Šta pokreće berze BRIKS-a - Trumpove carine, Xijev DeepSeek ili Luline reforme

Kako smo izvestili, od nedelje traje dvodnevni samit grupe zemalja globalnog juga BRIKS, koju čini 11 zemalja, koje bi se u grubim crtama mogle opisati kao uzlazna tržišta. Domaćinu Brazilu u Rio de Žaneiru priključiće se deset zemalja članica: Južna Afrika, Saudijska Arabija, Kina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Etiopija, Indonezija, Indija, Iran i Rusija.

Grupa je u poslednje dve decenije postala važna politička i ekonomska sila, koja se zasniva na želji za stvaranjem kontrateže zapadnom uticaju, prvenstveno američko-dolarskom trijumviratu političke, ekonomske i valutne hegemonije. Međutim, kako je za Bloomberg Adriju ocenio ekonomista i predavač Anže Burger, zemlje su u mnogo čemu previše heterogene. "Za potpuniju saradnju nedostaju im zajednička uporišta, od valute do vlastitog finansijskog sistema, međunarodnih organizacija, pravnih normi. Sva navedena infrastruktura pripada zapadnim zemljama, od čega zemlje nastoje da se oslobode", ocenjuje.

Zajedno sa analitičarom brokersko-liderskog društva Ilirika Lojzom Kozolom pogledali smo berze osnivačke petorke - šta ih pokreće i koči te šta ih čeka u bližoj budućnosti.

Između nakovnja izraelskih bombi i čekića Trumpovih carina

Navedeno se prilično odražava i na njihovim berzanskim tržištima - prinosi mogu biti zbog podcenjenosti akcija značajni, ali rizici, koje Burger pripisuje "nekompatibilnim političkim i ekonomskim sistemima, sve od demokratije i tržišnog sistema do autokratija i državnog kapitalizma", su znatni.

Nizu raznolikih internih faktora treba pri traženju investicionih prilika u zemljama BRIKS-a dodati i eksterne.

Za ilustraciju spomenimo samo dva. Dvanaestodnevni rat između Izraela i Irana, koji je poskupio naftu i gas te tako pozitivno uticao na petro-privredu Irana i Rusije, s druge strane je brigama oko zatvaranja Ormuskog moreuza i napadima na iransku energetsku infrastrukturu zabrinuo Peking, koji je najveći svetski potrošač fosilnih goriva i u velikoj meri ih kupuje kako od Teherana tako i od Moskve.

Nakon izraelskih napada cena brenta poskočila je za približno sedam odsto, na oko 74 dolara po barelu, tržište je "zbog moguće blokade Ormusa, kroz koji prolazi skoro petina svetske pomorske nafte, tome pripisalo 'ratnu premiju' u rasponu od osam do deset po barelu", rekao je Tomaž Arih, stručni saradnik za upravljanje fondovima iz društva Sava Infond. Skupa nafta i gas koristili su Iranu, Rusiji i UAE, sa aspekta ekonomskog razvoja škodili Kini i Indiji, a sa ekološkog Brazilu.

Druga nepoznanica, koja će uticati na tržište kapitala i obveznica spomenutih zemalja, je uticaj Trumpovih carina. SAD će 9. jula protiv mnogih od njih uvesti visoke recipročne carine, ako do dogovora ne dođe pre isteka roka. Izgledi za njih su s obzirom na dosad samo dva sklopljena sporazuma (sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Vijetnamom) i zamrznute pregovore sa Japanom slabi.

Američki carinski udarac, kao i njegov efekat, od zemlje do zemlje se značajno razlikuje - od 10 odsto na brazilski uvoz do 31 odsto na južnoafrički.

Indija: Rat na granici, dinamika na berzi

Tome su primerene i prilike i rizici. Na jednoj strani imamo brzo rastuću i dinamičnu privredu Kine i Indije, koje su pak i same različite kako po političkom sistemu tako i upravljanju privredom i kontrolom nad tržištima kapitala.

Demokratska, ali haotična Indija je s druge strane prošle godine rasla sa 6,5 odsto, ali ovu zemlju opterećuju niska produktivnost, konfuzno regulatorno okruženje, nefleksibilno tržište rada, spora industrijalizacija i nedostatak strukturnih reformi. Tome mogu, kako su pokazali nedavni sukob sa Pakistanom i tradicionalne granične tenzije sa Kinom, dodati i geopolitičke opasnosti. Tome i unutrašnje političkim turbulencijama (prošlogodišnji čak dva meseca trajaći parlamentarni izbori) vlade Narendre Modija u haotičnom ritmu sledile su i berze.

Indijske akcije su prošle kroz burnih pola godina rasta nakon opsežnih povećanja američkih carina, čemu je usledilo razdoblje medveda i oporavak koji je u toku.

Indeks MSCI India, koji obuhvata 157 akcija velikih i srednje velikih kompanija, ove godine je ostvario samo 5,68 odsto rasta, što je skoro sedam procentnih poena manje od indeksa MSCI Asia Pacific, pokazuju podaci Bloombergovog terminala. U istom periodu je indeks Nifty 50, koga sačinjava 50 akcija, ostvario osam odsto rasta.

Kina: Zmaj koji je zajahao DeepSeek

Dok je Kina prošle godine rasla tempom od pet odsto, koji je inače u skladu sa planovima komunističke partije, ovaj azijski div suočava se sa strukturnim izazovima - stagnirajuće tržište nekretnina, nezaposlenost, smanjenje populacije, odliv sredstava sa tržišta kapitala, deflacija, slaba potrošnja i prezaduženost provincija i već spomenuti trgovinski rat sa Zapadom.

BRIKS-ov sastav zemalja odražava i heterogen izbor valuta, koje mogu zbog deprecijacije u poređenju sa dolarom ili evrom prilično smanjiti prinos investicije, zato je osiguranje od valutnog rizika (hedge) preporučljivo, rekao je za Bloomberg Adriju Nikola Stakić, menadžer imovine u Eclectica Capital.

Ekonomista i predavač Mitja Kovač upozorava da bi Kina, kako bi podstakla korišćenje juana i privukla više investitora, morala da se odrekne kontrole nad deviznim kursom i ukine kontrolu nad tržištima kapitala, "što bi valuti omogućilo slobodno kruženje, kao u slučaju dolara", ali Peking "jednostavno nije voljan da se odrekne takve kontrole.".

Ali predsednik Xi Jinping ima u rukavu važan adut. Peking je za razliku od Zapada uspeo revoluciju veštačke inteligencije (AI), koju oličava DeepSeek, da implementira mnogo efikasnije u poslovanje kompanija, što predstavlja prednost centralizovane autoritarne vlasti. Kineske akcije su naime do sada u 2025. zabeležile izuzetan rast, pošto je šangajski kompozitni indeks dostigao prinos u visini od 15,4 odsto.

"Kina je već pre nekoliko godina najavila da će postati tehnološka velesila broj jedan, što znači da u razvoj čipova ulaže ogromne količine kapitala", rekao je o ulozi razvoja čipova za potrebe AI Sašo Šmigić, direktor investicionog sektora u Generali Investments. Prednjače akcije tehnološkog sektora, zelenih tehnologija, automobilske industrije te nakon sukoba između Indije i Pakistana i proizvođači oružja, pošto muslimanska zemlja u svom arsenalu koristi kinesko oružje.

Brazil: Tržišna reforma oživela berzu

Uz Indiju, i Brazil ima mlado stanovništvo, što može stimulisati inovacije, potrošačku potrošnju i dugoročni ekonomski rast. Brazil je prošle godine zabeležio 3,4 odsto rasta, a Međunarodni monetarni fond za ovu godinu predviđa usporavanje na 2,3 odsto. Slično kao u Rusiji - i za razliku od Kine - problem je pojačana inflacija, koja iznosi 5,4 odsto. Centralna banka je u julu bila primorana na ponovni povećanje kamatne stope na rekordnih 15 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina, izveštava Reuters.

Privredu domaćina samita BRIKS-a i klimatske konferencije COP30, koja će se održati na jesen, opterećuju klimatske promene, pošto poljoprivreda čini četvrtinu BDP-a. Od marta 2025. američke carine na brazilski čelik i aluminijum dostigle su 25 odsto, što ugrožava 60 odsto izvoza čelika u SAD. To je u odnosu na dolar ove godine povećalo vrednost reala za 12 odsto, što je dodatno ugrozilo izvozno usmereni Brazil. Samooproglašeni levičarski progresivac na čelu Brazila Lula da Silva je u intervjuu za New Yorker dolio ulje na vatru spora sa Trumpom i označio ga kao "zlobnog čoveka" te rekao da "postoje ljudi koji veruju u stvari, za koje bi svima trebalo da bude jasno da su laži, jer su tako apsurdne."

Harizmatičnom Luli se uz opadajuću javnu podršku sledeće godine predstoje izbori, ali referentni brazilski indeks Ibovespa je ove godine ostvario 15,4 odsto rasta. Tome je posebno doprineo rast akcija kompanija u građevinskom i sektoru nekretnina, pošto je zemlja početkom godine usvojila tržišne reforme, koje pojednostavljuju pravila za strane investitore i ukidaju potrebu za lokalnim zastupništvom.

Južna Afrika: Oporavak u senci carina i vladine politike

Južnoafrička privreda je prošle godine rasla sa samo pola procentnog poena, ove godine se prognoze kreću oko 1,7 odsto. Inflacija se kreće oko tri odsto, centralna banka je serijsko snižavanje ključne kamatne stope krajem godine završila na 7,75 odsto, relaksirana monetarna politika se nastavlja i u 2025.

Predsednik Cyril Ramaphosa je u februarskom govoru o stanju u zemlji najavio strukturne reforme, veću saradnju između privatnog i javnog sektora, snižavanje deficita i investicije u infrastrukturu, navodi analiza Deloittea. Potencijalno zanimljive su akcije kompanija u rudarskom sektoru.

 

 

Sprovođenje tih mera ometaju koalicijske teškoće, američke carine i - slično kao u slučaju Brazila - klimatske promene (suša). Referentni JSE FTSE Top 40 indeks je u poslednih pola godine u bikovskom trendu, pošto je do sada ostvario 10,38 odsto rasta, dok odnos P/E sa vrednošću 18,19 izražava povećanu precenjenost tržišta, kako pokazuju podaci Bloomberga.

Rusija: Juani pokreću Putinov rat i tržišta

Rusija nakon tri godine rata u Ukrajini ne odstupa od neoimperijalnih ciljeva predsednika Vladimira Putina, čemu je podređena i ekonomija, koja je u velikoj meri militarizovana. Protiv zemlje je međunarodna zajednica uvela 20 hiljada sankcija, što je najopsežniji paket u istoriji na svetu. One između ostalog uključuju trgovinski embargo, obustavljanje investicija, zamrzavanje i oduzimanje međunarodnih rezervi, zabrana kupovine ruskih državnih obveznica i isključenje ruskih banaka iz sistema SWIFT.

Kamatna stopa ruske centralne banke već skoro pola godine miruje na 21 odsto, inflacija je u januaru porasla na 9,9 odsto. "Ekonomija je snažno pregrejana, privatni sektor sve teže konkuriše za resurse sa vojskom i odbrambenim budžetom, koji usisava sve više finansijskih, kadrovskih i tehnoloških resursa", makroekonomsko stanje rezimira poznavalac post-sovjetskog prostora Denis Mancevič.

Prošle godine su zapadni saveznici protiv zemlje uveli i zabranu trgovanja u evrima i dolarima, što znači da su dozvoljene samo transakcije na slobodnom tržištu (over the counter).

Uvođenje zabrane donosi povlačenje na berzi kotiranih fondova (ETF), koji bi pratili kretanje ruskih deoničkih društava, i posledično nedostupnost ruske berze zapadnim investitorima. Analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković ocenjuje da to donosi jačanje uloge juana na ruskim finansijskim tržištima, pošto ograničenja ne važe za prijateljske zemlje, kao što je Kina.

Ruski indeks akcija MOEX je u 2025. zbog mogućeg primirja zabeležio rast na srednjoročnom planu u visini od 11 odsto. Uprkos rastu, Blažeković upozorava da je moskovski indeks MOEX zbog pandemije, rata i sa njim povezanih sankcija u petogodišnjem proseku ostvario samo šest odsto rasta. "U međuvremenu je američki indeks S&P 500 ostvario 80 odsto rasta, evropski indeks Stoxx600 pak 30 odsto", širi kontekst postavlja Blažeković.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar