Kakva su predviđanja za cene nafte, pitali smo analitičare

Intenziviranje napetosti na Bliskom istoku se odmah nakon izraelskog napada na iransku teritoriju prelilo i na energetska tržišta. Glavne brige ostaju poremećaji u lancima snabdevanja i cene, pošto je meta napada Izraela i Irana tokom vikenda bila i energetska infrastruktura.

Cena nafte je u petak nakon napada na Iran, trećeg najvećeg proizvođača nafte u kartelu OPEC, porasla za čak sedam odsto. Cena sirove nafte brent se u vreme pisanja članka kretala oko 75 dolara po barelu.

"Cena nafte je poslednjih dana snažno oscilovala zbog nove eskalacije konflikta između Izraela i Irana. Nakon izraelskih napada na iransku infrastrukturu, cena sirove nafte brent doživela je najveći dnevni rast ove godine", događanja na naftnim tržištima rezimira portfolio menadžer u Sava Infondu Tomaž Arih.

"Izraelski napad na Iran je prouzrokovao urušavanje naftnih tržišta", navodi analitičar Bloomberga Adrije Miloš Đaković. "Cena nafte brent je tog dana skočila za sedam odsto, cena zapadnoteksaške nafte (WTI) za 7,3 odsto, što je jedan od najvećih dnevnih skokova u pet godina."

"Cene energenata porasle su kao odgovor na novu rundu konflikta između Izraela i Irana, što je pokrenulo strahove o snažnoj destabilizaciji Bliskog istoka", rekao je analitičar Tilen Šarlah iz kompanije Acex. "Međutim, detaljnija makroanaliza pokazuje nešto drugo: cenovni skok se u većoj meri zasniva na psihologiji tržišta nego na njegovim fundamentima."

Šarlah ističe da je "šok prouzrokovan ratom uvek prisutan", nakon čega sledi povećanje cena, ali to "statistički ne traje dugo".

"Tržište ne prikazuje stanje u prošlosti, već nam saopštava verovatnoću u budućnosti. Napad na Iran je bio 'crni labud', ali sa ograničenim uticajem na ravnotežu ponude i tražnje energenata. Ako nema ozbiljnih poremećaja u Ormuskom morezu, makroekonomija će ponovo preuzeti glavnu ulogu", kaže analitičar.

Bloomberg

 

Koliko je verovatna blokada Ormuskog moreuza

Arih iz Infond Skladi upozorava da je zbog strahova povezanih sa ratom i blokadom Ormuskog moreuza, tržište nafte već uračunalo 'ratnu premiju' u vrednosti od osam do deset dolara po barelu, iako "osnovni faktori ponude još nisu pogođeni".

Prema mišljenju analitičara, Iran bi pre pribegao blokadi Ormuskog moreuza kao "najradikalnijoj opciji", nego što bi pokušao da unapredi svoje kapacitete za nuklearno naoružanje. Naime, kroz moreuz se transportuje trećina svetskih količina prirodnog gasa i oko 25 odsto svetske proizvodnje nafte. Zatvaranje ovog uskog grla izazvalo bi šok kakav nismo videli od naftnog šoka 1973. godine, kada je kartel OPEC pod vođstvom arapskih zemalja uveo embargo zapadnim zemljama. "Eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da izazove svetsku nestašicu fosilnih goriva", kaže Đaković.

 

 

"Iako istorijski podaci pokazuju da je potpuna blokada Ormuskog moreuza od strane Irana malo verovatna, poremećaji usled napada, mina ili uznemiravanja plovila mogli bi značajno da utiču na cene nafte, brodske rute i troškove prevoza. S obzirom na to da je Kina glavni kupac iranske nafte i njegov strateški saveznik, trajna blokada negativno bi uticala na iranske prihode", zapisali su u izveštaju analitičari britanske kompanije Signal Group.

"U slučaju potpunog prekida iranskog snabdevanja naftom i zatvaranja Ormuskog moreuza, cena nafte mogla bi da poraste na više od 120 dolara po barelu", rekao je za Bloomberg George Saravelos iz Deutsche Banka.

Sirova nafta je rekord dostigla tokom leta 2008, kada se cena po barelu kretala oko 150 dolara. Banka Morgan Stanley je svoje prognoze cena sirove nafte podigla za 10 dolara, objašnjavajući to povećanim rizikom zbog konflikta.

Atta Kenare/AFP/Getty Images Eksplozija naftne infrastrukture u Teheranu

 

Trump dodatno destabilizuje tržište

U ponedeljak su se cene nafte privremeno stabilizovale, ali su one u utorak ponovo skočile. Rast nije izazvala samo eskalacija konflikta na Bliskom istoku, već i izjave američkog predsednika Donalda Trumpa na marginama samita G7. Trump je demantovao pokretanje mirovnih pregovora sa Iranom, rekavši da ni na koji način i u bilo kom obliku nije uspostavio kontakt, ali da "ako žele da razgovaraju, znaju kako da ga pronađu".

Predsednik je u ponedeljak uveče takođe upozorio stanovnike Teherana da se evakuišu. Tržišta su sada zabrinuta prvenstveno zbog poremećaja u snabdevanju sirovom naftom na Bliskom istoku. Pokazatelj tržišne volatilnosti beleži najvišu vrednost od 2022. godine, izveštava Bloomberg.

Situaciju je dodatno zakomplikovao sudar dva naftna tankera u utorak u blizini Ormuskog moreuza, što je pojačalo zabrinutosti oko bezbednosti energetskih tokova u regionu. Emiratska nacionalna garda je u utorak saopštila da je nakon sudara dva broda istočno od Ormuskog moreuza evakuisala 24 ljudi sa naftnog tankera, izveštava ABC.

Arih iz Infond Skladi pominje ocene analitičara banaka Goldman Sachs i Citi, koji tvrde da uprkos povećanoj neizvesnosti globalna dostava nije ugrožena i da bi se cene mogle smiriti prema kraju godine, osim ako konflikt ne preraste u potpunu blokadu Ormuskog moreuza. Portfolio menadžer dodaje: "Razlog za ovaj odgovor je strah - tržište anticipira eskalaciju situacije, prekide u lancu snabdevanja, povećanje transportnih troškova i poskupljenje osiguranja pomorskog saobraćaja."

Bloomberg

 

"Trenutni rast cene nafte zasniva se pre svega na povećanoj geopolitičkoj premiji rizika, a ne na realnim poremećajima snabdevanja", objašnjava analitičar Šarlah, koji opisuje trenutno stanje: "Svetske rezerve trenutno iznose (IEA) 1,2 milijarde barela ili 15 dana svetske potrošnje, OPEC+ raspolaže rezervama od tri miliona barela dnevno - što odgovara gotovo celokupnom iranskom izvozu. Istovremeno, proizvodnja van kartela (Brazil i SAD) raste većom dinamikom od njene tražnje, dok sama tražnja beleži sporiji rast od projektovanog."

Iako naslovi govore o "novom energetskom šoku", reč je zapravo o kratkoročnoj destabilizaciji i podizanju premije rizika, a ne o nekakvom strukturnom šoku koji bi promenio tok cena na duži rok, smatra Šarlah. "Ponuda je više nego odgovarajuća, rezerve rastu, industrijska tražnja je slaba. To znači da su cenovni skokovi prolazni, sve dok nema fizičke štete na ključnoj infrastrukturi i dugoročni trendovi ostaju deflacijski – bez snažnog fiskalnog stimulansa ili ratne ekonomije – pa će se tražnja teško trajno oporaviti."

"Razvoj događanja u regionu prvenstveno je u rukama SAD, koje bi trebalo da zaustave napade Izraela", rekao je poznavalac regiona Primož Šterbenc i dodao: "Trump bi bio spreman na takav potez ukoliko bi osetio posledice eskalacije kroz rast cena nafte i pritisak Saudijske Arabije zbog napada Huta, s obzirom na to da su Saudijci važni za njegove poslovne interese."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar