Visoki zvaničnici ruske vlade upozorili su predsednika Rusije Vladimira Putina da se izdaci za rat u Ukrajini kreću putem koji država više ne može finansijski da izdrži. To predstavlja najozbiljniji znak unutrašnjih neslaganja u Moskvi od početka potpune invazije.
Prema izvorima upoznatim sa situacijom i dokumentima koje je pregledao Bloomberg News, zvaničnici ruskog Ministarstva finansija i Centralne banke savetovali su Kremlj da sadašnji nivo planiranih vojnih izdataka nosi rizik značajnog povećanja budžetskog deficita.
Ministarstvo finansija traži smanjenje vojnih izdataka
Zvaničnici, koji su poslednjih meseci sve zabrinutiji zbog stanja ruske ekonomije i državnih finansija, predložili su nova smanjenja vojne potrošnje. Smatraju da će biti veoma teško stabilizovati javne finansije bez dodatnih ušteda.
Međutim, među donosiocima odluka postoje podele. Visoki zvaničnici Ministarstva odbrane i deo ljudi u Kremlju, odlučni da ostvare Putinove ratne ciljeve, insistiraju na očuvanju vojnih izdataka. Oni tvrde da bi njihovo smanjenje ozbiljno pogodilo ekonomiju jer veliki broj preduzeća zavisi od vojnih ugovora.
Prema navodima izvora, Putin je zatražio od Ministarstva finansija da prvo pronađe uštede u drugim delovima budžeta pre nego što se posegne za smanjenjem odbrambenih troškova. Svi sagovornici govorili su pod uslovom anonimnosti jer detalji ovih rasprava nisu javno poznati.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
Sukob stavova unutar Kremlja
Prema dva izvora bliska ruskoj vladi, Ministarstvo odbrane ne samo da se protivi rezovima već traži i dodatna sredstva. Oni navode da će vojna potrošnja morati da poraste kako bi se pokrio manjak koji bi ove godine mogao dostići čak tri biliona rubalja (oko 36 milijardi dolara).
Izvori ističu da je Putin bio svestan budžetskih pritisaka i prošle i ove godine, pa izazovi nisu iznenađenje za njega. Konačna odluka o eventualnim rezovima zavisiće isključivo od predsednika, jer se nijedna velika budžetska odluka ne donosi bez njegovog odobrenja.
Omar Marques/Getty Images
Kada je pripreman budžet za 2026. godinu, zvaničnici su procenjivali da bi tokom druge polovine godine mogao da se pojavi finansijski jaz od oko 1,2 do 1,5 biliona rubalja, koji bi možda morao da bude usmeren u odbrambeni sektor.
U to vreme postojala su očekivanja da bi rat u Ukrajini mogao biti okončan nakon samita Putina i američkog predsednika Donalda Trumpa na Aljasci prošlog avgusta. U tom slučaju smanjenje vojne potrošnje tokom druge polovine 2026. godine smatralo bi se logičnim.
Rasprave o budžetu vođene su i pre i nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana i još uvek traju među najvišim zvaničnicima i samim Putinom. One dolaze u trenutku kada se ruska ekonomija i javne finansije suočavaju sa sve većim pritiscima u petoj godini rata.
Rat u Iranu nije rešio ruske ekonomske probleme
Prema izvorima bliskim vladi, rast cena nafte izazvan ratom u Iranu neće biti dovoljan da reši probleme. Cena nafte bi morala da ostane iznad 100 dolara po barelu najmanje godinu dana da bi značajnije poboljšala stanje ekonomije. Čak ni tada ne bi rešila strukturne probleme koji utiču na privredni rast, inflaciju i bankarski sektor.
Prema trogodišnjem budžetskom planu Ministarstva ekonomije, vojna potrošnja trebalo je da ostane uglavnom stabilna do 2028. godine. Nakon rasta od oko 30 odsto prethodnih godina radi finansiranja velikog povećanja proizvodnje naoružanja, očekivalo se da sektori povezani sa vojnom industrijom u 2026. porastu svega četiri do pet odsto.
Ruska ekonomija na ivici recesije
Rusija se nalazi na ivici recesije nakon što je u maju smanjila prognozu privrednog rasta. Ministarstvo ekonomije sada očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od samo 0,4 odsto u 2026. godini, dok je ranija procena iznosila 1,3 odsto. Zvanični podaci pokazuju da se ekonomija smanjila u prvom kvartalu prvi put posle tri godine.
Uprkos skoku prihoda od nafte usled sukoba na Bliskom istoku, budžetski deficit je dostigao rekordne nivoe. U prva četiri meseca godine deficit je porastao na 5,9 biliona rubalja, odnosno 2,5 odsto BDP-a, što je oko 50 odsto više od plana za celu godinu.
Ipak, budžet je bio u minusu tokom svake od prethodne četiri godine, a 2025. završena je sa deficitom od 5,6 biliona rubalja. Iako je sadašnji deficit manji od 3,8 odsto BDP-a, koliko je iznosio tokom pandemijske 2020. godine, ruska ekonomija je danas ranjivija zbog sankcija, a rezerve Nacionalnog fonda blagostanja smanjene su za oko 60 odsto u odnosu na nivo pre invazije.
Aktuelni budžet zasnivao se na relativno optimističnim pretpostavkama: postepenom smanjenju deficita i blagom padu vojne potrošnje. Kako bi očuvala fiskalna pravila i uravnotežila ekonomiju preopterećenu ratnim potrebama, vlada je ove godine povećala pojedine poreze.
Međutim, nade da će biti postignut sporazum o okončanju rata nisu se ostvarile. Vlada sada mora da odluči kako da pokrije deficit, što u praksi znači ili smanjenje rashoda ili pronalaženje novih izvora prihoda.
Jačanje rublje dodatno opterećuje budžet
Pored toga, vlasti nisu optimistične da će cene nafte ostati visoke. Jak kurs rublje dodatno otežava stanje javnih finansija jer smanjuje prihode od izvoza.
Ministar finansija Anton Siluanov izjavio je 27. maja u intervjuu za "Komersant" da je potrebna "određena uzdržanost" u javnoj potrošnji, pri čemu su odbrana i socijalne obaveze prioriteti. Dodao je da "rezerve nisu beskonačne" i da je neophodno povećati efikasnost budžetske potrošnje.
Prema podacima Ministarstva finansija, državna potrošnja porasla je za skoro 16 odsto u periodu januar–april u odnosu na isti period prošle godine, dok su izdaci za državne nabavke skočili za 41 odsto. Vlada je tokom prva dva meseca godine povukla oko 500 milijardi rubalja iz Nacionalnog fonda blagostanja, jer su sankcije smanjile prihode od nafte i gasa.
Bloomberg je ranije izvestio da Rusija razmatra uvođenje jednokratnog dodatnog poreza za pojedine proizvođače sirovina i banke kako bi popunila budžetski manjak. Gradske vlasti Moskve već su najavile smanjenje zapošljavanja i investicija nakon što su budžetski prihodi bili znatno manji od očekivanih.
Produbljivanje finansijskih problema izazvalo je nezadovoljstvo i među poslanicima. Prošle nedelje Valerij Gartung, predsednik parlamentarnog odbora za zaštitu konkurencije, upozorio je na opasnost ponavljanja iskustava iz perioda hiperinflacije nakon raspada Sovjetskog Saveza.
"Šta ćemo da uradimo povodom toga? Da štampamo novac ili šta? Kao 1992. godine, kada su cene rasle 30 odsto svake nedelje? Znamo da to nije rešenje", rekao je on.
.webp){kind=icon}
