Trump i izborna računica: Amerikanci glasaju novčanikom

Opšte mesto je da je šoubiznis deo američkog DNK. Ako su čitaoci ovih redova ikada imali priliku da prisustvuju NBA, NFL, NHL ili drugom američkom sportskom događaju, doživeli su okruženje u kojem je forma mnogo bitnija od suštine. Mnogo je bitnije ko nastupa na poluvremenu Super Bowla nego ko igra utakmicu. Potrebno je to doživeti da biste potpuno razumeli američko okruženje, a malo ko na ovom svetu je živeo šoubiznis više od aktuelnog američkog predsednika Donalda Trumpa.

Kada se popeo u utorak za govornicu američkog Kongresa, bilo je očigledno da je poneo decenije svog iskustva sa sobom na tu binu. Držeći govor o stanju nacije, mada bi tačniji prevod bio "stanje Unije", Trump se osećao kod kuće. Dominirajući scenom i dajući najduži govor u istoriji govora o stanju nacije, Trump je sa sobom poveo američku hokejašku reprezentaciju koja je upravo osvojila zlatnu olimpijsku medalju, pobedivši trenutnog mrskog protivnika – Kanadu.

Bivši predsednički kandidat u Venecueli Enrique Márquez grlio je svoju porodicu na galeriji Kongresa kako bi poslao emotivnu poruku o još jednom uspehu američke spoljne politike. Pored mnogih drugih simbola predstavljenih tokom sat i 47 minuta govora, bila je i Erika Kirk, supruga pokojnog Charlieja Kirka, jednog od najjačih simbola američkog konzervativnog pokreta.

 

Muzika za uši birača

"Make America Great Again" je ključni politički slogan, ali iza njega se krije temelj američke veličine – ekonomija. Tako da, ako pokušamo da se odmaknemo od forme i pokušamo da razumemo suštinu poruka koje nam Trump šalje, odgovor nije teško pronaći. Amerikanci prvenstveno razmišljaju svojim novčanikom, tako da je ekonomija bila ključna tema koju Trump šalje svojim biračima.

Kako se u novembru bliže izbori na sredini mandata za sve članove Predstavničkog doma i oko trećine Senata, Trump se fokusirao na teme koje će pomoći svojoj partiji da zadrži kontrolu nad oba doma Kongresa. Stoga ne čudi da Kina nije ni spomenuta. Iran, zemlja sa kojom je Trump upravo započeo sukobe čiji su trajanje i ishod potpuno neizvesni, pomenut je isključivo u kontekstu pregovora o miru. Pored ponavljanja ratova koje je Trump sprečio ili zaustavio, ovo nije bilo spoljnopolitičko obraćanje. Trump uživa u ulozi takozvanog donosioca mira svetu, ali njegove birače to ne zanima previše.

Bloomberg

Podstaknut članovima Kongresa iz Republikanske partije, Trump se fokusirao na svoju drugu omiljenu temu. Stanje u ekonomiji Trump je pojasnio rečima: "Privreda cveta kao nikada ranije." Sa ekonomskim rastom od 0,9 odsto u 2025. godini, nižim nego godinu pre, deluje da se ovo više odnosilo na očekivanja od narednog perioda nego na objektivan ekonomski rast koji je Amerika iskusila prethodne godine. S druge strane, inflacija jeste tema koja je značajno mučila birače prethodnih godina, i na tom polju Trumpova administracija ima prostora da se pohvali.

Trenutno je stopa inflacije oko 2,4 odsto i značajno je pala sa najvišeg nivoa od 9,1 odsto tokom leta 2022. godine. Efekti pumpanja novca stanovništvu i privredi tokom kovid pandemije su nestali, dok se Trump fokusirao na snižavanje cene goriva. Sa prosečnom cenom ispod tri dolara po galonu, nešto manje od četiri litre, troškovi u industrijama su pali, povlačeći cene životnih namirnica nadole.

Trump se osvrnuo i na snižavanje cene goriva, napominjući da je na trend pozitivno uticala i pošiljka 80 miliona barela nafte od svog "novog prijatelja i partnera" – Venecuele. Na vlasti u Karakasu je i dalje Nicolás Maduro, tako da je taj novi prijatelj upravo onaj režim koji je i zarobio Enriquea Márqueza, koji je u tom trenutku i dalje sedeo na galeriji zgrade Kongresa. Da situacija bude još više kafkijanska, postarala se i ceremonija dodele Medalje časti, najvišeg voljnog odlikovanja, pilota helikoptera koji je leteo iznad Venecuele kada je otet Maduro.

Šta je sve prećutao

U danima pre govora u Kongresu o stanju nacije, Vrhovni sud SAD je Trumpu oduzeo njegovu omiljenu ekonomsku i spoljnopolitičku igračku – carine. Bilo je jasno da će Trump usmeriti deo besa na sudije Vrhovnog suda, tako da je pet od devet sudija odlučilo da preskoči dolazak u Kongres. Trumpu će, nakon presude suda, biti mnogo teže da koristi carine kao alat, već će morati da koristi druge pravne osnove koje su mu na raspolaganju, a koje mu ne ostavljaju prostora da ih slobodno koristi u pregovorima sa partnerima u svetu.

Prolazeći kroz ključne poruke sa govora, namerno sam izostavio Trumpove napade na demokrate, poruku demokratskog senatora da crnci nisu majmuni i masovni izostanak demokratskih kongresmena sa događaja. To postaje deo dekora jednog duboko podeljenog društva i za našu temu nije preterano bitno.

Trumpovo obraćanje je, stoga, značajno ne nužno samo zbog stvari koje nije rekao, već je svetu bitnije ono što je preskočio da kaže. Osluškujući američko javno mnjenje i relativno loša istraživanja pred izbore u novembru, Trump poručuje da delimično podiže ručnu kočnicu na svetski intervencionizam. Da li je ručna "zategnuta" do kraja, ostaje da se vidi u narednim nedeljama, vezano za ishod sukoba sa Iranom. S druge strane, Izrael je jedina država sveta koja predstavlja unutrašnje političko pitanje SAD, i odbrana svog najbitnijeg saveznika može biti i izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Poenta je, u stvari, sledeća. Trump se vraća unutrašnjim pitanjima Amerike zato što to birači očekuju od njega. Njegova sposobnost da sprovodi svoju politiku, unutrašnju ili spoljašnju, u direktnoj je korelaciji sa snagom Republikanske partije u Kongresu. Kako bi zadržali kontrolu u Predstavničkom domu, gde je većina i više ugrožena, kao i u Senatu, Trump ne sme da ide uz dlaku svojim biračima.

U Predstavničkom domu trenutno ima 218 republikanaca i 213 demokrata, tako da promena od samo tri mesta dozvoljava demokratama da u značajnoj meri pokvare Trumpove poslednje dve godine na vlasti. Predstavnički dom kontroliše budžet institucija, ali može i da pokreće procedure opoziva predsednika, što su i Trump i Biden obilato koristili kao alat u borbi protiv druge partije.

Dolazeći ponovo na vlast sa jasnim porukama da se Amerika neće baviti intervencionizmom u svetu, došao je red da ispuni svoja obećanja. Uprkos sopstvenim željama da sprečava nove ratove i reorganizuje svetske odnose snaga, njegovim biračima to nije na listi prioriteta. Prosečnog Amerikanca zanima ekonomija, koja se ogleda kroz tri ključna parametra. Prvi je cena goriva na pumpama, drugi je inflacija, iliti cena životnih namirnica, a treći je stanje na berzi.

Trump je to razumeo i u svom govoru ponudio građanima ono što žele da čuju. Tokom narednih meseci Trump se okreće unutra, fokusirajući se na održavanje većine u Kongresu. Pobeda u novembru je njegova poslednja velika provera kao predsednika i otvara mu prostor da u poslednje dve godine ispuni sve što želi. Bez mogućnosti reizbora i sa željom da ostavi neizbrisiv trag, Trump će biti nezaustavljiv – pravi šerif, vagajući između želje da dobije Nobelovu nagradu za mir ili da pokori sve svoje protivnike, u zavisnosti od toga koji impuls nadvlada.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.