izveštajima iz tog vremena.
Razmere spornih Trumpovih carina su znatno veće - do kraja 2025. godine, vlada je obavestila trgovinski sud da je više od 300.000 uvoznika do tada platilo osporene carine.
"Za uvoznike to znači da postoji potencijal za povraćaj", rekao je Ted Murphy, partner u firmi Sidley Austin LLP. Kako će proces povraćaja izgledati i koliko će trajati "veliko je pitanje", dodao je.
Daniel Mach, partner u Bryan Cave Leighton Paisner, rekao je da su povraćaji "problem koji se može rešiti", objašnjavajući da bi trgovinski sud mogao da objedini sve pojedinačne tužbe.
Nacionalna federacija trgovaca na malo, industrijsko udruženje, pozvalo je na pojednostavljen proces povraćaja.
"Pozivamo niži sud da obezbedi neometan proces povraćaja carina američkim uvoznicima", rekao je David French, izvršni potpredsednik za odnose s vladom, u saopštenju. Dodao je da bi olakšice na carine dale ekonomski podsticaj koji bi omogućio ulaganja u poslovanje i druge oblasti.
Zakon o vanrednim ovlašćenjima iz 1977. godine ne pominje carine i nikada ranije nije korišćen za njihovo uvođenje. Kompanije i dalje podležu drugim tarifnim merama.
Sa gotovo 774 milijarde dolara gotovine na raspolaganju, američko Ministarstvo finansija ima više nego dovoljno sredstava da vrati prihode od IEEPA ako to bude naloženo, prema rečima sekretara Scott Bessent, iako bi to moglo da se desi tokom nedelja ili meseci i "može potrajati više od godinu dana", rekao je u intervjuu za Reuters prošle nedelje.
Bessent je takođe nagovestio da bi povraćaji mogli predstavljati "korporativnu zloupotrebu" za kompanije koje su teret carina prebacile na kupce. "Costco, koji tuži američku vladu, da li će vratiti novac svojim klijentima?"
Michael Wieder, predsednik i suosnivač kompanije Lalo, koja proizvodi proizvode za bebe i malu decu, rekao je u intervjuu da će kompanija preduzeti sve neophodne korake da povrati više od 2 miliona dolara koje je platila na ime carina obuhvaćenih najnovijom odlukom Vrhovnog suda.
"Ne očekujemo da će povraćaji biti isplaćeni preko noći, čak i ako je sve spremno, ali želimo da budemo na samom početku reda", rekao je.
Dodao je da je kompanija sarađivala sa dobavljačima kako bi ublažila troškove i prenela na kupce samo "minimalan iznos" tereta carina, te da još nije odlučila šta će učiniti ako dobije taj novac nazad.
"Preći ćemo taj most kada do njega dođemo", rekao je.
Različiti udeli
Neke industrije imaju šanse da dobiju veći deo dažbina prikupljenih na osnovu IEEPA zaključno sa 14. decembrom. Prema analizi Bloomberg Economics, industrije tekstila, igračaka, hrane i pića nalaze se na vrhu liste sektora koji uvoze gotove proizvode, uključujući veletrgovce, trgovce na malo i proizvođače sa fabrikama van SAD. Kod onih koji uvoze komponente pogođene carinama potrebne za domaću proizvodnju, posebno se izdvajaju mašine, elektronika i automobili.
"Građevinska industrija - od nabavke električne opreme i aparata, koji se eventualno ugrađuju u nove zgrade - takođe deluje posebno izloženo", napisali su Nicole Gorton-Caratelli i Chris Kennedy iz Bloomberg Economics.
Veličina firme će igrati ulogu u tome ko će dobiti najveće povraćaje, naveli su. Pošto bi svaki povraćaj išao registrovanim uvoznicima koji su platili dažbine, veće kompanije koje same uvoze robu verovatnije će direktno dobiti povraćaj nego manje firme koje kupuju od veletrgovaca.
Joe Feldman, analitičar u Telsey Advisory Group, rekao je da presuda otvara više pitanja nego što donosi izvesnosti za trgovce.
Pokušaji kompanija da povrate novac koji su već platile potrajaće, a cene robe se obično ne snižavaju kada jednom porastu - izuzetak su robe poput mleka i jaja, rekao je.
Iako bi operateri kratkoročno mogli imati koristi od boljih profitnih marži, malo je verovatno da će dobiti veliku gotovinsku dobit ili promeniti strukturu cena.
"Realnost onoga što će se dešavati na terenu neće se mnogo promeniti", rekao je Feldman.
Carinski posrednici i advokati savetuju kompanije da bi administracija mogla otežati dobijanje povraćaja, potencijalno zahtevajući dokaz da troškovi nisu prebačeni na kupce ili tražeći obimnu dokumentaciju za svaku pošiljku. Za sada se uvoznicima savetuje da makar dovedu svoju uvoznu dokumentaciju u red za eventualni povraćaj, čak i ako još ne znaju kako će taj proces izgledati.
CBP je nedavno saopštio da će od šestog februara američko Ministarstvo finansija prestati da izdaje povraćaje putem papirnih čekova, već će preći na elektronska plaćanja.
Hans Heim, glavni izvršni direktor kompanije Ibis Cycles Inc. iz Santa Kruza u Kaliforniji, rekao je da očekuje da će na kraju dobiti povraćaj nakon sudske odluke, iako vreme nije jasno. On i drugi rukovodioci proveli su nebrojene sate tokom protekle godine reorganizujući lance snabdevanja, analizirajući promene carinskih stopa i smanjujući troškove kako bi se suprotstavili višim dažbinama.
"Ljudi će površno biti srećni što dobijaju povraćaj", rekao je Heim. "Ali deset puta više bi želeli da se ovo nikada nije dogodilo."
— Uz pomoć Adrienne Tong, Jeff Harrington, Jeannette Neumann i Lily Meier
.webp){kind=icon}
