Raste cena nafte dok bukti sukob Izraela i Irana

Cena nafte je porasla nakon što su Izrael i Iran nastavili sukob tokom vikenda, a tržište se sprema za eskalaciju koja bi mogla da poremeti snabdevanje iz regiona koji proizvodi oko trećine svetske sirove nafte. Brent je skočio za čak 5,5 odsto na otvaranju berze pre nego što je smanjio dobitke na oko 75 dolara po barelu, dok se cena nafte West Texas Intemediate kretala oko 74 dolara. Izrael je napao gasno polje Južni Pars, primoravajući Iran da zaustavi proizvodne platforme. 

Iako je napad na iransku infrastrukturu za proizvodnju gasa zabrinjavajući, trgovci najviše strahuju za sudbinu Ormuskog moreuza, kojim proizvođači sa Bliskog istoka prevoze oko petine svetske dnevne proizvodnje. Ukoliko moreuz bude blokiran, cene nafte bi mogle dodatno da porastu.

"Ne očekujemo još jedan značajan rast cena sirove nafte, osim ako ne bude pokušaja da se zatvori Ormuski moreuz ili ako Huti u Jemenu, koje podržava Iran, ne počnu sa napadima na tankere", kaže Robert Rennie, šef istraživanja robe i ugljenika u Westpac Banking Corp. Rasplamsavanje tenzija potreslo je finansijska tržišta, a cena nafta skočila za više od 13 odsto u petak pre nego što se smirila. 

Investitori traže utočište u imovini poput zlata, a Iran je otkazao nuklearne pregovore sa Amerikom, nakon što je izraelski napad na Južni Pars izazvao je snažnu eksploziju i požar u postrojenju za preradu gasa u subotu, objavila je novinska agencija Tasnim.

Iranski gas je uglavnom za domaću upotrebu i ne izvozi se masovno, iako se vrsta nafte poznata kao kondenzat takođe proizvodi i transportuje u inostranstvo. Najveći iranski kupac nafte je Kina, a pokušaji blokiranja Ormuskog moreuza verovatno bi poremetili prihode Teherana. Sa ekonomskog i političkog stanovišta, zatvaranje plovnog puta nema smisla, prema rečima Muju Sjua, analitičara u Kpleru.

Iranska infrastruktura za izvoz nafte zasad je ostala neoštećena, ali su neprijateljstva dovela do toga da cena nafte nadoknadi sve svoje gubitke za godinu. Zabrinutost zbog posledica trgovinske politike američkog predsednika Donalda Trumpa i brzog povećanja proizvodnih kvota od strane OPEK+ opterećuju su fjučerse.

Tržišni pokazatelji odražavaju strah od rizika po snabdevanje, a ukazuju i na sve veću zabrinutost zbog produženog sukoba na Bliskom istoku. Razlika između dva najbliža decembarska ugovora za tu naftu, ključni pokazatelj dugoročnih bilansa, porasla je za čak 1,29 dolara po barelu na 3,48 dolara. Obim trgovanja je takođe bio daleko veći nego obično.

Trump je izrazio uverenje da Izrael i Iran mogu da postignu dogovor o okončanju sukoba, ali da će sukob možda još malo potrajati. "Ponekad moraju da se bore, ali videćemo šta će se desiti", rekao je novinarima u Beloj kući u nedelju.

"Potencijalna blokada Ormuskog moreuza od strane Irana ostaje najvažniji događaj koji pokreće tržište i koji bi mogao da gurne tržišta nafte u neviđenu teritoriju", rekao je analitičar kompanije Rystad Energy AS Mukesh Sahdev. "Još nema naznaka da će takav scenario uslediti."